Подунавка Земун

.1нст1> 34 ;ик1».т ва ЕвдуВкУ.

бдна е твол каплл слађа Него море саиогг меда, бдна е капла отровЈа Него море самогг еда. Де ми кажте еоте л' видли Оно грдно, силно море По н^ћмг бура кадг заоре И посее семе смртш. А есте ли буру видли То страшило овогг света Кадг по тами ловн Ст> муннм' и громови Знате л' шта е стра' ? Ха ха ха! Кадт. абука сазре, са дрвета падне; ПадаИ землво, падаИ, ти си давно зрела! Н немогу више чекат', 1ошгб до СЈ г тра само Небуде ли страшнми судг Нећу жа/.итт. трудг: Прокопатг ћу пола земл^ћ, Напунитг ћј' праомг Поджећи ћу маомг, Некг се распе све у пра, Да с' осветимг л — Ха ха ха! I Товановићг. Кешто о С|!бскни1'|| споиени-

Сиеатг ћу се кадг га стане дрека, Ка' што се онг см^ћо кадг самв плако л Ха ха ха! Лукг и сменн-ћ — то е овав светг, Докгодб смртБ недође и невикне: Мирг! Да, и а самБ едномг умро, Отрова ми даше Башг изг оне чаше Изг кое су вино мое попили, Па убице шта чинише Да и нико неокриви: Чело главе мое дошли, Над-а-мномг су сузе лили. Хтћдо веће да се дигнемг, Да имг носе поодгризамг Али опетг нисамБ . . . . Нека носа, некг имаду Некг скапаго сви у смраду, Кадг трунути станемг а . . . Ха ха ха! Пакг где су ме саранили? у Ач>рици. То е бБ1ла срећа. Хјвна ме една изг гроба изрила, Ова звћрБ е првнИ добротворг ми 6 бш: Па зато самБ и шо преварш л»то, Руку ми е изестБ хтела Алг а срдце подметнемг Морало е горко бмти, брг е таки скапала Ха ха ха! Вишг овако свако прође, Ко човеку добра чини. Шта е човекг? НекЈВ веле: коренг цв4та Кои' у небу цвета. А а велимг, светг е човекг Алг му коренг У паклу е створенг. Одг мудраца едногг то самв научјо, Одг мудраца едногг, што е луда бБ10, Луда 6 бш зато што е одг глада скапо, Зашто Н1« клао, убиао, крао? То га питамг н, Ха ха ха! Гле сад' мене, а се смеем, а плакат' ии треба, Оплакпватг оваи хрј)авг, хј г дии светг. 'Га и самћ Богг често крозг облаке плаче, Плаче, ерг се кае што га е створнк Алг коа е ваида одг божЈЛ суза? На землго падаго, на ту худу землго, Где безбожни лгоди ногама \и тлаче, Иа шта пзг нби буде, видш самк н, Блато буде света суза божо[ — Ха ха ха! Даворг небо, старми одпуштенг воаче' На грудима твоимђ сунце е колапна. Издрпано тужно облакг ти е руо, Хмг! 'вако се враћа дотрано воиникг Носле горки мука, крвави заслуга Награда е сва: Са издртогг руа козаина ти са Ха ха ха! А знате ли шта то значн Кадг запева препелица: Моли лгоде и преклин-ћ Да бегамо одг жепскинћ, Та оне насг себи маме, Мм хитамо као слепи Тако море р-ћке бере Да Ји строти и прождере. Женско, женско, зв-ћрБ е лепа, Тежко лепа, тежко строшна, Лготми отровг дана наши У наилепшои златнои чаши. 0 лгобави ! о лгобави ! Н самБ тебе жедаиг шо.

цнма. I. Споменици народни преминувшШ в^ћкова наИлснПЈ су извори народне повћстнице. Кои се радо бави са пов^ћстницомг народа нашегг поздравиће радостно сваку, изг тамне прошлости, просјавагоћу лучу, коа е просинула, да врсна д -ћла славнн праотаца наши бол^ћ осветли. Истина, да се наше доба неможе иохвалити са особитомг ревношћу и напредкомг душевнимг, а и какоће, кадг су они лгоди, кои су на посао позвани, скрстили руке и пали у летарпго, болп времена изчекугоћи; матерјализамг е свуда међу нама обвладао са свима па и наИтанБимг живцима живота народногг Уобште дакле наше доба неможе се сматрати као напредно у душевномг животу; али намг опетг срдце ублажава и болго будућноств обриче она похвална ревностБ поединм редкШ мужева, кои се у истраживанго старина за нашу пов4стницу народну, — кои су наичистји извори н-ћни, — своиски труде; и само у овомг обзиру наше доба може се назвати напредно; ерг у последнћ време, трудомг родолгобивм и ученБ! мужева, — као што е у Загребу Г. Иванг Кукул^ћвићг СакцинскШ, ц. кр. архиварг крал-ћвине Хрватско-СнавенскоДалматинске, и у Београду Г. Дрг Н н к о Ш аФарикг, проФесорг у лицеуму кнежевине Србје, — многи споменици одг наввеће важности за србску пов&стницу одг части су на светло произишли, а одг части ће шшг светг угледати. Ова ће в-ћств свако родолгобиво срдце радошћу и задоволБствомг испунитн! А гд^ћ се ти важни споменпци за србску пов-ћстницу налазе? заш та ће насг чтателБИ ниши. Они се осимг онм земала, кое су негда ербску државу еачиинвале, « кое су подг владаоцима србскимг бмле, и у свима онимг држа-

вама налазе, сг коима су србски владаоци сношета имали, а то су понаособг оне земл1з, кое су са србскомг негда државомг граничиле. Тако се налазе дан-данашнћи многи, за србску пов-ћстницу одг непрец^ћниме важности споменици, јошг врло мало свету нашемг досадг познати, у Млеткама, У Дубровнику, у Бечу, у Загребу, у Будиму, у сремскимг Карловцима, у Руссш, Напулго, Риму, а и по многимг другимг местима у приватнимг збпркама сакривени. Између свјго овм досадг се показало, да е Млетачка архива у обзиру старина србски, што су у нБима сачуване, една одг наизнамеиитш. Дужди одг Млетака бмли су у великомг сношенго и добромг прЈателБству, шта више и у сродству са србскимг крал^вима и царевима, а и после падеша царства са владаоцима земала србскп. Изг Млетака су Срблки добјали разне скупоцћне робе и еспапе, одатле су добавлали печате за свое новце и друга д^ћла ум'ћтности; одавде, као одг првогг тада на свету трговачкогг места, куповали су оружћ и гал1е, па више пута узимали и ћерке нЂгови господара себи за супруге и кралБице. Дакле у Млетцима, у овоИ благаИници србски споменика, започетг е похвалнмИ посао истраживана и с к у п л а н п с т а р и н а одг Г. И в а н а Кукул^ћвића у години 1853, кои е обрадовао кнБижевнике , у Архиву за повћстницу ГОгославенску 1854, тимг извЂспемг, како е нашао и преписао у Млетачкои архиви — у овомг великомг заведешго, кое има 300 разне величине соба , сали, и ходника, до 14 милшна свезака акта, коа обузимаго време одг год. 883 до нанашега доба — многе споменике изг 11, 12 и 13. вћка, односеће се на истороо Хрвата и Срба, а међу нБима и 12 комада важнмповела и писама србски кра.тћва и царева изг 14. века, латински писани. На таи радостанг гласг послало е Правителство Србско по добивеномг одобрето одг Аустршске владе на препоруку Друштва Србске Словесности нашегг ревностногг, и за пов-ћстницу Србску, а понаособг у разаснаванго нумизматике Србске многозаслуженогг списатела, Г. Дра Ннка ШаФарика у Млетке, на два месеца дана, ради прикуплапа Србски историски споменика. Господинг Дрг ШаФарикг прибавјо е себи у Млетцима регистарг одг наиман^ћ 1800 комада наиразличитш акта , ман1Ј -више важнБ1, кг исторш, Србскои принадлежећи, кои сви спадаго у време одг год. 1200 до 1520, премда има и старш чакг изг 10-тогг столћпа. Помоћу овогг регистра извадш е онг 130 комада акта у ц-ћлости. Сва ова акта писана су на латинскомг езику средн^ћгг вћка. „Кадг бм се овако -трудомг ученм мужева, србски споменици по свуда скупили, каква бм то бмла богата грађа за србску исторјго, да бм се одг н-ћ могло подићи д%ло, кое бм светг о прошлости и о важности Србства много важте ммслити и достоиије судити научило." Овако вели нашг ревностимЛ списателБ Г. Дрг ШаФарикг у своме из ^стјго о путу у Млетачку Архиву.*) 4 Ј ЈЗнди Гласникт, Д С. С. Св. IX.