Подунавка Земун

Господшп, Ивапт. К ј г кул!;ви ћт> Сакцииоки путовао в ради исте Цилп по друпЛ путт., и то крсзЂ Далмацјго у Напулв и Р имђ нрошасте године,'") да тражи податке п ииворе за истор1го хрвагску и србску, и знаменитости тичуће се народа славенскогг. У граду Дубровиику навважша е за ГОгославенску пов^ћстницу писмохранилница окружна , у кошв се налази скоро цела архива бв1вше републике Дубровачке, у колико нЈе у Бечг премештена. Повел!; кое су овде одг набвеће знаменитости за наст., паводи Г. Кукул-ћвићг сл^ћдеће, између кноги други: 1. Царг СтеФанг Душант. дае Дубровчанима слободу, да ходаго ст> тргомг по н^говоИ землви, и да крал-ћвг доходакг безг забаве даго. Ако лгобе нћн у ину землго от> тргомг, дозаолнва имђ , да иду слободно по землви царскоа и крал'ћвско!"1 безг забаве, само оружја да не носе ни у грндг. ии у Б а с а р о в и н у з е м л го, ни на Угре, ни у Восну, ни у Грке ни инамо у туђу землго, едиио у землго н-ђгова царстна и крал^вства. Дие 20 Фебр. год. 1348. 2. Царг СтеФанг Душанг Србл-ћмг, Гркомг, Босни, Арбанји и западноА страни, сг царицомг 6 л е н о м г , и са синомг к р а л 1> м г Урошемг, сазидавши у брусалиму храмг св. АрхЈстратига Михаила и Гаврила, одређуе за издржаванЉ истога храма петг стотина иерпера Млетачки, одг доходка Дубровачкога, У Мел.ници у Гер1иехг на Романш, дне 8 Марта 1350 годиие. 3. Србскјв кнезг Лазарг потврћуе Дубровчанима закрнг цара Душана. У Крушевцу дне 9 Инуарја 1365 год. 4. СтеФанг Дабиша кралк БосинскЈА потврђуе Дубровчанима ув г ћте, и законе и слободе, кое су имали одг родителн и прароднтелл ићгови, господе Србске, Рашке и Босаиске. Дне 16 10л1н 1392 године. 5. блена кралћнца Босанска, супруга Дабидое кралл, дае повелго и записг Дубровчанама,

*) Види А јјкнвђ за пов&стницу ил осЈавскску. К11 .

да неплаћаго ни едну царину на Стонз' и на Сланомг, како н одпре плаћалп нису. У Сутесци, дне 16 Маа 1397. 6. ВеликЈД султанг Амирг-Мурат-бегг, заклии-ћ се Дубровчанима, да и.иг неће чинити никакве штете у Дубровнику, или землви, или владанго, или трговцима , или лгодима или иманго нвшвомг, и дае имг милостб , да трговци нбшви с 1> трговиномг и сг иман-ћмг могу ходаги по мору и но суву, безг икакве забране по Нат о л I и и и о Р о м а н ј и, п о БугарскоВ и п о В л а ш к о 8 з е м л б и, поСрблехг, п о А рбанасехг, по Босни и по инихг м-ћсти, земла и градови. Године 1442. Ови преписн рисовулд, повелн одг царева, крал-ћва, кнезова, и вопвода србски, босански и турски у нашемг србскомг езику на пергаменти у 15 веку препиоани, налазе се у великоА кнбиги . Овде су и оне рисовул^ћ и повел^ћ, кое су год. 1840. подг именомг Србски саом е н и ц и у Београду штампане. Одг споменнка уитћтнооти, знаменитг е у Дубровнику у рнмскоИ цркви св. Домнника еданг старинскЈв, патрЈархалнБнЧ крстг одг чистога сребра, кои се овде чува међу св. моштн, и когг е начинити дао у 14. стол4тш, око године 1310 србскШ кралк Милутинг Стефанг Урошг VII,'*') смнг вел. Уроша, а отацг СтеФана Дечанскогг (а не цара Душана, као што се у Аркиву наводи) н Гргург другјв епископг Рашкји, сг помоћу некеудовнце, кон е две цете **) у помоћћ дала. Оваи крстг, у комг е уковано свето дрво частнога крста Исуса Христа, бмо е чуванг до године 1618. у гружкомг монастиру Домнникана. гд-ћ е год. 1548 поправлннг бнр. Речеие год 1618 ради веће снгурности, пренели су га Домнннкани, у дубровачкЈВ самостанг. и имали сз' обичав све до год. 1812, сваке године на праздникг крстова дна носити га у Гружг, излажући га ради обште побожносги у цркви. Године 1697. украо е томг приликомг нек18 *) КраЛБ.овло^в одг год. 1275 — 1322. **) Врста идетачкогг новца

грз'ЖК1И Фратарг, комадг одг св. дрвета, поклопившн га тадашн-ћмг послаиику цесара Леополда, барому Филипу Сапоиару, Напуланину. кон се тада бавјо у Дубровнику, а оваЛ поклони опетг истми кОмадг св. дрвета Царицн Ама.нн, сунруги цара 1осиФа, кои га даде оковаги у злаго; те наетошшгћмг Дубровачкогг властелнна и кнеза Франћ Гундулића, царскогг генерала, добЈе одг самостана домнниканскогг пзг Дубровника године 1716. писиено потврђен-ћ, да е он;п1 н ћзинг комадг одкинутг заиста одг св. дрвета, шго се у реченомг св. крсту налнза. Када п како е оваД крсгћ доспео у самостанг ГружгоИ, то се незна, ерг н!>му нјв зииста поклон^ћпг одг кралд Мнлутпна, будући да надпнсг велн, да е дарованг дому св. Пегра н Павла. бднн мисле да е приликомг разорена босанскога крал-ћвства одг дубровачки трговаца донешенг у Дубровннкг. Но ово ми-ћн1а неможе се дотле пртврдпти, докг се небуде знало, гд1> е лежала, споменута на напису црква св. Пегра и Павла. Г. Кукул-ћвићг мпсло, да е она по своб прилици била н(;гдћ у Србј* илп у Херцеговини, па е валада одонудг доаешенг п крстг. Читавг крстг внсокг е преко 19 палаца , у шнрини има одг горе 8 н одг доле 11 '/ а палаца. Украшенг е сг лнца са осаиг звездица, а исто такове знездице ииа и на краевима. Сг лица одг горе стои напнсг: нс. ус. ннма. СН УћСТКНН крнстк 6ТКООН. ГНК. г.рлк СТСфаик. нрошн. н снк. кеднкаго. к[»л. вроша. домв стнх. лплк. петрв. н пдвкдв. •6КО ДЛИВ С. НЛ 7,Др.\К(С. н мл сплсешс. н нл »тпвфшје. грсмокк. н к«ктн сткори епсквпк {>Л|; јкн ј -^ нгопшј ккторн. 'БКО НОГ1Л . ККДОКНЈ|1 ДКС »|СТС. длд||1С. кто ккс.хофг.тк се1 к^стк в^етн (б СТНХН ЛМСТЛК НЛН 0) укслогд дрекл ДА к п|>клет.

Како « жриа мтжа свога одч. пшиства одЈчила. Лордг Херг одлпковао се у рату збогг шпаискогг наследјн во!)еномг у прошастомг веку тако, да е одг кралн енглезкогг Георгја I., великимг адмираломг Шкотске наимепованг бно. Кпап свегг тогг великогг достопнства бмо е снг нко пићу поданг , докг га ше случаП еданг одг те страсти нзлечЈо, а то се догоди овако. Онг ее залгобш бмо у лепу младу гроФицу Елеонору, али она за н г !;га 1не хтела поћп; но онг смислп, кадг нећешг миломг, а тн ћешг силомг, те се крадомг увуче у спаваћу н-ћну собу, безг да е гроФица о томе н слутила. Ту е онграио у готро

С МIС И 1| I. & 3 полуобученг на прозору показао се. Почемг е гроФичина кућа у нлИживл-ћмг сокаку стаала, то су га »'огли опааилп. и тако изгуби речеиа гроФииа добарг гла^г, тога ради за тогг безобразника поћи мораде. Премда г,> она изпрва лгобила пје, то ипакг сг временомг упознавши добра своиства н^ћгова облгоби га. Само едну грдиу ману нађе на н-ћму , а та бннше шннство. Лордг се обмчавао скоро свакјп данг до несвести 01инти се, п гроФица е скоро евакнт иутг томг приликомг модрице поднела. 'Гаковомг иоступанго одлучн она краи учинити. Кадг е Лордг едно вече опетг шннг дошао, и отупивши у собу жеие евое шо тако несницомг но лпцу ударјо,

да јо0 е крвћ преко чела и образи на врптг д и+.дра лоптила. После тогг окрутногг носгупк« леже Лордг у креветг , али грофнца оста целу ноћк будна, и сутра кадг се Лордг пробуди, доће онако крвава предг »■ћга. Погледг тиб у толико гану Лорда , да се заклео, нигда внше спиритуозногг пића неокуоити, оснмг ако ијг Грофица сама наточи. — На таи е начинг гроФица победу одржала, и да ће онг заклетву свого држати, зацело е знала. - Судеи ско 1 !0 <"ГУПагЗ » ПрОТИВ1> ВСЈИТИЦЛ. У мрачномг средн-ћмг в-ћку, па шшг по кадкадг и у прошастомг столећу се догодило