Подунавка Земун

ЛИГТћ 31 »1К11» и ШУКГ.

29

гозара, шсварка, шева (шумска), рода, чапла п нноге друге птице, одг кошхг многе одселе се идг насг у бсснв, а долазе кт> намн у продеће; Д |))ге опетг долазе кг пмма предг зиму, а одлазе одг насг сг почеткомг пролећа. Пол1»ска е шева права птица селица, кон у црну есенв са сћвера сели се на гогг и тоовако: оне шеве полвске, што се лежу по Нћмачкои селе се до Средоземногг мора, а оне лежуће се по мжноИ Европи селе се у Африку. Путуго понаивише данм одг готра до подне , пакг онда почивак) и траже си храну. Кадг е месечина путук) и по целу ноћв. СлавуВ оставлн наше пред-ћле сг концемг Августа, путуе чакг Ј" ПерзЈго и Хину. Препелица покраИ свега тога, шго изгледа трома и буциаста, дебела и пуста, пресели се чакг преко Средоземногг мора, а путуе ноћомг У друштву. Ласте одселе се сдружене у велпкимг атама чакг до Сенегала. Рода досели се кг нами у Марту, и кадг Н) у то доба види землБОд-ћлацг радуе се, ербо зна, да е настало благо пролеће. Рода одсели се одг насг у Августу у Азт или Африку, да онде презими. Пре него пођу на путг скупе се многе роде. Све клепећу, амо-тамо лете, и чини се као да се међусобно траже и познаваго, пакг клепетан -ћмг као да се за нутг договараго, кадг ће, куда и како поћи? Понабвише иоћу одпутуго роде, и дошавши тако у Египетг опетг леже нд као и кодг насг; нрође му година у непреетаномг лету, зато и имаде толико рода. Дивд гуска (сивка и усевка) селице су птице само за на&сћверте земл^. Кодг насг и повише по гожнимг землнма зимуго, а у Априлу пивраћаго се натрагг у сћверне земл&, на своа дегла. Наше чапл^ и многе друге ритске птице шгулаче оду у Египетг или у Азјго , и тамо по адама морскимг, или по обалама Нила презиме. Ј Кар доицниа. М. С холновн К ђ .

Нсшто О србскнн'!! спонсннцнпа. II. У околини КоторскоВ има више за исторјк) србску важнм написа. 'Гако на старинскои цркви св. Петра, сада римокатолицнма принадлежећоИ у селу Богдашићу, стои кодг врата> па левои страни сл^ћдећи написг: Бћ нме м||л н снх. н стго дхл н сте .кце. н стихк н крхокннхћ. лплћ млстто вжпшвк 1сппћс . . ткузн теофнтв с1 >^ДЛ,Ч1> храмв снТ. кксокллстћ стго мнхднлл. кћ днн кгоустнклго н кгомћ Д|)1>ГКлкндго н СТ0[)0Д . . ЛГО ГНЛ к|) ЛЛ.Д СТЋфЛНЛ оурошл снл п(> 1>кокт>нVлI!нлго к|)лли\ стт.флнл вноукл стго снмемна немлне. кк лто : 8 $ ж. . т, нндиктншњ. кТ. 1 *та 6757 — 6777 — 1249 — 1269.

Ова црква бмла е одпрје по своВ прилици православна, а садг се у нвои чита миса глаголвска. Ту ће дакле бити н наидалБна граннца глаголБскога обреда. У монастпру БанБИ, кодг Рисна, налази се старинскш пеграхилг одг свиле, искићенг бисеромг, и изатканг златномг и сребрномг жицомг. На н-ћму има мпого извезсни слика светаца, а на долн-ћмг краго виде се две клечеће слике, н1>когг Жупана С т р о е, и жупаннце Е в р о симе сг годиномг 1114. То 6 б 1 дакле био, кадг би се 10шг точно изг ближе сгварв ова ис/штала. еданг из.иеђу навсгар1и умотворни славепски споменика. У монастиру С а в и н и кодг Новога, има у већоВ цркви више редки црквени предмета. Међу ове соада: 1. Петохл-ћбница сребрна, добро позлаћена, одг врло лепогг и Фнногг д-ћла, сг ћирилскимг написомг. 2. Две рипиде, камен&мг 3'крашене, начин-ћне године 1637. одг Ивана Милића, иовел^ћшемг бромонаха Тимотеа. 3. Штака одг Финике, митрополита СтеФана Лгобпбратића одггод. 1731. 4. Сребрна шкатула, сг рукомг србске царице блене, сг наппсомг : спо ракн стТл сленн ц()ци серкскТл. шкокл софронТи кндлкокну геромонлхћ слккннскн л. н. ■о-. (1759.) 5. .1 епа плаштаница одг црвеногг дамаска. Ту има много везени слика са златомг, сребромг и свиломг, а наоколо стои ћирилскш напиег, кои сведо 1и, да е начпн-ћна, одг грћшне рабе Деспе у Београду, год. 1659, а трудомг проигумана 1оашше, еромонаха монастнра требинБскога. 6. 0 м о ф о р г, на комг стои са златомг уткано, да е створенг „на служенћ преосвештеному кирг отцу Нпкодиму, Митрополјту призренскому год. 1672, одг рабе божје Ирине СтеФановне, за отпуштен^ћ гр-ћховг своихг." У истои цркви савинскоВ сликане су цар ске двери, и иконе на хору одг херцеговачки живописаца Симеона н АлексЈе Лазовића изг Б-ћлополн, кон су и у окружјго Которскомг више црквјВ слнкарјомг украсили. *) При да.тћмг свомг пугованго на бурноме мору стушо е родолмбнвии нашг путнннг, Господинг Кукз'л1,вићг, на зем.по талјанску, у крал-ћвину напулБску, гд-ћ е 15. Новем. 1856. год. дошао у онаи, за све Славене велеважниП градг Барг, гд-ћ се светогг отца и чудотворца Н и к о л а л мошти са краснимг србекимг споменицима налазе. Оваи градг са 24,000 становиика знаменитг е у многомг о5;шру за све Славене, а особито за насг Србл-ћ. У овомг се граду хрватска поморска воиска јошг у 10. и 11. в1>ку вишепута извозила, вогогоћи противу Сарацена и Нормана. Одовудг е концемг П.в-ћка Бодинг, кра .1Б гожне

*) При читанго овц наши красни спомеинка прошасти лепи времена, коме неби родолгабива мисао дошла, да би одђ неоц^ниме внжиости био описг наши Фрушкогорски монагтира, н нћјови лепи споменика, коима се свакЈВ Србиит. ст> поноснимг чу вствама ппбожно нриближава. Ко 6н ово за нашу пародну »овкотницу велеважно дћло извршјо, учинјо бн роду масг! —

Далмацје и Захо.нпе, одвео свого жену, .тћпу Нквинту барску. А наПзнаменптЈе е за насг Србл-ћ, што су у оваИ градг у 13. и 14. в^ку србскн крал-ћви долазили, да се поклоне светимг моштима св. отца и чудотворца Николан. Ту е године 1460. славниИ гонакг Скендербегг Кастр10тићг сг вопскомг својомг славенско-арбанаскомг одг тешке обсаде ослободш свога прјатела Фердинанда, крала напулБскога. Овде е подг папомг Урбаномг II. држанг велшии црквении саборг, ради сћдинћна цркве римске са православномг. Овамо се доселБивао нашг народг и Арбанаси, кои су после падеша србске државе одг турскогг тиранетва гон-ћни, прнбежпшге тражили. Напрема овоме напулБСкоме граду Бару, подг високима динарскимг планинама лежи преко мора, у тако названоИ Краини, градг овогг истога имена, кои е некада у државу србску спадао. Сада има око 4000 становника, одг кои су 3500 СрблБи, а прочи Арнаути и Цигани. Одг старц споменика овде се много неналази, ерг кудг годг е турска нога ступила, ту су се знатнш споменици србеки порушили. 1ошг едина налази се овде порушена црква св. отца Николаа, и едаиг градићг, у полу разоренг; а не далеко одг града прекрасна, у византшскомг штилу саграј)ена монастирска црква, коа садг Францишканима принадлежи, а задушбина е србске кралБице М а р ј е, супруге Уроша великогг. Али су и ову Турци упалили. У наполБскоме граду Бару наИзнаменит е стародревна, величествена црква св. Николан сг гробомг истога светителн, кои се, као велишК чудотворацг слави по свему славенству. РечениИ гробг стоп подземноЛ, красноИ капели (Спр1орогЦсиш) иете цркве. Ту се видп надг гробомг, иконоетасг одг сребра, когг е године 1319. дао начпннти србск18 кралБ СтеФанг Урошг Мидутинг. Али штета, што се оваИ красниИ споменикг нашега кралн невиди већг више у првобитноме станго своме; будући су истив олтарг двапута у каснје време пренаправлатн дали. Старинешв написг одг крала Милутина, са латиискогг езика преведенг, овако е гласш: „Године господн-ћ тисућу три сто деветнавсте, месеца НЗша, втор. индикта, Урошг кралБ Расје и Дшклје, Албаше, Болгар^е, и ц!>лога примора адрјатскога, до рћке великога Дунава, ово д1>ло олтара велнку икону одг сребра, кубе падг овимг олтаромг, одг сребра, кандила и свећннке велике одг сребра дао е начинити, у славу Божјго и блажен^пшега св. отца Ииколаа и пр. — ОваЛ олтарг био е скваренг већг године 1649. кадг е списателБ А н т о н г Б е а т и л о свого важну кнБигу на светг издао, на талјднскомг езпку: „Исгорш о животу св. Николаа пагрона Барскогг." Овап талЈанскШ списателБ потаико описуе, како е за нћгово време овап лепмН споменикг србскога крала Милугина изгледао, и вели, да е дугачакг био 9 педалн и полг, широкг 6, а високг 4 педлп. Био е украшенг миогпмг свегцима, сг написнма, кои су гласнли о кралго Милутину и о нћговоие сину Констаитину. Икона свегител^ва надг о.а-