Подунавка Земун

268

ИОД9Н1ПК1.

никадЂ се више подићи ше могао. — Рођенћ спасителћво догодило се у оно доба, кадЂ се огромно царство римско разтварати зачело, кое е крозЂ петг столћћа врлиномг и наукама свои сугра!)ана цветало бнло, и свого гвоздену владу иреко свјго тада познати земалн разпрострло. Али се ова сила и моћв Римлнна садт> н1 «ти почела, старБШ е поредакг престао, подт. коимг су три части света стешме; лепе су врлине овогђ витежкогЂ народа, кое е онђ одђ свои праотаца као аманетЂ насл-ћд10, изчезле бвме. Слобода е пропала. Цареви су по већои части сурово и бездуншо владали; предали су се разкалашномЂ и блудномЂ животу. Туђи народи почеше се мицати, да стол-ћтне ланце старм Римлана разкину. Рођенћ спасителћво догодило се наипосле у оно доба, кадЂ се тада далеко разпространћно идолопоклонство вечитомЂ гробу нриближило! Другш, виспрен18ГЂ пона™ верозаконЂ 6бјо е преко нужданЂ. Ни сама глупа простота богове Грец1е и Рима ше за свете већЂ држала. Већш део велики, добродћтелнБ1 и разумнБ1 лгодш већЂ се авно ругао обожаванго кипова рукомЂ човечшмг створени богова; и почитовао е и словомђ и писмомђ оно наивише невидимо суштество, коие се умомЂ кланати вала, и коме у место животинн на жертвеникЂ и на славу нћгову дћла човечности и чисто срдце приносити вала. Као годђ што су кодђ народа ГОдеискогЂ иророци, тако су исто кодђ езБшника мудраци почели народе на поавленћ науке христове преправлати, о којои су они тамну слутнго имали, ал 1 у овако божесгвеноВ лсности, у овако силнои моћи нису е никадЂ очекивали. Као годђ кодђ народа ГОдеискогЂ, тако исто и кодђ езичника 6бјле су многе међу собомЂ противне секте и различна мггћша о верозакону. бдни су жертве приносили каменитимЂ штатуама, други су светЂ слепомЂ случаго приписивали; и тако се свуда тумарало по густои незнанд тами; тежило се за светиломЂ, дизали се олтари Богу непознатомЂ, и сваши тежш е за некимЂ душевнимЂ задоволвствомЂ, когђ нигди наћи ше могао. У овако критичномЂ за цео родЂ човечш времену пало е рођенћ спаситела света! Све старо морало се новимђ заменути, и 6бјло е ново. Тако е божја вола и бож1е оиредћлеше бвио. Кога дакле ше наука о божественомЂ посланству сиасителћвомЂ уверила , кога животђ и страдана нћгова, пророчанства старина и смртв нћгова о томђ уве-

рила нису: оногђ ће уверпти заиста еданЂ само ош .,м'1 иогледЂ у иовћстницу света! ХристосЂ се роди! Анђели пого око нћгове мале колебе; цареви клече око колевке нћгове! Зора е болћгЂ дана за цело човечество заплавила, и красно пролеће душевногЂ света понвило се; ослободише се толики народи одђ тежки ланаца робства! Изванредне околности и чудни догађаи полвише се на кругу землћнаше, међу свима народима, међу разнимЂ вероисповћданјама , кадЂ е блажено време дошло, да се роди СпасителБ , нашЂ 1исусг, ХристосЂ! СветЂ е 6бш пун в чезнћ и нестрпћша ; разсеани иароди у едно се искупише; основи сгари верозакона срушише се; уста премудри предсказивала су поавленћ бож1е; време е дошло, да се, испуни оно, што су мудраци и пророци предсказивали— и ХристосЂ се роди! Али не у саинои палати, него у сиромашнои колеби; асле су бБ1ле нћгова прва постела^ — Сбшђ бож1И родјо се, а већа частв света Н1е знала, шта се догодило. Свакш е желвно исчекивао оно што е Богђ већЂ испунјо. Свакш се дубокомЂ сну предао, а лгобавв и милостб Божја бдила е надЂ нама! Онаи се род10, комђ се данасЂ сви изображени народи света у наивећоВ смерности клапаго; кога свето име крозЂ толике векове на землви и на морго слави се и славиће се на вћкЂ —■ асле су му бБ1ле постела нћгова. Тако е Богђ хтео величанство свое показати, да изђ оногђ , што се смртноме наилиже чини, наивише произвести може. Тако е исто СгворителБ изђ ништа оваи неизмеримБШ светг створш. Тако е и самимЂ рођенћмЂ спасителћвимЂ показао, да е нћгово царсгво надЂ царствомЂ земалвскимЂ, да е ово небеско царство, независно одђ земалвскогг!ПрославлћнЂ дакле буди светлвш дане! светилниче света! сђ тобомЂ е зора леие будућиости цћломЂ човечеству заплавила; сђ тобомЂ е супце спасеша лгодскогђ зас^инуло; тобомЂ су тешки сужанБства ланци раскинути ; тобомЂ е човечество спашено, и раи му се лепшегЂ живота отворш. Милостб твого, свемогуМи Боже! простри надг нами, укрепи насг и онда, кадг се животг оваи нашг кг заиаду клонуо буде! Снагу намг подари , да те све болћ и болћ познавати можемо, и тада, подкреплћни светимг словомг Твоимђ цћлв вечпту промашити нећемо, кого си намг Ти милостиво опредћлш! ДР г.

т Тек!е> (Продужен-ћ.) Паша београдск10 везиру садг све о Варадинки Мари ности ратне на руку

исприповеди, како го е спознао, онако к о што народна песма опћва; описа нћму лепоту и дј г хт. особитир! наиживл^в, што такову лгобопитностБ у везиру пробуди, да одлучи све покушати, да доб1е Варадинку Мару ; а у томђ су му окол-

ишле. Посаветовавши се ст. пашама напише ово писмо генералу градскомг: „ђаурскШ Генерале ! Ево ме на заповеств цара надг царевима ', свемогућегг Султана мога, подђ Варадиномг градомђ са неброИномЂ вовскомг. Два пређашнн боа показала