Подунавка Земун

никт> е ио своД прилиди говорјо прекрасно слово, ерт> е и оит, сагв често нлакао, а оваио су млоги селлци осећанл своа за ти'и саиг заклнннли 6аронт> пакг нитт, е што чуо нн вндјо , ерт, е онг само у Сосину гледао, кои е на десетг корачаШ одт. н-ћга подал1; нспрека, седила. Имао е времена да е се нагледи каква е у лнцу. Шга, РаФаилови анђели и мадоне, бмли су предт. нбимђ окореле дрлвотине спрамг овогг лица, на коме су се туга и доброта, женско укажен-ћ а смерноств за чудо нзбарабарили бмли. Никнко нје могао на миру седити на своме месту. но се часг тамо часг онамо накретао; стидг, себе презиран-ћ, лвбовв, лготна и срднн, надан-ћ п иладу други з'иишлаа дизали су га и покретади, Докт> е свештеникЂ говорјо о царству боЖ16МЂ и о смрти грешника, баронг е себи сасвимт. другчЈе казнена слово гонорјо. Покушавао е да буде госнодарг св(пГ1 осећанн, сети се сирти свога роднгеда, на будалаштину, што е нашао, да е оно девоиче лкзбави вредно, збогг кога е више одг годану дана парницу имао. Алг све залуду, чнмг очи онрене и иогледи у Сосану, заборави н отца, н парнацу, и будалаштнну. „Али, бароне, да те нје накао заслегпо ?" гово[мо е онг самг у себи (имао е обичав пристовше говорити, него мислити): „У осталомг она е принив анђео божЈв, тм си пакг ђаво, кои си онога анђела упропастк), па онда тојико предуго време на наИбезсрнинЈи начџнг сг нБиме поступао. Шго си е се одрнцао пре негг шго св е познавао — добро, то ти се прашта. Што си повода парници противу н-ћ дао, п то ти праштамг; ерг твои отацг и проклетмб правобравителБ описиваш су ту свету душ\", као просту девовчурЈ'. Али што тн ннси 'тео веровати, нисн тео видити, кадг сп се у постоИбину вратјо и изг СВ1К1 поштенм усга . нго чуо хвалити, што н-ћиу изредностБ ниси разумео изг тога већг, што су е малоумне девоике изг Ваиблингена изг пакости називале да е ћуркн, — што ниси самг отишао у НидерФаренг,, самг собомг нго вид10, себе о болЈзмг уверјо — то ти Богг неће опростити, и ти заслужуешг, да у паклу твоји осећана чамншг." Тетица е са поволвнимг 1')и допадан-ћмг и светен^ћмг читала на лицу кукавнога Помпен немирг и лготнго. Алп е она зловолбносгб н^ћгову сасвимг другчје толковала. Она е себи замислила, да се оиг оће да разнадне одг еда, што е н1;на вола старјн. Да е тетнца знала, шта е управо у срдцу бароновомг, она се небм радовала, ерг е на н-ћга мрзила тако, да се неможе већма на човека мрзити. И Сосана н!е била у маломг немиру. Садг ЈоИ се текг учинило да е нзишла свету на подсмев, и мислила е све живо у шо гледи, као на обезчешћену, осуђену, кого су некомг вештиномг наумили опетг начиннти да е поштена. Она нн речце ше чула ни разумела шта свештеиикг говори, и опетг 108 се чинило, да онг говори само о н-ћноЛ срамоти. Затимг се са материнскомг милиномг сети свога одг две године Ном-

за з.аазаву и из«увгу.

пен кодг куће, оногг сладкогг по отцу сиротногг детета. У томе се наивећа туга пусти на нћну душу. Она се почне Богу молити за свое дете. А — новожелБности се може и опростиги — бацала е она покадкадг око и на свога младоженго, о коме се едва текг сећала какавг е н какавг изгледа. Лепг човекг био е онг — то се ше дало порећи — и доста е био наликг на малога Поипен, и тако се ме могло лице н^ћгово неповолБио наћи. Затимг се сети они реч1И што е онг говорш кадг су у цркву ишли „Шга е онда мисл10, кадг е онако говорго?" помисли она па опетг у н-ћга п. гледи, као да е по лицу нћговомг 'тела прочитати, шта е онг онда могао иислити? Па онда, кадг бм се нЉгове мутне а ватрене очи сг н-ћнимг сусреле, бмло ЈоМ е као да ће земла подг нвомг да се провали и да е ирогута. Доста, Сосаиа е мало била побожна , па и прекраснми онаи брилиантск10 прстенг, кога 10Л онг дао, млого Јои е мисли разбацао. То 1ои се некако чудновато чинило , да носи она онаи прстенг, кога е онг на својои руци нос10. После тји мислји уздрма се уздисаи еданг изг наидуб .1 "ћ дублвиие нћни прсјго. Ако и есте свештеникг говорш слово наидуже одг свјго у години, опетг е зато свима време кратко чинило се,. изузимагоћи оне, кои су га башг обистомг слушали. Растанакг. Тетица Рузмариновићка мане главомг сг врага црквени на двороуправителн, да се са Сосаномг узме исподг руке. Али у еданпутг ето ти младожен-ћ, па отиште господина двороуправитела учтиво на страну сг речма: „допустите, да мого невесту одпратимг до крчме. 1 ' „Та0 е човекг сасвимг безобразанг!" рече тетка управителго. „Што сте се дали на страну огиснути? Онг то чини само мени у пркосг, да покаже свету, да се онг ни набманћ непечали, што е мол вола старјн. Но онг се вара. Бидила самв н то врло добро у цркви. Мене нсможе за цело преварити. Одг еда и одг муке оће да свисне готово. Баронг пакг поредг Сосане нје био другч!в него као да е мртавг. „Смемг ли се усудити," прешапне онг, „да руку мое лгобави вредне суцруге узмемг, кого .ч за мало дана само свошмг звати могу?" Онг е узме и нечекагоћи допуштен-ћ, н тео е јошг млого коешта говорити; алг су већг дошли 6 бјли до крчме пр.е нег' што су зна.ш, како су управо изг цркве изишли. Тетка заповедм да се одма конби прежу и натрагг иде; баронг , да би 10 мало задржао, нареди да се за госпе донесе, да се чи.мг заложе; али у ндноИ онои крчии ништа се друго ше могло наћи до ускисла пива , слабе ракје и добре бунарске воде, и тетица Рузмариновићка заповеди са поклециваићмг и високо дигнутимг носомг, да се тога ради ни наиман-ћ негруде, „Онг мисли," говорила е она одг еда сме-

19 шећи се двороуправителго у едномг ћошку собе: „онг нмачно мисли да ме са своимг увјлнћмг и мазанћмг понизи. У такоВ сеоскои траћари тражи да се послужи; као да онг ше и пре знао, да се овде едва добие и зоби за кон^. Но онг се и опетг вара. Морамг се само смеати нЂгово# простоти. Сосана е опетг бнла села у онаИ своа буџачнћг , и ћутећи у себи е туговала. СвакШ 100 се ока тренугакг дуж1и одг године чинш, докг се ше на кола попела. Тетица се учини као да се н1> ништа и ни нашшгћ нетиче онде стоећји баронг одг Малцена, па се сг днороуправител г ћмг и своЈомг сестричиномг сасвимг равнодушно разговарала. Помпе0 е пакг стано узг зидг са рј ? кама доле спушгенимг и сневесел^ћно гледао е у Сосану. Наипосле изи1је асталу, у кои е тетица Ру*змариновићка са штигомг куцкала, па запБ1та : „госпо главна саветниковице надг порезомг, даи да признамо искрено, да ми сви овде играмо едећу насг, примораиу ролу, а ;; на жалоств наирђав110." „Чиии ми се, господнне бароне," одговори тетка, „ваша се савеств пробуђуе, ако и приприлично доцне." „Имате право. ГГробуђуе се. П самв преваренг, самг самв себе преварао. Веру0те ми, да а желимг, да би се за кривицу, кого самв учшмо, покано. Но осећамг, да канн^ћ догодг самБ живг, неможе ми у томе помоћи; а то ме доводи до отчапна." Колико е честанг изгледао ПомпеИ докг е ово говорш, толико се тетки учинило, да 10 оиг тимг иземеава, и наличила е у томе скривену или као што е оиа имала обичаИ рећи, ђаволску спрдшо. „Господипе бароне," рече она, „допада мп се, да ваше речи за готову збилго примимг. И заиста да се каене догодг сте живи , неможете уништити пеге вашегг непоштеногг дела, и ако обиетомг оеећате у себи знаке очааванп, а ћу такође држати, да вм нисте сасвимг покварени. У осталомг молимг васг, да та0 разговорг прекинемо. Вм би могли само старимг злочинствама нове увреде послати. Несмећите етра'опочитан4 5 ков е и навнеотесанји женскиннма дужанг." „Госпо савегниковице, вб 1 имате право, што самиомг тако поступате. Но само васг за едпо молимг и то ће бмти и прво и последп1'. пре него што се растанемо! Допустите ми да сг мошмг — смемг ли казати супругомг ? само неколико реч1и на само нроговоримг." „Господине бароне, жао ми е, што немамо времена — конби су већг упрегнути . . . ." „Алм само за еданг тренутакг молимг да ми то одобрите." „Неможе биги." „А зарг н оно што молимг, несмсмг као мужг захтевати?" „За нго можемо већг казати, да е одг васг растав.тћна." „Тако е морамг п сматрати. А .гб бамп. зато па може бмти мога а и ове мон супруге

з ч