Подунавка Земун

ПОДЈ11ШК1.

мира ради захтевамг а, да се еданг часакг на само разговоримг сг нвоме." „Некг она у томе пресуди!" рече тетка. Баронг сђ почитан^ћмг приступи своши невести пружт ГоП ћутећи са мутнимв погледима руну и непитагоћи е, одведе е изг оне собе у другу. Сосана е ишла и незатежући се, дркћући и полако. Ни сама ше знала шта е чинила, или шта бм требало да чини. Онг заклгоча врата одг собе у кого су ушли, па се онда врати онои плашлвивици. „Госпо баронице . . проговори 1ои онг, ни самг незна каквимг гласомг. Сосана сва поцрвени одг стида као ракг, кадг 100 онг поче тако говорити. „НемоИте ме тако звати, господине бароне. Н ћу да останемг у ономг станго, у коме самв. Церемоте (обреди), кое су насг свезале, недаго ни вама дужноств ни мени права." „Ал мое приступлен^ неможе да трпи то припадагоће право, да вамг то сладко име недамг, на што ми е црква право дала." „Господине бароне, ми имамо мало времена. Ако имате волго кажите ми, шта имаге да се самномг на само разговарате?" „В б 1 нисте, госпо баронице; но молимг васг и преклин&иг да ми праву истину кажете, садг овомг приликомг истину кажите! вб 1 сте крозг мене изгубили поверен^ћ у свима лгодма?" ,,Н веруемг човеч1емг срцу, ерг веруемг Бога." На то се баронг прући испредг н+.нб1 ногу и са сузпимг очима проговори 10П: „0 то веруите и мени у овоме .ока тренутку — а самБ надг вама учишо преступлен+>, али опетг зато нисамБ 6 бш нити самБ садг злочинацг. Мрзите на мене, гадите ме се, н самБ то заслуж!о. Али веруИте, да н нисамБ нити самБ бБ1о злочинацг и нитковг. „Шта 6б1 вама могло помоћи мое верован-ћ, господине бароне?" „Неколико бБ1 ме смирило, млого 6 бј ме смирило. 0 в !Л сте млого претрпили, али н — п самв впше изгубш, него вб 1." „Устаите, господине бароне, па аИд' да идемо." „Немоите — будите и данасг правми анђео. Одобрнте ми шшг нешто, за шго ћу васг молити. Она е ћутала. Онг е сг наивећпмг усрдјемг полгоби у руку, кого е узео 6 бш , ако се и естБ она противила, и са оборенимг погледомг доле стпдећи се зарг да гледи у шо, и загушлБивимг гласомг рече 100: „Ви сте мати, н самБ отацг — молииг васг да ми допустите, да само еданпутг видимг мога сина." Опа му ше ништа одговорила, а ше ни могла, ерг е гласно плакала. „Незаслужуемг, да видимг сина, сг кога самв магеромг нечовечно постугпо ..." рече онг по некомг ћуташо, са прекидагоћимг гласомг, а сузе му се валнле низг образе, незаслужувмг. Али е срца вашегг вредно, госпоа ба-

ронице, великодупгћ спроћу едногг несрећника. — Смемг ли п еданг данг, у кои вн оћете, доћи у Нидеркаренг и дете мое пригрлити срцу кое е пуно каана?" „Кадг оћете!" рече ецагоћи невеста, па поити вратима. „Тетица Рузмариновићка избечи сасвимг очи, кадг ЈИ види да изиђоше са плачнимг очима, едно другоме исподг руке. „Мол!о е," рече Сосана, „да нашегг малогг Помпел еданпутг види. „И госпол е бароница то одобрнла!" придода онг брже бол-ћ. Тетица се намршти. К онби су 6 бјли упрегнути. Поседаго у кола; баронг е женскинама помогао попети се. Оне оду. Онг е гледао за нБима крозг село, догодг 1и е могао видпти. ПромишлннЂ. „Свршено!" повиче тетица, кадг су кола изишла бнла већг иза села: „начисто свршено, моа драга баронице! С^дг сзмб весела!" „Ахг, тетице," проговори Сосана, „зовите ме као што сте ме и доико звали. Мени се чиннло као да ми се неко руга, кадг ми е баронг давао свого титулу." „То е бмла н-ћгова дужностБ. Тм се зовешг садг бароница; сг ш>име си венчана. ПомпеИ нашг имаће пуно право по времену, на насл1>д1б добара одг Малцена. Но о томе морамг н шшг са господиномг адвокагомг Кратконогнћемг поразговорити се. Нвш се де ће прексутра доћи. Па онда ћемо се договорити о иарници збогг развенчаванл. Но, парнице, мпслимг да неће ни бмти; обего страна санзволенЂ а узг то шшг пресуда судеиска — стварв ће ускорнтн. Али прексз т тра, ве.тимг, морамг упутити, одвоката, а крозг осамг дана мора ЈтварБ бмти предата судз'. Господинг баронг, твоВ мужг, и сва н+л-ова околина, и савг светг мора дознати, да е нама стало само за твоЈомг чешћу, само да казнпмо ннткова, а не да намг е стало за н 1 ј Г0внмг баронствомг. Мм ћемо му га подг ноге бацнти. А ако бм онг противг развенчанн то само велимг на случаИ — 'тео протестирати (онг бм 6 бш у станго добро мене лготити), да знашг, па макарг ме иладу дуката то стало развенчати се вм морате. Морате! Велимг. Хмг! истина да нама ше стало бмло да се само сродимо са кућомг одг Малцена. Н ннпод-а-шта држнмг оспромашеногг племића, и н^ћговг вмсокоблагороднмв грбг небБ1 л узела ни да нвиме покр^емг лонацг одг масти. Боже сачуваи, нје мени јошг врана мозакг попила. Али какавг е садг светг, онг то неће веровати. Но треба да искуси. Н бм рада бвма, да оно, што ће бмти есенасг, буде вечерасг. Али се мораго Форме наблгодавати. Данасг венчан^ћ, прексутра развенчан^ћ. Тако е право. Тм си му ипакг казала? Ал' да, што сте вм онда обое плакали? Какве е онг таине имао сг тобомг да говори?" Овимг е тономг говорила тетица Рузмариновићка са редкомг жестиномг, шшг читаво по сата непрестано. РадостБ е ожпвлавала и одуше-

влавала, што стои на дуго изчекиванои тежнБи н1зне мржн^ћ. Сосана, или-ново венчана бароница, врг преко свега морамо е опетг тако звати, морала е доброи, говорлБИвои госпи све приповедити, шта е сг иБиме на -само говорнла. „Видишг да се н неварамг. ТаЛ е човекг, ако тм немислишг другч1е, ерг сте и тБ1 и онг пуне очи суза имали, или наивећа будала, а то бн бнло лудасто, или е наивећјД нитковг, што бн бмло ђаволско и сатанско!" — нје нуждно 10шг додавати, да е приметбу ову тетка учанила. Докг е тако говорила о томе шта е напредг речено, нешто се са«а тргне. Чело намрди, очи усветли, погледи у управитела рекао бн ће га пресећи, кажипутг своВ дигне, као да савг светг сазивл-ћ да е слуша и покорава ш8 се, па онда рече са нешто загушлкивимг гласомг, у коме е ипакг нешто грозовито бнло: „Н самБ сасвимг изванг себе! Мисли ми долазе одозго сг неба. Чуи, ћерко, само ако бн тако бнло? Ако си га тбт , може бнти у срце дирнула, ако те е онаИ витловг заиста башг заволео, онда . . . онда . . . н сва стрепимг што самБ радостна!" „Шта онда, тетице?" запнта млада бароница, кон се готово уплашила и брза руменг прелети шД преко образа. „Па и ако небуде, тебе бн стало само да улнто погледишг у нћга, па бн онаЛ безобразникг лежао предг твоимг ногама . . . па онда да се развенчате и тако да му дашг корпу! Онда 6 б1 м л предг светомг бмли оправдани." „Боже сачуваи, тетице, у такш посао да се упуштамг, нећу да дамг никакавг умилнтг погледг. Згођене и наглостБ свого поправлжоћи, сгисне тетка свок> сестричину за руку и рече ши: ж имашг право." У томг разговору уђу кола већг и у Нндерфаренг. Тамо е 6бно цвећемг обмотанм и окнћенм победнм врата; госпго изг Ваиблингена позватн одг тетке и да и незна Соеана, на н^нг данг чести, то еств за светкован-ћ добмвеноп права; све породице изг Оберфарена свечаио обучене; предг коима е бно господинг попа. Честитана са св!го страна. Господственг ручакг, у тегичинои кући. У шеталишту поставл^ћнт. асталг за селаке и селлнке; свирке и игранБке до неко доба ноћи. (Ородужи'ће се.)

Л у д а. (Цо ПетеФИ -у *) — — — — — смирите се< Скинте ми се с' врата! У послу самБ, журити се морамг: Бирамг зраке врелогг сунца Плетемг бичг Да изшибамг оваи светг.

*) Оваи сио преводг песме Мађарсногг песпика пјвадили изђ „Иевена" год. ^бо., што намг се овЈ веома донао.