Подунавка Земун

ЛНГТЂ 34 31Б.ШУ II Н1УКУ.

нсп1& папа благосила, а изванг лука са обе стране, по еданг стоећШ калуђерг православне цркве, иолећи се сп склопл-ћиимт> рукама споиенугилг светителвпиа св. Петру н Павлу. Надг спасител^ћвомг главомт. стои и ст. десна и сђ лсва са ћирилскнит. писиенима написг: 'С. Х(>., а иадг св. апостолииа, повећииг златниит. ћирилсккмг писиенима, сгдесна: СТ1.1 петк|>1», а сг лева: стм илнћЛћ. Овде нема нп трага каквоит. грчкомг или латинскоиг надпису. Дакле оно предаше рпискм свсштеника, као да е ову икону самт. царг Константинг великЈВ римскои цркви поклонш, неможе никако овде места ииати, почемг у оно доба, кадг е царг грчкШ Константинг живјо, шшг ћирилски слова Н1е било. Овде настае питанћ: 1. Шта представлл ова икона у смотрен1К> предмета долн-ћ стране, гдћ е папа изображенг, благосилнгоћи некогг свешгеника, са два калуђера нравославне цркве са стране? 2. Како е ова икона са ћирилскимг словима у стилу византискомг православне паше цркве, у главну цркву у Гиму приспети могла; и то у тавну храиилницу светина западае цркве? Мн^ше Г. КукЈм^вића ово е: ОнаД свештеникг, што предг папомг клечи, примагоћи одг нћга благословг, неће бмти нитко другш, него или светми Методг, или ткогодг одг нћговн счештеника, и пра поца, кое е. папа Адр1анг II. у Гиму за епископе канонске посветш; а она два кал_уђера православие цркве, што се нзванг црквенога лука св. Петру и Павлу иоле, бнћеду два брата св. ћирилг и Методг, што су год. 867. д(шели иошти св. Клименте з г Гимг, поклонивши се папи Адрјану II. и добивши одв Ига благословг и велике чести. Ако признамо могућноств, да е у реченомг предиету заиста изображенг споменг похода у Римг, славенски апостола св. Метода и нћговогг брата Константина, названогг Иирила; онда можемо са вероатношћу наше мн-ћше изрећи; да е исто изображеше одг едногг или другогг славенскогг апостола, на споменг свогг првогг похода у Гимг, поклон^но римскои цркви св. Петра. Ово бн се мн^ћше могло сложити са онимг побожнимг предашемг, да е ова икона покло!гћна одг Константина, али не одг цара Константииа великогг, него одг светогг Константина филосоФа, названогг ћирила. А далф., могло бм се и.то узети, да е исту икону самг св. Методг изобразјо, ербо и тако се потврђуе изг неки легенда, да е са своимг изображешемг последн^га суда св. Методг обратт бугарскогг цара Бориса на в1)ру христјннску, дакле да е бмо вештми жпвописацг. Говорећи о овомг предмегу морамо напоменути о предан!и, што причаго многи Византинци. Ево тогг преданјн: бугарскјд царг Борисг или Богорисг, желш е изобразити свои домг иза вароши и зато заповћди дозвати едногг римскогг (ромевскогг) живописца инока Метод1а. Оваи живописацг коме е бнло речено, да изобрази нешто, што бн уображен^ шогло застраиитн нча-

брази страшнмИ судг. Ово изображен^ћ то е учинило, те се е царг одма после тога крстш. ОнаВ догађав, по мишл^ћшо ученн лгодја, случјо се после 860. године. Многи мисле, да е оваВ калуђерг Метод1е бно братг Констаитиновг. Но ако и ше ћирилг и Методг поклонјо ону икону цркви св. Петра у Гиму, и ако св. Методг и ше изобразјо ову икону, за споменг нмовогг долазка у Гимг, опетг ради предмета, остае увћкгв^ћронтно, дае иста икона за спомеиг нвшвогг долазка у Гимг изображена, и ако се и неможе сматрати за наистар1и споменикг славенскогг христнства, опетг по своме слогу и виду међу на8стар 1 е христ1ннско-славенске умотворе спада. Нрил-ћтба Свакомт. Србину, кои се са старимг споленицима изближе унознати жеди, препоручуемо, да себи набави „Аркивг за ЈОгослав. п овћ стницу" когђ урс])уе Г. Кукул:ћвићт>. Досадт. су 1 кнвиге изишле. У ншма има за Србску повћгтницу шного са великимђ трудомт. скуплћни , иеоц'1нг1.н!,1 података. Оиаи великји трудт. Г. Кукул^ћвића достоиио уважавагоћи, желимо, да у овомђ своНски предузетомт,, родолгобивомх делованго, на ползу ц-ћлога славенства, успћшанЂ напредакт. има. Ми нсћемо пропустити, да наше читателћ неупознамо и са далБшп. успћсима, у изтраживанго и испитиванго старина, овогт. хвалћногт. родолгобца. Др. М. Р.

Жслћзиица у воздулу. Кадг бн какавг човекг, кои се пре двадесетг и три до четири године вечнимг сномг успавао, данасг изг гроба устао, па видш чуда невиђена, коа е човечш разЈмг за тако кратко време починш, таи бн се морао одг чуда занети, нити бн собственимг чулама веровао, као да е у какавг обчаранни светг пренешенг. Жел^ћзнице, парни бродови, електрични телеграФИ, справе за шивен^ћ, живописан^, са сунчанимг зрацима, толика електрич а, галванична, микроскопска и телескопска, хемична, Физикална и механична измишл^на — сва та и друга чуда мораго некима и данасг живећимг лгодма мо :шкг завртети и езикг укочити. Тако прииоведа еданг путникг, да се готово тако исто и н1шу пре некогг времена у Лондону случило, кадг е чуо о жед^ћзници у воздуху, о коши су му причали, да се у Волвичу налази. „Шта?" пнтао е онг самогг себе, „жел-ћзница одг воздуха или крозг воздухг? Да нису то летећи воздушни балони, Икарг одг желЉза, окрил^на чудовишта, што крозг воздухг шумећи пролећу, или су жел^ћзне шине у воздуху безг подупирача намештене — шта ли е то? Желћзница у воздуху! како изгледа то чудовиште? 'Го морамг видети, макарг ме шта стало. И заиста ме е много стало, ерг енглезско правителвство за чудо у таВности држи свого дипломацјго у жел&зу итечномг огнго у Волвичу, али самв опетг наипосле по многимг препорукама добш приступа у ову одг едне мил-ћ дугачку, редку, страовиту радшницу за ратг, у кошв се налазе читава брда одг жел1ззнн шибкш, свакоакц' за пушке и топове зрна, безчи-

слене бомбе, топови, кумбаре, грдне бомбе, кое са сто и више ФунтШ пушчаногг пра'а иапун^ћне читаву немачку милго далеко лете, па онда истомг падну и распрсну се, бомбе у бомбама, ко е некимг новимг опгћмг напун^ћне, могу, као што веле, читавг градг за тренутакг запалити; у коши преко 9000 раденика, механика, ковача, хемика и т. д. са парномг снагомг одг толико тисућа конн и сг механичнимг подизалала (ћусшаиа) посвакиданг раде. — Показаше мп и жел^ћну жел-ћзницу. Ништа ти прост одг тогг нема. Сваши ће е читателв моћи себе одприлике представити , кои е видео, како човекг по нанижемг конопцу склизи. Иросга справа, али е управо збогг те свое простоте врло практична и одг велике важности. Данасг се већг немораго, ако иначе ше нуждно и полезно, брда прона.шшати, долине насипати, ни мостови преко река градити, већг се преко нби намести желћзница у воздуху по законима тежине на кооои полнни, па ако желимо, да тшгг и далћ каканг теретг пребацимо, то на последнвои штацш (станишту), где коса полана престае бнти коса , подигнемо га опетг у висину, докле га наипосле сг последнЂ такве висине доле неспустимо. Иаибо.гћ бн бнло, кадг бн се ова желћзница у нацртаномг образу могла предсгавити, но кадг намг то збогг трошкова ше могуће, то ћемо се потрудити, да е нашимг читателмша, колико е иогуће речма опишемо. На ономг месту, сг когг се теретг на брдо какво н. пр. пребацити има утврђенг е впсокг днрекг, на подоб1е каквогг ђерма или мерила, почемг е на н^ћму горе греда на свошИ средини углавлћна. Ова греда има сг оба крал пружену жел^ћзну жицу, по коши се теретг, дизанћиг еднога кран ђерма узвиси а после по истоВ жици, пруженоИ до на вр'г брега на ииже склизи, ербо е ђерамг сг подигнутимг своимг краемг виит! одг брега нрема нћму лежећегг. Где е веће и подуже брдо, ту се на више места поставе такви ђермови, тако, да се после теретг на сл^ћдугоћемг ђерму навпше диже, а после сг н^ћга наниже пада и т. д. Ову е желћзницу измислш Франпузкш енжен^ћрг М. Б а л а н г. Она е постала у Криму, где е пзме1ју брегова, стена, теснаца и у блату толико тисућа лгодШ животомг платило, где е толика рана, толико топова, кона и други воинички потреба пропало, почемг се поредг све чудновате механике ше могло прећи ни пренети.

Кометги нлз! реааате зкезде. Поредг многи планета са 20 нбиовн пратилаца, пј 'туе шшг око иашегг сз'нца мпого већа множина звезда, кое се зову комети, или репате звезде, овако зато, што за собомг некакавг репг вуку. Подг именомг комета означавала су се шшг у седоВ древности небесна тела, коа су своимг особитимг изгледомг н необичномг величиномг, као и своимг таинственнмг путомг и изненаднимг понвомг и одлазкомг вннман г ћ на себе привлачила. 1ошг одг ваикада др-