Подунавка Земун

270

ПОДУНШК1.

ћу лако;. еданг замашаИ демешкин^, пакг ће бнт' мирг! . . . . Аји е и чудна та Мара, као што рече паша . . . . да ме превари, .... ноћасг да недође ?! .... Ха, сутра одма г.тава заручника н^ћногг е' врата, а кадг добимг прексЈ'тра градг, она опетг мон бити мора!" Ово бј'нцамћи свладанг оп1умомг заспа непробудивши се до бела дана.

У градЈ' предг вече пре полазка свогг дође Мара генералу. „Ево ме, генераге, да советг вашг саслушамг, и сг вами се мож' бит' на нан1;кг опростимг." Генералг тронутг овимг речма загрли и полгоби е у чело, рекавши : „Да си »ш здрава, гоначка кћери ! У тебн као у узору видимг емство безбћдности Варадина града. А што да ти саветуеиг; лгобавћ твоп, чисга надеждомг ме пита, да ће те иста у намћри твојои на спасенћ драгогг твогг и отечества рЈ т ководити." Текг што су те речи изусћене бше ступи у собу некчД машрг поздравлагоћи и иружагоћи писмо генералу, кое е овако гласило: „Генерале! Н самв овде са свомг својомг воискомг одг 70,000 одг Дунава преко. Чимг Дунавг сретно пређемг намислш самв с' ле1)а напасти Турке. То Вамг управлана ради лвлн Принцг Евгеше." „Да живи Принцг Евгеше!" весело узкликну генералг. „Радоств мого и целе посаде, изнвите Принцу, и што годг особитогг овде ради сложногг воевана учинк) будемг, одма ћу мј ' нвити," дода генералг одпустивши мајора. „Ево ти, мила кћери, сведочанства оне пословице: „Кадг е нужда наВвећа божјн помоћк наинреча!" Весели се са мномг; ево намг ослобођена: садг нетребашг ићи везиру.« Као громоЈгв ударена станла е Варадинка Мара, већма тужна него л' пре, видећи унишгене свое намере, пакг уздапу овако: „Ослобођенд? . . . али не Радивоа! . . . ." „Неочан»а№, мила кћери, нит' мисли да ће онг зато погинути, премда е условје везирово то, да ће га Ј 'бити, ако му недођепгБ. 1ошг ноћасг, кадг зачуе, да намг е толика помоћБ дошла, неће нмаги ни времена мислити на Радивон; та већг и само име Принцг Евген1е страшно е Турцима; — та шшг нису заборавили поразг своИ кодг Геите 1690. год. А ако се башг тога боишг, ево еутрн ћу му зоромг писати, пакг ћу те извинити збогг недолазка твога, што е ово вече тако мутно и облачно било , и тимг ћу пре.усрести смртБ Радивод," тћнпо го е генералг. „Алг н Радивон видит' морамг Г . . . нрва мон лгобовБ несрегна биаше, зарг и ова др.уга несрепнн да буде, а то збогг малодуншости мое? . . . Заго ићићу ; н Радивоа видит' морамг жнва и.т' мргва," у - очаашо ецаше Мара. „Алг садг е већг насно . . . па мркла ноћв . . . а везнрг . . . ." л Вегирг ме чека, пакг се лготп, што дошла ннсамБ," улети му у речБ Мара. „0, давио онг већг спава, 6ј'ди утјипена, дао е речћ свого збогг Радивон до уго1;ру."

„Но, ХЈ -да ти речБ у Турчина," плачући рече Мара, и Али ако вб1 тако оћете, слушаћу васг; но срдце ми подилази грозна слутнд, да Раднвоа жива видит' нећу. Но мене, ао, несретне девовке!" „Сутра пре зоре шал-ћмг улака сг писмомг, да ћешг му доћи, некг непогЈ 'би Радивоа; иди зато спавав, а кадг готромг одговорг дође, зватћу те одма.

Кадг е сутра пре зоре било, посла генералг улака, као што обрече, везиру. Кадг се ј т лакг повратјо, и данг већг освануо, недомесе никаквогг одговора; не тустив ни га кг везиру тј 'рци личио, већг узевши писмо и однесоше везиру, кое онг прочитавши поручити му даде, да се врати. Докг се то збкшало ходао е генералг по бедеми горнБО -градски, пакг извукавши дугога дурбина, гледао е на БачкЈ' странЈ'. 0, како му се срдце ширпло мотрећи Прннцг Евгешн гоначкЈ' вовску, како се Ј 'зг ДЈ т навг доле креће, а на едномг месту спрамг Футока већг и мостове гради. Садг се окрене амо на турскЈЛ логорг, па управлнгоћи ДЈфбинг по н-ћмЈ- неотице наиђе и на шаторг везира, кадг мј г у истбп ! ма у очи упаде — незна да л' ће оку веровати, бо.]1> промотри и осведочи се, да е истина. — Глава една на коплк натакнЈ 'та предг шаторомг стои, и то глава свогг милогг Радивои. Везирг е з 6 бмн предг зору пробудивши се и осведоченг, да ше долазила Варадинка Мара, лготитг збогг такове преваре, одма Радивом главу одсећи и на коплћ натаћи дао. „Ха, беснБ1И везире, да Богг да и твон глава на врату неостала, него исима варадинскимг за глодан^ била!" врнсву генерллг, пакг се тЈ 'жанг кући врати. Мара е генерала већг Ј' дворЈ' заплакана чекала, предг кошмг онг свого тугу сакритп труд10 се, но залгоблћно око девоинчко продрло му е до дна срдца повикавши: „РадивоП мои погинуо, елте, да е погипуо !" В А што да ти крјемг, мила кћери, што се сакрити неда. Немамг до душе гласа одг везира, алг ме е око мое крозг дурбинг осведочило: Ено предг шаторомг везира твога и мога Радивон глава на коплго натакнуга стои." бдва речи ове изј'Сти , кадг Мара као крпа пребледи, очи ЈоЛ се замутише, преокренуше, пакг ј ' несвестБ паде. Генералг докг е Мара кг себи дошла, лежећи у наручго нћговомг слична Мандалини славнога Канове , као да е одг мермера ил' алабастра безг капчице крви. Кадг неевестБ попј г сти упртимг ј т генерала очи«а рече: „Дакле нје ли слутна моа истинита била ? Алг, зашто ме непустисте; Радивои погинуо неби', ил' би баремг и н сг нвиме. Ха, генерале, Вц сте узрокг смрти драгогг мога." „Опрости, Маро, и мене за нбимђ срдце боли као и тебе. Барг да е пао на полк> гоначкомг, дичјо би се н сотимг; алг, но, паде одг крвни ше руке .' . • Ал ко би сј 'дбину ј т момг достићи могао?" „Ахг, што сада?" завапи пакг се зампсли Мира. Замало прелети 1ои рЈменв лнце, еве е на едно саиелила, то