Подунавка Земун

ЛИГТ'11 34 31Б1ВУ 1В 131ЈКЈ.

у н1зга и проговори му: „Господине бароне, вн сте, као што самв дознала, и мени наумили } г чиннтн еданг поклонг, кои е позамашант.. Благодарећи вамЂ на вашои доброти, морамг васг молнгп, да одг тога одз г станетс. Поклонг такавЂ немогу н ни на кого руку примити,, као што и сами можете о томе проразсудити." Баронг обори очи доле и мало поћути, па онда проговори, али негледећи горе: „Што ви данасг одг себе одбјнте, оно ће вамг, како се парница сврши, у свакомг случаго по праву припасти. На што ми е мое иман^ и мои живитг? — Ви ме презирете — то самв заслуЖ10. Вм чекате развенчан^, то еств ви изгледате мок) нропастк. Па некг буде!" Д1 е тако, господине бароне," одговори Сое.жа, „пропастБ вашу немогз' н желити." ,.!зи .1' ми могли ВБ1 кадгодг опростити мого кривицу ?" речс онг пооштро па погледи у нго, и надаго^и се и ненадагоћи нечему, а н!е смео ни ди'ати, само да може добро чути, шта ће она одговорити. Сосана е помислилана тетку, па е покорностб и срдце н1;но претераго у теснацг. Пре нег' што е могла одговорити , скочи нбо И малиВ Помпеи па повиче, пошто е сиграчке свое оставЈо на страни : „Аиде метни садг кодг ови лепи стварји и ону иконицу! оћешг маико?" А узг то дете тргне за свезу и извуче матери изг недара барононг ликг. Млада бароница да у землго пропадне одг стида. „Шта то радишг, ти безобразниче ?" промуца она. Али е безобразникг тврдо држао оно што е извукао и ше се 'тео смирити, иорала му е дати ликг, кога онг мстне међу оловне топове и конанике. Срећна слутна проб1е барона, кадг е видш свов ликг, да се изт> н-ћни недара извади. Падне доле предг Сосану!, притисне н'1;ну руку на мол ватрена уста и проговори: „0 Боже, л самв помиловангЈ" У забуни онои, нје му могла бароница башг ни речи одговорити. Издаа е учин^на. Нисада н1е знала, како шв е било; али е природа зактевала свое свето право, лгобавБ победу. Постисне га рукомг за руку, па то е бмо н не 'отичнБ10 одговорг. А онг дигне главу, као да е 'тео у погледима сосанимг наћи разрешаи свое сумн&. ЗатБтмг скрсти руке, као кадг се Богу моли; изг образа му е ватра пламтила. Но лепа као анђео, пунп смерности и важности, лгобави и туге, седила е предг нвимг Сосана ; дрвена она к1 ,упа бола е бша одг икаква трона, а лголгошкавће се гране високе бЈ'кве у вечерн^мг сушрачку, исплеле су бше кадг нвима балдахинг, лепшш нег' што би га икакавг вештакг на свету, одг злата и свиле за свога владатела начишо. „Ви сте ми опростили?" заиита онг двоулећимг ти'имг гласомг, као да се плашш, да га ко нечуе са стране — но ше га нико чуо осимг Сосане, ерг ни мални Помпеи нје био онде, него е одскакао по шумици на свомг шгапу као на конго. „Н веруемг вашемг срдцу!" одговорп Со-

сана, такоЈЈе полако. На то зграби онг н г ћну руку, притисне е на свое нко куцагоће срдце, па проговори: „0 веруите ! Навеки веруите! И да васг ово срдце лгоби неисказанимг лгобавлго догодг у гробг неоде, веруите! — „0 довека!" рече онг , па е обгрли обема рукама и онако уздрктану притисне на свое срдце, о коме е говорш. Сва клонула одг осећанн, за кон одпре никадг Н1е знала, падне му она у наручл. Ту ти се садг н!е зиало ни за шумицу, ни за оваи ни онаи светг. Полгобце н^гове пресретале су враћагоће му \ћ усгне нћгове супруге; нЂговимг обрицанама верне лгобави, она е свон на сусретг слала. Ко зна докле бм они онако радостни као у раго, заклетве и душе изменБивали и опетг меннли, да ше малии Помпеи весело вичући дотрчао на своме дрвеномг конго. Узми обое заедно красно оно дете међу се у наруча, излгобе му румене образчиће тако, да они шшг руменЈи буду, а оно е као богг лгобави са умилнимг осмеиван-ћмг обое загрлило бмло, па е привлачило устне 0!Ш обога усрећенм, да се лгобе. Но већг е бмла помрчина. Требало е раставлнти се. Алг докг су се разстали, прошло е шшг по' сата. брг су едно сг другимг исподг руке ишли крозг шумицу овамо-онамо п поговарали су едно другомг дата обећана и утврђивана, као да су изгубили бБми памтетгћ. И о томе су такође договоре, у кое дане и сате да се виђаго онде у шумици, или како бБ1 кадг е рђаво време, едно другомг послз'жител-ћ могло слати, а и писма писати. Шуп.тћ неко дрво, на кое е шумарг мрзјо као на врага, одг лгобећи се доста е благослова добило. Оно е и Сосани и барону бмло као каква светина, и одређено, да у н^ћга мећу писма, кон едно другомг узшилго. Промишллнн посл4дице. Да су они едпо другомг заиста башг често писали, чували се и писма однешена; да су се сваке недел-ћ по еданпутг у шумици виђ ли и састаали, то се и само по себи разуме. Да су се збогг прикучугоће се зиме забринули бил и зато, што имг се преко све ватре у срцу разклоктане, руке , уши и ноге могу смрзну™> кадг се сг вечера прошећу, — то се може мислити. Да су се договарали о одустаннго одг проклете оне парнице, кон 6бт двое раздвоила а они едно безг другога немаре за животг колико ни за шаку землЂ; да су се тужили на самоволБство тетице Рузмариновићке, али да е нпсу 'тели едити ни лготити каквимг неповолБнимг коракомг, него, да су се надали, да е пресудомг наввишегг суда изведу на правми путг. безг тога ше могла бити. И една и друга страна дакле изчекивала е на срећншт излазакг парнице о развенчаванго, и узг то шшг оно наН.милЈе „па што Богг да." И то е опетг обично било, да е тетица Рузмариновићка сваколке неупутиости намири(ала, гледећи то еств како е некЈИ путг Сосаиа радостиа прерадостна, па онда онетг ућути се

и плачна сама у себи замисли; па е шта вмше понекадг морала чути, како е Сосана на оласностб „великимг дететомг" названа о „своме мужу" говорила, и то све са чудноватииг и особитимг изговоромг , гласомг и лицемг ; како се она и то шшб усудила, да га одговара и брани, но само исти'а, као да бм 'тела тегицу Рузмариновићку мало по-мало навикнути на необичне и неповолБне гласове; или кадг е тетица спазила , како е Сосана свако вече готова у шумици, па кадг се преко свјго улога, (реуматизамг) одг који е патила, за нвомг прикрадала, увекг бм нго саму застаала. Тетица е климала главомг и говорила свомг братз': „Н држимг, господине попо, да е наша мала бароница залгобл^ћна." -— Она е погодила, али на младога барона ше оштроумно« тетици ни на краИ памети падала. „Мм морамо пазити на то чудно, неки потаиности пуно дете; ерг она неће 'тети нмшта казати. Но то е предузетакг чуданг; а саиа, за то самв некако тежка, да свакш данг трчкарамг по шумици. А тм зиашг, господиие попо, да е то сасвимг оспмг реда и в"жност.'[, кадг би се у такомг послу на млађе ослонила, или нБИма то само и казала. Па опетг се мора на шо у шумици вребати — ерг, што она, ово одг петнаестг дана онамо све одлази, то мора добарг темелБ имати." „Пусти мене да то чинимг, тегице!" рече господннг попа: „Пусти мене само, да а то чпнимг. Ј[ ћу шумицу чувати, као какавг шумаровг обилазачг. Томе се мора у трагг ући. Нико ше за таи посао, као што самБ н." Д о г а ј) а и с а свештеникомг и п о с у в у и п о в о д и. Планови су врло вешто смишлћни. Сосани су се сасвпмг невешти чинили, па одма сутраданг о за'оду сунчевомг оде господннг попа, да вреба. Онг е у томе врло срећанг бмо , ерг е баронг башг онаи данг дошао бмо у шумицу. И шшг е бмо срећши, ерг е ударјо ономг страномг шумице, одг кое е шума висока бша , и одкудге господинг баронг ииао обичаи улазити. Као обично, баронг саше сг конн и да га свомг ловцу, да га чува. Ловацг , по свов прилици што му е дуго време бмло, свеже томг приликомг Ј'зду бароновогг кона за едну младу брезу, па се зада у друге послове. Господинг е свештеникг иодуго и са евш страна прегледао лепогг оногг, лепо оседланогг копн , дрмне, радостно главомг , одреши га и помислш е: „Оћу г да га одведемг у нашу конгошннцу; чЈИ бј-дс, тражиће га, па онда ће се све изнаћи. Заиста, занста, кажемг ва.аг, то е штогодг вешто измишл^но!" бдно само бмло е противно. К опб е рекао бн у таиномг договору бно са своимг госомг, ерг се ше дао никако за узду водити ; нит' е томе могло помоћи гладен-ћ ни лаган^ћ, ни оп»тг трзан-ћ и чупаи-ћ, конб се одапр'о на предн-ћ, ноге па вуче натрагг. „Пришпко," проговори господииг свсшге-