Подунавка Земун

педувб «.

подппше. Младоженви е добро позната пресуда судевска напоменз'та, не зато, што бм но чезнуо за свезомт. са господиномт. баронолп>, него што се едва чека срећанг онаВ часг развенчаванн, кое ће се после учиниги. Као одговорт. дошле су саио ове речи: „Госпо, а нисамв никадг ни помислт, да се на н Ђ жностб осећана вашегг ослонимг; иеђутнмт. молимг васг одгодите те гадпе обичаа Форме барг пристоОности ради, ако другчје осећапк за то имате, докг несрећниб синг црно одело са себе не скине, кое носи за отцемг, кога е смртв вашимг тврдоглавствомг ускорена." 'Гетица 1'узмарииовићка да е и парницу изгуби.та, небм толико горко понижена бмла, као нгго е ово неколико речш понизило. брг прво, баронг Н16 имао сасвимг неправо, а то е оно бшо, што е нго наивећиа едило; друго, онг се сумил о н4номг н^жпомг осећанго, а треће, што е наигоре бмло; бароиг еданг да е опомшгћ на п >авила пристоОносги. Исцепа писамце на илнду иарчета, да нико никадг, па ни едне речце изг н-ћга шго недозна; па онда сва поцрвенила одг стида , однесе парчета у куину собомг. баци 1Г1 свошмг рукомг у ватру и чекала е докг се и последн-ћ нје у пепео претворило. На онда са узплапренимг погледима и силомг се смирн, а своммг домаћима каже, као доброволвно, да е баронг нко моли, да се та етварв збогг н^гови млоги послова мало одгодн, на да она, да се небм сасвимг проста показала, неможе башг да се несклони, да му то одобри. Ло колико е она као изг пГа то говорила, толико е већма кипила у срдцу одг еда. Никадг незаборанлћна мржна постане у нбои противг барона, и закуне се да догодг е жива, неће заборавити оно писмо. На три месеца после, нви баронг да е готовг венчати се, и, као шго се еасвимг иеучтиво изразнЈ, муке претрппти. Онг и данг одреди и договоре се, да обичаА таи сврше у цркви алтенштапнгскои, у едномг селу, коееуправо на по пута бмло између Нидерфарена и Малцена. У одређенг данг оде Сосана онамо са својомг теткомг и двороуправител1>мг , и то у свечаномг оделу ; кочјншг у скупоценоГ! ливри; баштованг и ловацг такође лепо обучени. Тетица е то наумила, да се онаИ данг покаже господствена предг барономг , и, само ако се узможе, да га осетно понизи. Сосана, лепа као анђео, ко1о е блага тегоба на сдрцу и на лицу и-ћномг, лепшомг чинила него скупоцено , и ако просто венчано одело , седила е ћутећи у коли иоредг свое говорлвиве тетке, и на оно шго бм е ова запмтала, одговарала е са полазадржаванимг уздисапма. Данасг се већма него икадг сетила свое особите среће, како она невеста и удовица у истмП ма, иде да се венча сг човекомг, на кога е мрзнла н сг коимг ће се за то сачо венчаги, да се што пре сг нкнме разс1нви. Дођу V крчму у Алтешитаигу. Младожен^ћ ј.ошг п!е бмло. У целомг селу ономг ше дрз г ге крчмс бнло. Тетку е то врдо едило; н како су

четврти сата еданг по еданг пролазили а младожен^ћ нема, местнмИ попа пакг обмчну, неделвну службу 1пе могао на-дал-ћ одгађати, то се немирг теткинг тако умложи, да се она нађе у запари. „Ето ми опетг поруге и презирана! ТаИ човекг у пркосг башг оће, да мм овде останемо и седимо !" говорила е она час-по-часг, и свакш часг е трчала на прозорг; Сосана е седнла, у крага и тио плакала. Звона зазвоне. У томг се укаже крозг село едаиг конаникг, одаше кодг крчме и уђе унутра. Кмо е ленг младг човекг, смеђе косе и лика, плавБ1 оч1к>, држан'ћ и у оду показивао се пунг племените пристоиности. На себи е имао скромногг крон пепелнсто-мркг Фракг, округао шеширг. Ние бмло нужно да каже, да е онг баронг одг Малцена; подбрадникг и нмица на бради уштедили су таи трудг. Сосана сва иоцрвени као крвв. Она се јошг већма уклони и скуписе у еданг буџакг у соби , у кошв е седила. Ахг да е могла жива бн се у землго укопала! Баронг по учтивомг поклону запмта некако немарлБивимг гласомг: „Коа одг васг, мое госпе , треба илн оће да буде за кои ока тренутакг моа невеста?" Са осећан^мг у погледу, но опетг ништа неговорећи. покаже тегица на ону усамл-ћницу у буџаку. коа е очи свое састиђено у землго упрла бмла. Баронг и нечекамћи нишга више, нриступи иевесги , а кадг види, да 108 сузе низг образг каплго, на езмку му остало што Н1в рекао: „Вама иду беЛе, мени су ишле крваве сузе!" но пребациван^ћ то заустави му се део чуда } - усти. Све што е путемг бмо смисл]'о, да ји испрескаче и заеда, да бм поммнана свогг отца, колико се може, онав данг маломг осветомг смирк), •— свега се тога садг ше могао сегити. Онг се додуше по некимг гласовима, кое е могао добмги, чуо, да е Сосана не само богата, него н врло лена девоичица: али е, као што е онг себи уображавао, вмсоке главе и нокварена женска; да она одкако е кодг сзое тегке, живи као у мапаотиру, и паметна е, као што су женске изг Ваиблингена по свомг христшшскомг суђенго говориле, „као права гуска." Али Сосану таку заетити, какву е садг нашао, то му се чинило нешто волшебно. Онаи племенитмв створг, пунг умилнтоети и важности; око прекраено, округло лице страдагоће Магдалине; онап душепунмВ погледг безазлености, кои му се крозг сузе подкрао; она света рЈ'менБ застиђени — — ничему гоме н[е се онг надао. „Боже мои, какво е то девопче !" помисли а ше могао ништа да гћ мислити; у такоИ се забуни умг н^говг нашао. „Господпне бароне, пмате л' волго?" проговори тетка, и покаже на врата, кон е двороуправителБ отворјо. „Чекаго насг да идему у цркву." Баронг понуди свого невесту са рукомг. Сосана се испочетка предо.чишлнла оће ли е узети, или ие, па е напаоеле узме, само да буде што оман^ речКј. Тетица Рузмаршшвићка ишла

е за ћутећимг мтадоженБомг и невестомг, и сва е као паприка поцрвенила бмла одг еда, ерг е умела себи добро голковати, зашго е баронг си свошмг невестомг ишао исподг руке. Изсшенти, ништа друго него иасменти науманг светчано обучену несрећницу , узг којо е са нрашЛБНвииг чизмама и мамузама, сивомг Фраку и округломг шеширу ишао, и више приличјо за каквогг дворшиицу него за барона. Ахг, доброме Помпем докг се ишао у цркву ниеу падали на умг ни шеширг ни маиузе. Онг е дркћући и крадомг иогледао у ти'о плачућу, и ше могао затаати, да онг исподг руке иде са наплепшомг невестолв у онои околини. Све е тшше и лакше ишао, да бм задово .1Бство, коме се ше надао, за кои тренутакг дуже уживао. А кадв бм по-кадкадг са стране у нго погледао, пгго е често чинјо — лепа пакг и млада страдалница са своимг безазленпмг погледима непрестано е гледала смерно у онаи пра', што е иснредг н^ћ — онда му е бм.го, као да се саветв н^ћгова подиже и оће да каже: „таб си прекраснми цвегакг тн преломш." Да се кае чинило му се нешто мало, што онг, као осећанн пун в човекг, чиниги може. Додирне е свошиг десиомг рукомг у н1>ну полако, кон е као у облаку стоеће перо иа нћговои левоВ бмла, и рекне 10Г1: „гисподнчна моа, и санв врло несрећанг, што ее предв вама кно злочинацг указуемг , кога морате презирати. Н самв за-нмачно врло несрећанг." „Благо мени , д а н и с ге к р о з г м е н е!« одговори му Сосана са умнлномв озбилвношћу и сузама. брг и у туги 108 се видило доброволвио, ти'о оемеиван1> на уоти, кадв бш проговорнла. Одговорг та8 накг био е за барона правмН убодг иача; она му е у еданиутг пока.ш.ш, колика е велика н-ћгова кривица ш нћговг губитакг. И нје бмо онаи умнлнми гласв нћногг говора, бмо е онаД тешкји, млогозначећш смисао оно мало нћнм речјв, шго га е уздрмао. Окретногг човека одг снета, одговорг просте едне дево^ке тако е збунш, да нј« знао шта далћ да започне. Уђу у цркву, а одма за тимв оду а предг олтарг. Тетица бм Рузмарннонићка, кадг е то само видита, за чииг е оовега нћна одавна чезнула, нснимг гласом в и торжествено занонла „тебе Бога хвалимв;" Сосана е илакала ти'о. Барону е сасвимв необично бмло у иамети; рука му е дритала у руци лепе невесте. Нолако е изговорид она свештенику речв „оћу;" баринг пакг. као да бм еднимг единимг гласомг оликшанћ и иирг срдцу свомг дати 'тео, кадг е рекао „оћу" ева е црква заечала; а кадг е прстен-ћ изменлвивано, изнађе онг коп е напскупоце1пи имао на руци, да га непрјнтелвскои лепоВни даде, кон 1>е чудноватомг судбиномг одма онде јошг на месту одг нћга отронута бмти, где се обично на веки састае. М а л о п о б о ж н о ст и. Носле свршеиогг венчана одстанли су службу божпо у цркви, куо што иде по реду. Свеште-