Подунавка Земун

ЛЕвСГЋ ;|1 31Г.Ш.Г В9 ЕЕДУКУ.

Апгугтљ рнмскЈи дарљ. Оваи владателв заслужув заиста царско иие у исторји. Премда е бно господарт. одт. полакЂ света, за то опетг н!е никадг дирао у правду и правицу, нити е икада заповедао судјима, да суде оиако иако онт> оће. бдаредг га замоли едаиг старг воиникг, да рекне за н-ћга кого добру речв с) дјнма у своие процесу. ЦарЂ га одб!е и рекне му, да уаме себи едногг адвоката, кои ће му процест. тав водити. Али му воиникг на то одговори: „бсами ли се и ну бош кодг Акше, кадг си царство задобЈо, преко адвоката за тебе тукао?" Цару се ове речи ако допадну, за то се прими н-ћговогг процеса, дође самг собомг у судг, и доб1е процесг. 1Вј>виш,ћ одђ Ве.1са. У Енглескои зовесе свакш престолонаследникг Принцг одг Велса и то мшг одг владе Едуарда I. Оваи е кралк вод10 жестокЈВ ратг сг иародомг у Велсу, али му се онг ше тео никако да покори. Године 1263. понуди онг те Велзере да се помире сг нвиме, и да ш преко свога човека запитати: оће ли признати за свога госнодара едногг принца , кои е нкинг землнкг, кои сасвимг безгрешанг животг води, и кои незна казати ни едиу речв енглески ? И кадг му они одговоре да оће такогг принца признати за свога господара, онда имг представи кралв н^говогг иоворо1)еногг смна прпнца, когг е мало часг родила кралвица у граду Велискомг Ганмарвону. Оао в дете било ивинг землдкг, ербо се у нкинои землки родјо, бв10 е безгрегаанг и ше знао енглески говориги, ербо се лало часг бно родш. Велзери по обећашо одма положе заклетву верности овомг принцу, покоре му се и ратг се прекине. — СадашшЛи Принцг одг Велса родјо се 1841. год. дакле е у 18. години. Топли пред-ћли. У онимг краевима наше земл-ћ, у коима е нко врућина , као у Африци, лгоди брзо сазру, али брзо и остаре. Тако у Египту женске у десетоВ години свога живота сасвимг су зреле и онда се удаго. У еданаестои годиии рађаго децу, у двадесетоП починго опадати , а у тридесетои престаго рађати. Мушкарци у дваиаестои години већг су оцеви. У Хабешу шип. ран1е лгоди сазреваго. Тако су девоике у деветои годпни свога живота већг сасвимг зреле, и онда се удаго и децу рађаго. — У Паризу е 1828-ме године показао едапг пекарг изг шпанколеке, колику врућпну може човекг издржати. НаИпре се четирн сата непрестано една пећка жарила, шпанволацг таи обученг у кабаницу одг дебеле вуне и у чакшнре одг црвена Фланера уђе у пећку и у нбо И е на шамлици седјо четрнаестБ минута а предг н^гови ногу кувао се еданг петао; врућина е бша у пећки 50 гради; чимг е изг пећке изишао, опетг е на

С М Е С И Ц Е. иово стану жарити, шпанБОлацг опетг уђе у нго, у здравлћ свои гледаоца поп!е едну Флашу вина и петла оногг поеде, а кадг е на пол^ изишао врућина е бБ1ла 60 града. И треМВ путг положе ШпанБОЛца на едну даску, око н^га упале свеће, туре га у пећку и затворе за нБимг врата и одушку. Три минута стало е тако у пећки, и сви с' пола повичу: „доста ! доста!" и извуку га на пол^, свеће су бкое истопл-ћне и пара е тако рђава кулнла изг пећке, да е 'тела све подавити. Шпанволацг та0 одма скочи у ладну воду и изиђе здравг читавг изг н-ћ. Али овомг се не треба нимало чудити, човекг може велику и зиму и врућину поднети; у горнкоЛ Сибирш зима расте до 50 гради Р. и ту лгоди живе у пределима око Екватора у АфрицБ1, особито у Сенегамбш врућина е у ладовини 35 гради, а у долини око реке Нигре расте врућина у ладовини и до 48 гради; врућина е овде толика, да се у песку нл обаре, и да човекг неможе босг ићи, ерг ноге као да су му у клгочалов води, тако жеже песакг; и опетг и ту лгоди живе. Али за кратко време може човекг јошг већу врућину него што е ова африканска поднети.

Анекдотг, — Кицошг некШ изиђе изг едне велике куће и на сокнку спази селдка, гди мери очима ту велику кућу. Онг се упусти са селнкомг у разговорг и ова№ га наипосле запита: „Каква е то кућа ?" — кицошг одговори: „То е кра.тћва воловска штала." — „0, па како сте ви умакли напол^?" одговори му селдкг. — НекЈИ човекг кои ше знао читати доб!е однекудг важно писмо, кое се н-ћгови ку т ћевнб ! ствари тицало. Радг е бмо знати шта е у

ЕРАКЂ И

писму, а радг е опетг бв10, да онаИ кои му узчита писмо не сазна шта писмо каже. Шта е дакле чинш ? Зовне едногг ђака, да му писмо, и оваВ почне изг н-ћга читати, а онг му е дотле држао запушене уши, догодг те прочнтао писмо. — бданг пустјн рекне свомедругу: „Нашг 6 б 1 занатг 6 бш врло добарг, само кадг не 6 б 1 6 б 1 Л о венгала." „Лудо една, рекне му другг, башг управо вешала и држе намг занатг. Да нема вешала, имали би толико другова, да бм морао еданг одг другога красти." — бднога зликовца осуде да га обесе. Али уедаредг нко се поболе, вешан^ одложи се и даду га доктору да га лечи. После неколико неделн да докторг суду ово извеспе: „Подписанмв нвлн понизно славномг суду кримталном!, да е осуђеникг Н. Н. садг сасвимг издравш , и да се безг повређенл свога здравлн може оправити са овога на онаВ."

Мато чатичн 1.1 и задатакЂ. Сила кошмг се смрзнута вода разтеже нашао е Мушенбрекг у едномг опиту или киселини, равну више центш, и брои овм ценпн такавг да се '/, 8 н^гова частБ има као У 12 брон ума .гћногЂ са 36 1,рема */ 14 . Колика е дакле разтежућа сила ?

РазрешенЂ коншцкогг скока у бр. 1. Подунавке. ОЛ тб ! коло весело, Тм си мени пресело! Дадо моми нбуку, Уеде ме за руку. Ои девоико медена , Тм небуди ледена, Уедену за руку Даи изг недар' нбуку ! (Изђ Сватова.)

П Е Т А К Т>. Петакг. Бадава, Ераче, ако смо ради, да у свету чувени будемо, то морамо у вароши з а воде подизати. Еракг. Одкудг ти то на паметг дође зарг нема свака кућа заводг — зарг ће шшгб и до тога доћи, да ће се заводи на средг шаце правити, а не као што су нашистари у краго и — —. Петакг. Ућути еданпутг, кадг си простакг и ништа неразумешг — чигаИ само неке новине, па ћешг добити у томе з а с н о в а и видити, дасузаводи садг школе, шпптилби и т. д. Е р а к ђ . Е гле — шта ти нећеду мудре и паметне главе изрећи.

ЕракЂ. Ево већг и покладе, а тм ниси се 10шг ожен10. II е т а к г. Нећу ни да се женимг. Е р а к г. А зашто ? Петакг. Зато , што неке жене спадаго \' птичји редЂ: у друштву су голубови, на сокаку паунови а кодг куће — . . ;