Подунавка Земун

ПОДУ1ШЕК1.

никг, „та тм еси и остаешт> скотт. и неиашг оч1ш острагу. Ићн ћешг тм , знаиг а то добро!" Говорећи тако , преметне конго узду, па узнши на н1>га, и оваи е то стрплвиво подносјо . Истина да господинђ свештеникг одђ триестг година оваио, Н1е на копа уза'ао — то естБ одкако е бмо у свеучплишту — а опетг и ноге су му бв1ле кратке, па читаво три прста ше могао домашити нБима бакрачлге ; но онг ће само минутгдва на кошо бнти , и требало е тетици Рузмариновићкп показати, да онг поредг свое богословје, гоначкимг пословима н1е невештг. Но ше добро бнло ту оклевати. Ободе дакле конл у слабине, а овав, поплашенг одг тога , што се сг нћиме чини, одскаче одма путемг крозг шуму, упути се преко нвива главномг друму уобичаенимг и добро увечбанимг путемг, ерг за неколико недела никадг на другу страну ше баронг на нћму отишао. Свештеиикг, боећи се да како неспадне, дочепа с-з спочетка рукама за гриву свога пегаза. Кадг види пакг уеданнутг, да е месго подг тегичинимг пенџерима на главноме друму, гледао е да се дочепа како узде, но у томе му се измакну изподг ногу обе бакарлје. Кадг е ове опетг напипао и у нби стао, прође се узде. Докг е овако чаег едно часг друго радш, прође прилично времена , а међутнмг е утишавао и шпшкао кони, небн ли стао. Алг залуду. 1ошг шта више, кадг е онг оиако у неволБИ узду уеданпутг себи тргао, а овамо опетг кона стегао ногама по ребрима да небн спао, почие овав на нћгову велику муку на стражнБимг ногама ићи, као човекг, и овамо-онамо вртити се и чинити коекакве вештине, за кое господинг попа у неволби свотИ ше пи наВмЗн^ марјо. За тимг се преда свошИ судбини и конго, за кога се и рукама и ногама укрл-ћшо 6 бш, и кои е у скокг ишао, па нит' е шта чуо ни виД10. „У наВвећов нужди зовемг те!" уздане онг: „ово ти е у кона претвореннВ сатана! Да самБ змаа овогг оставјо на миру нек' стои где е и бно, о колико бн далеко бол1> за мене бнло!" У томе догоди се, да су на путу бнле просте вратнице, коима су селацн потесг затварали. „Тебе Бога хвалимг!" повиче господинг свештеникг: „овде се мора зауставити." Алг конб еднимг скокомг прелети као крилатг преко ниски вратница, тако, да господину попи мрави подг кожу под'иђу, а шеширг и парока слете сг главе. „Вн сте се тшг рђав1е научили ашити; н барг седимг шшг тврдо!" говорш е добрБЈв свештеникг са христјанскимг равнодуитћмг, онпма што су одлетилн, па се ше окренуо ни да у нби погледи. Ако Богг да, у нме Бож1е, кудг ће ова животшш ? Ако тако Јошг двапЈтг по дзаестг и четири сата узиде, а ћу обнћи на н1зму цео кругг земннП, па ће ме опетг одг оне друге стране НидерФареиа угледати." Докг е онг тако мислш, до |)е близу неке ћупрје. Боећи се попа да конб онако у слепоп разнрености, непромаши ћупр1го и сг нБиме нескочи у воду, тргне рукомг

З т зду одг оне стране, кудг се свртало ћупрш. Но онг е ако повукао за з т зду; реднЈВ конб онап дакле остави ћупрш на страни, па оде у воду. Свештеника е готово бнла несвестБ уватила, кадг се видш међу водомг и небомг, и кадг таласи наипре свилене чарапе, па онда одма затимг и чакшире одг сомота, па навпосле и н^гове слабине оквасе. К опб е бно врло добарг пливачг, па одма пређе на другу страну, наиђе опетг на дрз'мг, па оде у скокг далћ до двора Малцена, где онако сг попомг радостно утрчи отворену кошару, и заустави се са а'ачемг предг н^м} - милимг лслама. Слуге домаће, кое су потрчале за конаникомг у кошару, помогнј ' му те се опрости леђа доратовБ!, па су га онда забрннуто пнтали, одкудг н1шу конб господина барона. (Сиршетакт. слћдуе.)

Помакљ II слаЕвум. Ахг! славуго лгобкогг маа, Ком' ли певашг свакји данг, Разносећи мил& раа, Стварагоћи среће станг ? Ахг! то менн ше, знамг; брг а драге иеимамг. „Мого песму н4не гласе И пролећа дивнми чарг, Шго на глави диже власе, Срце буди, пали жарг; 'Гекг чувствуе моме грудг, Сладке лгобве златннв судг." А зарг наше срце нје Кадро понат' среће часг, Кои природа одг насг кр1е Као нева нагнВ стасг; Но младић' е свакчВ робг И ран му дверг е гробг. „Ахг! младићу неуниваВ, Већ' у гору аиде вам', Пакг у сласти све уживаЛ, Шго ћу неакг да ти дамг; Цветг и за те спреми Богг Крав извора ев' овогг." ј,Гле какавг е красанг — ено!" 0 хвала ти Боже моВ! Тм си красна — о бдено! Стан' живота раго !мои! Стан'! — загрлаи еданг да8, Да ми туги буде краВ. —

Нсшто о србскплђ спопеницнма. III. Нролазећи крозг различна места Итал1е, дошао е Г. Кукул^вићг дне 20. Декембра 1856. у Римг. Овде е прегледао Ватиканску архиву на препоруку ц. к. аустр1анскогг посланика у Риму, гроФа Колореда и употре*Чо ову прилику за преписиван^ писаиа изг навстарш регеста, што говоре о славенскимг предметнма. Пре-

гледао е н све знаменитје киБижнице и цркве; али међу наДвећимг драгоценостима и свегинама што се чуваго у величанственои Басилики св. ГГетра у Риму, налази се у црквеноВ храншници светихг моштји престара икона св. Петра и Павла, о коши побожно предаше и казалиште св. мошпв цркве св. Петра говоре: да е то грчка икона, кого е царг Константивг поклонш римсков цркви св. Петра; да су на нбо В изображена одозго права 'лица реченн св. апостола Петра н Павла, како се у сну еданпутг поавише истомг цару Константику велнкомг, а одоздо да е ликг цара Константина, како у пратнки одг два племића прима благословг одг св. Силвестра, папе рискогг. Тражећи у Риму Г. КукулЂвићг кодг разнн продаваоца старина кнвиге, рукописе, слике и т. д. наиђе случаВно на еданг у бакру резанг снимакг споменуте иконе, одг године 1771., иа кош& стои у сл^дећемг смислу латинскЈИ подписг. „Светн апостола Петра и Павла слике, по изображенои икони представл^не, кон се у св. ВатиканскоВ Басилики међу св. моштима побожно сахраннва. Предан1е гласи, да су у виду овн слика свети апосголи великомг Константину приказали се." Одозго надг светителБскимг главама стои ћирилскимг писменима написано: СТК1 пет1 .р|> н пмн.лб а подг овимг писмомг латинсшВ написг: 8. Ре1тз, 8. Раи1их. Оваи ћирилскја надписг одма е нашемг вредномг старина ис питате.ио, у очи пао, те науми што прс потра жити орнгиналг. Сг тешкомг мукомг могло се текг добити дозволен-ћ ради Ј т лазка у таину капелу, гд^ се чуваго свете мошти сг горе поменутомг иконо]»г св. Петра и Павла. У едноВ дубоков уложници са стакленимг вратима, са свакоакимг златнимг и сребриимг посуђемг, са св. мошти, украшенг драшмг камен^ћмг, бисеромг и т. д. угледа Г. Кукул^вићг одг старине већг сасвимг поцри-ћну слик} г , кога е тражш, а даде го, негледећи на остале предмеге извадити изг свогг места у гоглу, одг кудг може бмти, крозг више стол^ћ™, ни помакнута ше бнла. Иста е драгоц-ћна икона ставл^ћна у великомг сребрномг оквиру, и тако е тешка бнла, да го едва двоица могоше држати. Неможемо доста захвални бмти Г. Кукул^вићу што му е тако срећно за рукомг испало, да ову икону, за насг Србе одг неоц^гћне важности, коа е валлда више сто.тћпн у тами овде лежала, на светло изнесе, и нашг светг са овимг драгоц1;шшг споменикомг потаи^ћ упозна. Оиг го описуе у дал^мг свомг разлаганго овако: Слика е ова начин^на ј 7 византискомг слогу, на дрвету. Одозго мало попрсче спаснтел&во, кои десницомг прз'женомг поде.иое благословг. У среди виде се два велика лика св. Петра и Павла. Петарг, по начину, како га у наиста[мл времена изображаваго, место клгоча, у левов руци умотанг папирг држи. Св. Павле носи у левоГг руци кнБИгу. На долн-ћмг разделенго слике, подг св. Петромг и Павломг, представлЂнг е подг ду'комг црквенн врата, клечећи свештеникг, когг