Подунавка Земун

ПОДУ1В ШК1.

таромг бвма е висока 6, а широка 14 педала, и око нћ стааше икона св. Николап, са чудесама изг н-ћговога живота, а наоколо 13 икона, одг разни светителл. Кандила, свећнаци и сребрно кубе надг олтаромт., шшг за време горенаведеногг списателн Беатила т. е. год. 1649. већг нје ту било. Осимг овогг сребрногг олтара, даровао е кралБ Милутинг икону св. Никплаи на дрнету изображену, високу 8, а широку 4 педла. Светителк е у православно-патрјархалнов одежди. Одоздо клечи сг десне стране самг кралк М и лутинг са прекрштенимг рукама, и сг круномг на глави, а сг леве стране, кралвица 6 л е н а н-ћгова супруга, а кћи Угарскогг крала Андрје III.*) Осимг образа и руку, цело е изображенје ово самимг сребрнимг плочама и златномг тканиномг украшено. Са обе стране главе светителн Николаа> налазе се малене слике Исз т са Христа и матере Бож1е. Ова икона сада се налази у блага&ни црквенон управг у среди капеле на наЛодличнјемг месту. ВрснмВ нашг старина испитателк, Господинг Кукулквпћг умолјо е конзула Аустрјанскогг у Барлету, да му ову икону даде СНИМИГИ. Осимг ове иконе даровала е истомг св. храму, гореспоменута србска кралкица блена, са своа два сина Милутиномг и СтеФаномг јошг едну машо икону св. Ннколе. Одоздо клечи блена са своа двп сина, нанме сг десне стране, СтеФанг Урошг Дечански сг написомг латинскимг: *) Кралк србскШ Милутинг, кога се споиснт. светжуе сваче године 29. Октомбра, и кога нашг народг као свогт. досгоииогк народиогг светителп слави, имао « две супруге: блену, кћсрв кралн угарскогг Лидр!« III, и Симониду, кћерћ цара грчкогг Андроника. Пезна се управо, кок) одт. оие две кралкице представла споменута слика. Таппии држе, да е то образт. блене; ио списателћ Беатило сведочи, да су написи на алтару сноминпли а Коистантииу сину Милутиновомт. и Симонидиномг. Могуће е дакле, да е кралк Мнлутинг ову слику онда пожлоии), кадг се псћк са Симонидомг ожеЈно. —•

КЕХ \ К051У5 РНЛ\ Г 5 У505И КЕС15 5ЕКVIЕ. (Кралв Урошг свшг Уроша крала србскогг) а сг леве стране СтеФанг сг написомг: КЕХ 5ТЕРНАЛУ5 МТЛУ5 УК05Н КЕС15 5ЕКУ1Е. (КралБ СтеФанг сннг Уроша крала србскогг.) а у среди сама кралкица блена сг написомг : МЕМЕМТО ООМ1ЧЕ РАМУЕЕ ТУЕ НЕ1Ј:.\Е 1)Е1 0КАТ1А КЕ01ХЕ 5ЕКУ1Е, УХОК15 31А0М КЕ015 УК05И, МАТК15 УКО511 ЕТ 5ТЕРНАМ 5УРКА5СК1РТОКУМ КЕОУМ. НАКС УСОХАМ АГ) НОКОКЕМ 5АХСТ1 МСОЕА! ОКГШАУ1Т. кое значи на србски: Споменп Господе рабу твого блену, божјомг милошћу кралкнцу србску, супругу великогг крала Уроша , матерк Уроша и СтеФана гореписанн крал-ћва; ову икону на чесгк свегога Николе даровавшу. Вишеспоменутми кралћ србскЈЛ, Урошг Милутинг оснмг ови драгоценостн, даровао е такође за капелу и гробг св. Николе барскога на вћчна времена јошг 1200 шкуда годишнћгг доходка, на издржаванћ св. гроба и на молитве за свок) душу. Касше пакг, године 1346. дне 20 Августа учини за оваи истми гробг задушбину царг Душанг силнми, са годишнмГг 200 перпера, одг данка, што су му плаћали Дубровчнни, и наредјо е, да се одг овм новаца купуе потребнмн восакг и свеће за светии гробг. Оваи св. гробг са капеломг обдар1о е такође кралћ полбскји Сигисмундг и н^ћгова жена Б о н а и кћи А н а П г е л о н с к а. Овдћ се налазе и многи русски дарови, ме|)у осталима лепа икона св. Богородчце. Сада се очекЈ-е одг самога сребра кивогг св. Николе, кои дарова русскјв еданг велможа. У великои архиви напулкскоВ, нашао е горехвал-ћнкш Г. Кукулћвићг, за нашу србску пов^стницу одг времена владанн анжовинске ли-

н!е, а особито одг крагн Карла I., кои е са србскомг крал-ћвиномг у великомг сношенјга бно, осимг многи други ове пове.тћ: 1. Год. 1274. дне 3. Септембра, кодг езера Незула. Кралв Карлв 1. пшие судцу покрапне барске, будући да се кнезг ђорђе, посланикг славнога кралн србскога, лгоб.гћногг прјателн нћгоногг, враћа кући, сг тога, да ииа истога кнеза са 18 н1>го !Ш другова, подворити са 3 конн особитогг сон, и са 2 конн за оружје, што собомг изг НапулБеке са допуштенћмг крал-ћвскимг носи. Да му дал ћ прибави у луци града 'Грана или Барула (ВнНеЦе) са свИма потребнимг стварима снабдћнен 1.111 бродг, кои ће ш трошкомг крал-ћвскииг, преко мора до Задра, или куда буде кнезг ђорђе хтео, превести, и ако неби бмло у споиенутм лука' приправнога брода, да таковогг прибави одкуда годг, на рачунг крал^ћвскш. 2. Год. 1296. кралк напулБскјИ Карлг 1 т . пише србскочг кралго СтеФану (Милутину) своме шури (МадпЈВсо рппсјрј О ошјпо 81ерћипо Оеј §таИа 111ч81г1 Кео-ј 8егу|'е, Сап'881'шо вогопо 5ио) и блисави старЈоИ кралкнци УгарскоИ, и своЈоН матери. Али шта е писао, неможе се знати, будући е една кнбигн акта овогг кралн изгубл-ћна, те се само ово може сазнати. 3. Год. 1306. дне 24. Марта у Напулго. Кралв Карлг II. потврђуе све оие уговоре, кое е. учи100 скшг н-ћговг Филипг, принцнпг одг Тарснта, сг крал-ћмг србскимг, приликомг завладана РоманЈе. 4. Год. 1403. дне 26. Ннуара у Напулм. Кралв Владиславг даруе воеводи Нетру Павловићу село Чубрииг, кое е принадлежало пређе бунтовнику Ивану Чубрину, и нека еела у жупаиш дубичкои, што су имали синови Ропмића. 5. Иете год. и дана, опрашта кралк Владиславг сваку казнБ збогг издаиетва и буне задарскомг п.темићу Дамнну Нашићу и н^говпиг синовнма. ( 3 СII Е С И М Е.» 3

В .1 а д а и I; . Риискш сенаторг Онинш Камилг зажели, да буде царг. Ббш е одг прве класе мекушацг, или богатг и екоро одг прве Фами .пе. Чимг е дознао царг Александерг Северг, да младмИ Овшмп подиже буну, да се докопа в.таде, одма га да звати у свои царскШ дворг. Ту му лепо благодари, што е наумјо , тепшГг теретг владанн доброволБно на себе примити, кадг се друкчге ноштени лгоди силомг и основанимг доказинанћмг вдва даго на то склонити; онда га з т зме са собомг, дође сг нБиме у саветг, и ту га прогласи аа свога ортака у царовашо. — Овпппо се нзнаДпре лко допало у двору царскомг жпвитп^ све царске знакове носити, и сво царско одликовап-ћ имати. Алн га брзо царг Александерг нретоварн сг послонима, тако, да 6 едва могао

мало оданути. Овако живити не допадне му се нити му е ело и пиће пр1нло. — Нонни се и ратг. Овинш помисли, да ће садг оданути одг послова, кое е као владалацг у мирно доба морао радити, ако пође за вопскомг. „И то да како," рекне му Александерг, „цару доликуе, кадг свое цнретво брани." Александерг е понаивнше сг воИскомг пешачм, и замоли Овшин, да и онг као добарг солдатг свпмг вопнпцмма за прпмерг сг нБимг заедно пешачи. Овишусг бБ1 ее радо на то изговарао бмо, алп ше тео да заостаие за Александромг своимг ортакомг, ербо е рпмскш воиникг на то нко држао. II онг дакле нође сг воискомг пешачптн, али дуже одг петг еатш нје могао ићи. Александерг му каже да узнше на конн. — Али само два марша, на 1пе ногао нн иа кошо ићи. Оида му да Алексан-

дерг кола, али како е и то бкмо, данг ноћБ возитн се, известм приматп са С1иго страна, заповестп на све страие издавати! НепрЈнтеЛБ бмо в близу. ОвшиЛ и Александерг еднако предндче; кукаванг ОвинЈГг већг ше могао дал^ћ подноснш ове муке. Стра одг смрти већу му е муку задавала, него и сама смртБ. И јошг томе трудг и мука безг крал. Бол.ч е просачка торба у доброИ сигурноссп, него царска круна , и узг шо убиство, нодшсли ОвпшО, и каже Александру да воле радје з 7 мрети, кего шшг дуже на престолу седитн. Алекеандерг му испуни желго. 0вшпИ враги се натрагг у Рпмг, и као прнватннг човекг на свопмг добрама живећи заборавн на царску нужду и кадкадг е само санно прегрплћно зло иаивишегг достоинсгва.