Подунавка Земун

ЛИСТЂ 31 31К1ПУ II II (ЛЈТ,

слугу и лепо име кодг свога народа себи задобјо. — У последн^лг брого Србски Београдски Новииа учредникг нв1овг го-

сподинг Милошг Поповићг нвла, да ако се већи брои цредуипсника ненви, да ће принуђенг бнти са издаванћмт. листа престати; мм се надамо

и очекуемо одт> родолгобаца Србски, да неће равнодушно ову жалбу госп. учредника прммити. Др. Р.

всеиа паучина или свила. Познато е, да се ст> наступан-ћмг есени полвлкпо неки свили подобни бели кончићи, кое ветарг разноси, и кои често у великои множини по воздуху плове. Ове кончиће зове нашг народг с в и л а , а у нов^е време дознало се , да су тш кончићи права паучина, кого неки црнкчсти мали пнуци (агапеа аћ1ех1пх) праве. Ови живе у месецу Септембру и Октобру ио стрникама, па ту и презиме, те да се у пролеће опетг разбуде и по новимг поланама, липадама н висинама разпростру. Овакавг е паукг, као што Буше доказуе, у младости т. е. прве године едну до две лише дугачакг, мркг е, одоздо сивастг , на леђма има често две беличасте рашлисте црте , н Фарбе е променлкиве. Онг живи нарочито на землћн и кр1в се преконоће и зими по шиблн) и стрникама. У прјатне есен^ћ и пролетнћ даие, пошто е сунце росу осушило, излазе млади ови пауци тисућама и посиплго ливаде и полн свошмг паучиномг, тако да овако по.тћ, кадг га човекг према сунцу сматра, као сребрно изгледа. Чеето ову паучину ветарг одкида и онда ова често у праменима по воздуху лети, те тако и пауке нередко са собомг удноси. Друге годиие свое старооти нраве они нчу мрежу , међу шиблћмг , у трави и т. д. и онда већг виш.е непроизиоде с в и л у. Они су иолм и градпнама одг велпке ползе , што мале внеекте троше.

Еракг. Шта е са нашимг негдашнБИмг обиталиштемг. Петакг. Порушнло се. Еракг. Мого самв разумети, да е бмло дато подг нирјго? Петакг. Тако е бнло, но садг неће нико да га држи.

Еракг. Џаба ти таквогг царованн. Петакг. Каквогг?

А и е к д » т е. Фридрихг великјп возјо се у Потсдамг, но коч1ншг н-ћговг, кои е бмо мало напитг, изврне га. „Магарацг, бићешг уапшенг," претећи му рече Фрпдрихг. Но оваВ сасвимг ладнокрвно примети кралго: „Та немопте се лготити, валнда сте и Вм већг битку изгубили, могу дакле и а едаредг Фалити." — Предг судјомг некимг буде еданг злочинацг доведенг да му се суди, судш иросмотри га и после неколико тренутака запмта: „Чини ми се да се тћ1 зовешг Џонг X. и да смо заедно ишли у школу?" „Тако е, господине." „А гди су други наши коншколари, есу ли живи?" „Незнамг како имг тамо иде, сви су одг нашегг друштва обешени, осимг васг и мене." —- Велнкашг се шетао едно вече доцканг по шша.шшту. Ннкогг тамо више бнло нје, кадг му у едаредг лоиовг путг препречи пруживши му пишто.љ на прса. „Одкупитеми оваи пиштолв, господине, ако вамг е животг мјо!" Великашг видивши да нема ваиде противити се извади са1г, прстенћ и новце, и даде 10 лопову, кои му заиста укмонивши се пиштолв преда. „Стои! ерг ћу те садг убитити!" рече садг великашг, почемг е у нћга оруж1е бшло. Нолоповг

ЕРАК1 И П Е Т А К Ђ.

смешећи се одговора: „Да, кадг бн пиштолб цунг бно. могли бм ме убити. — Ненш видарг изг иеке вароншце радо се ОП1НО. бдаредг му заповеди влаетв, да се у Среду кадг е неделкнни вашарг уздржи одг пића и бекрјшш, ерг ће долазити паори на шаци, и бмће безг сум^гћ разбјннв! глава. Али видарг замоли властв, да паорима заповеди , да се пре иодне туку , ерг неможе никако цео данг бмти трезанг!

СкОКЂ КОНГ>ИЦ1ПИ

Е р а к г. Зарг ниси чуо ? Петакг. Нисамв; шта се збнло. Еракг. Опетг су пуцали на цара Францускогг. Петакг. Шта! —Ко! — 6д' убЈенг? Еракг. Ше; тане му е ударило крозг шеширг. П е т а к г. Хвала Богу; докг му е стричевогг шешира, нема се ничег' боати.

ЉК.. . ////

' Ш

■10,

ле 1 се

ве

вои

не

у' ;

ди

се | ми

дар'

ве

ло

де

* Тн

а | де

ко

мо

бан

ИЗЂ

Џл

бу

ме.

ДО

бу

на,

Ок

ко

си

ку •

де

Да^

Даи

ло

не

во

нн, | ло!

Тако

еде

ТБ1

РУ К У-

мбни 1 ви к- 1 "

ме

се

Ми

РУку,

лан.

пре

че/

за

[за

/ Ои