Подунавка Земун

ЛНГТЂ 3* »1Г>1П.Г II И1УКУ.

271

одлушо рече: „Радпвое, саруЧнДче дрпгш, одг нртви те пробудчти немогу, . . . алг ћу те ооветити! Хоћу и морамг! ГТогпиу ћу за тебе . . . .! Пиште везчрз', да ћу му вечерасг доЈнј, ади нао условје сгавите, да а безг икакве запреке сама собомч. могу погоднтп у шаторг н-ђговг, нека дакле нигди у догору турскомг ватре негору, осимђ кодг везировогг шатра." Генералг мало е о Мариннмг речма промишлнво и увидчвшн дл ће се н4нимђ иосгупколг у доидућемг окршак) ползоватп моћи, приво :и опетг писатн везиру.

Одма дакле посла з т лака кг везиру сг писмомг сг тимг налогомг, да безг одговора иедојје. Оста Мара сг генераломг одговорг чекагоћи. Међутимг е Принцг Евгенје збмла Дунавг прелаз10, безг да е га везмрг у томг и паГиин-ћ узнемиравао. Мишлаше охолица турска: Нека га, пустићу га прећи, а кадг сасвимг буде прешао, потераћу га одг свјго страна тако, да ће му свуда тесно бити, те ће опетг Дунавг потражити, н у нћму на мое весел1ј заглавити. (Свршетакг сл^ћдув.)

Наистар!« ттаппадн« у Србсколђ вгародЈ. (Свршетакг.) ДААШНТз и МИЛАНЂ. Год. 1545.

По овоме се поговору изнајјпрге мислило, да е ова Мркшина црква негд1> око данашн^ћ Црне горе, и прје се могло мислити, да е само црква, него ли да е манастпрг, али прје некога времена, дође до руке Г. Вука кнвига '): Пентикостарг, коа е шгамчана у Мркшиноп цркви 4. год. после еваигел1а, и у којои на краго сгои ово: Д^К Хрнстн (»дкћ Уершоилхн МлрдлрУе кдлгоддтУн) кожТеЈо жедлиУе ммехћ н лгококк кк кожксткнкшмв, 1|рккклик, молнхк се кксекллгома кллдкп^ Хрнстн моепн, дл мн посптлннтк кк гпеллн'по моем», дл сккркшнмк н сУе дђло , еже нлуехк дђдлтн , си пенднкостлрк, ког« нл сллкн, л нл похкддн кксемк светмнш. н хрстУлноомк нл полк^к, понгсже скммслнхк кр^ме стлростн моее, 1Лко кр-ћме скм|>ктное прнклнжлетг. се, н жнтТе нлше не многокрЂменно Тогдл же многнмм цлрсткТн цлрсткнмц!« келнкомк ||Д[к« т «[)Скомк салктлнк С«ленмлн». 11[н.клго же лркхТепнскоупл н нроскетнтела н оуунтели Срккскдго, ноклго по нстнни дпостолд, курк Сдки, пг)Истоломк ппккскмммк скетнтелксткоу101|10\- лркхТепнскоупоу кнрк МлкдУпо. Сгкркшн се сТл скетлл кожкствнл кнлгл гллгол№мдд пенднкостлрк нрн хрлмоу скетлго кк^несенТд, еже 1сстк Моккшпнд цркккд, б кигТд кк ДИТО. ^ОД., Д &ј рОЖДКСТКД Хрнстокд. дф5д., кроугк СЛКНК||8. јј Т ., д лоунн. е , ^ЛЛТО УНСЛО. II., оснокднТе. кн., епдхтл. ^., мисецд сек. л. дкнк. ПрТн кксемскефеннммк мнтрополТте смедерекскшмк кнрк ^лхлрТн, н прТн Тгоумина же мрккшннкскомн Теркмондхк К1 'рк Слкм г ). Изг овогг се поговора види очевидно, да е Мркшина црква манастирг, и по свои прилици да ше око данашн4 Црне горе, него у данашнвои кнежевини СрбЈи; ерг се неможе мислити, да одг Смедерева до Црне горе у оно време нје бмло другога митрополита. Ово су кнм)ге шго е вреднми калуђерг Мардарје штампао. Какве е онг кгљиге јошб осимг горенаведени шгамнао, и кадг е умро незна се.

Одг нби знамо само толико, да су као дакони живили у м. Милешеву, да су ту год. 1545: штампали: „Молитвеникг" у 4. са 360 стр. 3 ) н да е Миланг био родомг изг мћста Обна у Црномг Загорго, на р^ки Сави. ДИМИТР16 ЛОГОТЕТЂ и нЂгови ученици ОПАРЂ и ПЕТАРЂ. Год. 1547. Димитрје бмо е унукг Божидара Вуковића, а друга двоица учеиицн Д 1М'1гр1вви. Одг нви се зна, да су у влашкомг граду 'Грговишгу год. 1547. „Апостолг" штампали у 4. се 258 стр. у време воеводе Јвана Мирче 4 ).

ПокровителБСгвомг Унгнадскога, коа се као властелинг хрватскш, кравнскШ 1490. род1о, радило се дко око пздаванн краински и хрвагски кнБИга у Тибингу и Нирнбергу. Одг 1560 — 1564. трудомг ђуре ђуричића Далматинца, Мате Поповића Срблвина, 1вана Малешевића Бошнака и другш издано е внше глаголски и кирилски кнБига. КНЕЗЂ РАДИША ДМИТРОВИћЂ и ТРОПНЂ ГУНДУЛИћЂ. Споменули смо горе за кнеза Радишу, кои е у Београду 1552. штампарјго подигао и бромонаха Мардарга кг себи позвао, како га е по несрећи нагла смртБ стргла; и да е по н-ћговоД смрги жалибоже оваи лепии н ^ћговг заводг у руке дубровачкога властенша Тронна Гундулића (незна се зашго и како?) допао, кои се овпмг заводомг нимало ше знао хасннти; ерг по свршетку заиочетогг подг Радишомг ЕвангелЈа, нрестао е сасвнмг Гундулићг кнБИге штампати, ниги се шгогодг далћ зна, шга е са овомг штампарк)мг после било.

') Вц:1 опотт.; Ппичјерч Српско- СЈавепскога јсзнка, састав1о их Вјк С. Караџић у Бечу 1«57. 5 ) Налази сс од|, ппе кмтгс 1 екс. v и. Ковилв. ') НаЈази 1 ' е одг У » Сеочину 1 екс. 4 ) ЈЈаГаНк, \УЈео. ЈаћгКпсћег, В. 48. Ј. 1829. —