Подунавка Земун

252

ПОДМПКК 1.

умилногЂ изгледа и руменогг облика, као што га е и данаст. кодг сачуванБ1 стараца видити. Нашг РадивоЈ! 6 бш е збшн некји далвнни рођакг генераловг, кои га е зато и синовцемг звао. „Благодарнмг, Господинг генерале, на ненаданомг попоходу и питанго Вашемг, башт. размишламг, што се о Турцима наинов1е гласа, те ме нека слутна обузима, да неће дуго бити, те ће ратт> букнуги." „Добро судишг, драгш синовче, већЂ е на врати; Д0610 самв башЂ сврхЂ тога гласЂ, да намЂ се осигуравати треба; чега ради башЂ самв намислш мало се по граду и изванЂ н -ћга прошетати, све прегледати, пакЂ затимЂ потребне наредбе издати. А да нисамБ самЂ, аиде самномЂ." Наклонивши се Радивои, припаса саблго и пође сђ генераломг. Кадг се сутонЂ вечерннв ватао вратише се они другомђ страномг града онимг путемг, што краП Дз'нава у долбнмИ градг води. Месецг пјнб1и већг изишао, обасипагоћи бледомг светлосћу својомг светг. Кадг крозг долвно-градска униђоше врата, изг неке наблизо понизке куће заустави имг кораке нкшве умилно тужнкШ гласг едне певачице ово певагоће: Тавна ноћи, пуна ти си мрака! 1ошг пун1е срдце мое нда; Ндг ндуемг, никомг не казуемг: Немамг маике, да 10и се пот}'жимг, Ни сестрице, да шИ нде кажемг . . . Овде прекиде ту народну песму, пакг поче изг ове друге шшг у жалостшемг гласу кодг ови реч1в : Но! мене, но ! сироте девоике! брбо самБ ти ндна у свачемг несретна; Н босил4 садимг а пелеиг ми ниче, Ои зеленг пеленче, мое горко цвеће! Сг тобомг ће се мои сватови китити ; Т б 1 ћешг мене младу до гроба пратити. Ово тужно певанћ гану веома срдце Радивон, али не толико генерала. Радивов уздржати се немогаше забавл^нг своимг непознатимг узоромг да нерекне „ахг, да красна певанн ! ко ли е та несретница." Генералг мало се насменувши брзо дода: „Ха! зарг ти се допада Радивое; то е валвда саннрнца Варадинка Мара," и то изрекавши пође дал4. Речи генерала беше као оштрБш мачг у срдце Радивоа, ерг садЂ већг другш путЂ поругу ради те Варадинке Маре претрнити мораде. Са†као уб1енг ћутећи след10 генералу. Да га ше учтивостБ али шшг већма дужностБ скоро до полноћи кодђ генерала задржала, онђ 6 б1 10шг оно исто вече ту чаробну певачицу потраж10 бмо. У ушима му непрестано оне н1зне речи одецале: „Ов, зеленг пеленче, мое горко цвеће." III. Заблиста готарн1з сунце на модро-чистомг небЈ', те обасн брдине града Варадина, на коимг онг садг у свемг

свомг величеству сину. Н1е толико ;лепг погледати бмо, кадг га Иетарг Иустиннкг — као што светг преповеда и одг когг име свое задоби ново — сагради. Н!;гогш високи, широки и свудг испрекрштани бедеми, подг коима с' едне стране доле брзш Дунавг дере , као да се ови сг нкиме у сили надмећу, а целомг свету као да гордо подцикуго : залудг свете, сво душманско упиннн^ твое, мб 1 смо непредобими. У граду све већг бннше у живомг послу. Трка тамо амо одг вовника поправлнгоћи бедеме, и на нби на све стране оне огромне топове вук}'ћи; такође изванг града свудг су 6 б1ли по згоднимђ местима насипи изкопани, чакЂ и близо оне црквице Тете назване 6 бш е еданг, а по свима воиници су стражу чували. А зашто те преправе боине ? Турчинг прешо сг многоброиномг воискомг кодг Београда на нашу страну; пакг се креће кг Варадину. Ратг е 6 бш Аустрш обнвл^нг, Кадг су Млетчани године 1716. нко Јтн-ћтавани били одђ Турана у Мореи, заискаше помоћв одђ нашегЂ двора. Заузе се Аустр1н, те по!је посредствено нБ1ове молбе у Цариграду заступати. А да томђ своме заступанго већШ и НЧ1И утисакЂ у Цариграду даде, стави одма на ноге готову за бои воиску одђ 70000, и то подђ врховномЂ заповесћу Принца Евгешн. Али Порта овј' згодј ' увативши а већг пре гледагоћи КарловачкШ мирг прекинути, навести Аустрш ратг, и посла воиску одг 200000 подг великимг везнромг Али-Камурџићемг, преко Дунава. Генералг градскШ зачувши, да Турцп на нашов страни брзо напредуго, и Карловцима се већг прнближуго, — а знагоћи да у рату много добра и зла уводе починити могу, да се у томг осигура — строгу зановестБ издаде : да нико осимг воиника око бедсма ходати несме. Терала га е на то и ова околностб , што ше за то време зачуо, где се сг воискомг Принцг Евген1е наоди, и да ли ће граду у помоћк притећи. Кодг мале градске посаде, напрамг онолнке турске силе, бБ1ла е немала сметнн, ал' се опетг т^ћшише нкосћу града и раномг за три године, сг кошмг снабд-ћвенг беше, и за кое време помоћв каква-таква доћи мора. Но ОФнцири опетг су краи свегг тогг весели били, самг нашг Радивои био е тужанг. Одма после састанка вечерн^гг сг генераломг зоромг дође гласг одг долазка Турака, пакг одг тогг часа онг у генераловоИ канцеларш посломг забав .гћнЂ, неимаде када непознату певачицу потражити. Наста вече кадг у ходнику генералскогг квартира узг звекетг сабалн и штропотЂ корачагоћн ове речн 43'вене баше: „Водите ме генералу, . . . управо генералу . . .!" Замало ступе два воиника пратећи едну женскинго сасвимг плаво одевену. Стар1И воИникг генералу рече: „Господине генералу, нвлнмђ покорно, ова девоика, позната нодг именомг Варадинке Маре, а подг изликомг богомол^ би ухваћена тамо кодг црквице Теме, разгледагоћи тамошнв1и бедемг, и блудећи очима прама Карловцима." Генералг оштро мотрш е девоику досадг неви!јену, кого погледг нћговг ни наиман^ћ не уплаши. Радивои пакг при улазку девоике избулБнвши очи, као да ће му изг