Подунавка Земун

ЈШСТЋ. 3.4 3.1БАВУ П НАУКУ.

43

Сосаиа и господинг свештеникт> отиду дакле тетки, и едно и друго тврдо наумно, да се Сашт. оштро одупру. Али, чимг су видили тегицу, да седи у н^ђноД обичнов теткиноИ величествености, обое се збуне. Господинг свештеиикг шмркао е бурмутг више пута; Сосана се сиграла са еднимг цветомг у рукама. „Сладка и мила тетице," почне едва еданпутг бароница , а овамо сва прсбледи, „имамг нешто да вамг кажемг, но немоите се налттити. Нарница она, мени нје по вол&и. Н самв рада да останемг баронова жена. Тетица Рузмариновићка промени се у лицу и подуго е гледала у Сосану са издраченимг очима. „Шта е теби?" „Она то башг озбилвомг говори проговори госиодинг свештеникг, „и и бм рекао тетнца, да 61.1 таи посао ианбо.Н; бвмо на ту руку свршити." „Тако ? тебе, мене, све насг предг светомг осрамотити? Кадг си тако мислила, Сосано, што си починнла парницу?" „Н е нисамћ ни почела, сладка тетице." „Та тн си тужбу о развеичанм подписала." „Зато, што барона нисамћ онда Јошг позиавала." „Ндна ћерко, тн мислишг дакле садг, да познаешг оногг човека ?" „Онг ме лгоби." „И тн т<> озбилвомг веруешг?" „Н га врло уважавамг — онг е моВ му ж г." „Бмо ти е, мила ћерице, бмонекадг! Незнамг додЈ'ше, шта те е навратило, да садг другчје мислишг, али ако бн тн оенове, пристобностб и честв обистомг ногама газити 'тела, то би на срећу за нашг домг, доцне бнло. Развенчани е судг донко за-цело изрекао ; и самв о томе гоче добмла сасвимг умиругоћу веств одг господина Кратконогића." „Нје тако, тетице, имамг и тшг времека, да могу опозвати. Н ћу казати', да самк се сг барономг помирила. Н га волемг — н само са отцемг мога детета могу бнти срећна." „Госион баронице," рече тетка гласомг и погледомг пунимг озбилшости тако, како Сосана онако што никадг јошг ше приметила, „амачно сте вн нашло да е добро , да се нза леђа свое тетке, ваше праве матере, романа сиграте. Нмачио е мои на услугу потрчанг братг вама пружш свого руку помоћи, само за лгобавв едне вечере. Кажемг, да ме те ваше речи и у чудо доведе и понижаваго. Допушта ли вама ваша нера, и ваше разумеван& благодарности, да се титрате са-мномг као сг каквимг балавчетомг како е ваша волн. Вм сте сама одг себе господарица. Жертвуите вн само честв и науку свое друге матере едномг страномг човеку, кои ваег е наипре обезчесио предг светомг, васг назвао да сте проста девов^у рина, вашегг сина да е копиле, а мене, да самв подводница, па му се онда може бнти проктело, да свое рђаво стан^ поправи вашимг изман^мг. Друга кол де-

воДка изг доброгг дома, добро бн се у паметБ узела, па да за н^га неполази. За васг е онг, Богг нека му суди, доста добарг. — Чините дакле, како се вама допада, ако се судјлма допадне, да вамг се смего као луди каквои. Н се мош основа нећу никадг одрећи, и доказаћу, да ми е честв драгоцеша, него све друго." То изговори, па 'теде отићи. Али Сосана ико и управо детинвски уцвел-ћна, повиче гласно, изиђе предг шо и загрли е: „Не, не, то неговори моп едина, сладка тетка, мол мила маика." „Н то кажемг. — И казаћу. Свиди л' ти се да нашу честк жертвуешг, то тн за лгобавБ мого слабо маришг. Нећешг ли да се раставишг сг бароноиг, то ме пусти да идемг." „Али, тетице, онг е сасвимг другч1И, него што га вм познаете. Онг е отацг мога детета, онг ми е мужг кои ме лгоби — тетице, тетице, кога н неисказано лгобимг." „Желимг вамг сваку срећу, госпо бароиице; да сте ми то барг на три дана после венчанл одкрили." „Тетице, есте ли ради вн да ме онесрећите, тимг необичнимг, опоримг речма?" „Како ћешг крозг мене 6б1ти несрећна, кадг тебе усрећава лоповг наше чести, нашегг домаћегг мира? ГледаД некг ти онг попуни мое и тако незнатно место." „Доста!" повиче господинг свештеникг, коме е већг дотужало бмло слушати тетичино набрекиван-ћ, а Сосанино тугован^; „Доста, престани , Сосано ! тн готово немашг колико треба одважности, да лгобавБ тнрдогг срдца тетке, лгобави едногг честитогг човека жертвуешг; а тетица жертвуе твого срећу и твого лгобавБ, безг икакве нужде, свошД ћуди, своме гордоме самоволвству. Н бо И е више стало за собомг, него за тобомг и твојомг срећомг. Твоа бн срећа морала н4но8 суети само име позаимити. Сг тога престани, Сосаио, са твоимг тугован-ћмг. Иди онамо, Богг нек' те благослови! Жена треба до остави отца и матерв за лгобавв свога мужа , а где ли да неостави едну т е т к у ? Иођп онамо, Сосано, куда те зову Богг и природа. — И Богг некг те благослови'" Тетица се Рузмариновпћка уплаши одг овн речш свога брата ; ерг ш е онг говорш у жестини тако, да се она ше надала, да онг може онако жестокг бмти, „Господине попо !" проговори она са узетимг опетг вмсочествомг, „задржите твое венчавагоће рећи , па ш говори у цркви, али ји а забрангоемг говорити у мошО соби." „Н1е тако, тетице, овде е нбино место и тб1 10 морашг саслушати ! То е доста зло, шго сте вн лгоди уобичаили, да само одг цркве вачините неко позориште, где сте садг гледаоци а садг опетг саиграчи , а наполго чините опетг што е вама по ћуди, као да вера и ваконг нису нуждни и осимг цркве. — Тм, тетице, немашг право, сама се промисли. Допусти Сосани, за што те моли. Познаи барона, па му опрости. Онг е човекг поштенг." „Тетица се сасвимг немарно вртне на стра.чу

одг свога брата, па рече: „Сосано, а се одг тебе надамг, да ћешг тн бнти паметна , па чинити онако, као што те н саветуемг. Стара самБ н већг врло, па немогу свое основе изменити са твошмг девончкомг волБомг. 'Го е моа последнн речБ. Одако ни речце више да небуде о томе између насг. Чуешг ли?" Па онда одс тетка изг собе; господинг свештеникг оде опетг са Сосаномг у н^му собу. 'Тео е тешити. Но она се бнла утишала. Последн^ речи тетичине сасвимг су е на другчје преокренуле, кое су сасвимг противне бнле ономе, на што е тетица ишла. „Н самв се склонила све чинити проговори Сосана: „а већг видимг, да се тетица неће да остави свое ћуди; та нЉна ћудк онесрећава мене, мое дете и барона. Н самв већг толико дорастла, да могу сама собомг управлати. Н неупранлнмг собомг; дужностБ своме детету и мнру мош будући дана, управила е са-мномг." „Садг паметно говоришг, Сосано!" рече господинг свештеникг : „Иди тн своме човеку. Тетица ће са своимг гвозденимг мислима „около-около , па на мала врата," шшг докг ова зима трае." Одводен ^ј. Дрктагоћи и сг плачемг опрости се Сосана у самми мракг оно вече са ономг миломг шИ кућомг, и отиде са своимг ункомг и собарицомг, носећи малога Помпен; ерг е баронг че:;ао већг у шумици. Но дрктан-ћ и плачг престану , кадг се загрли са сво; мг милимг и драгимг. ћутећи ишли су сви шумицомг, иза кои су кола баронова бмла. Господинг свештеникг собомг номогне Сосани попеги се, пошто е шшг еданпутг усрдно загрлш. „Богг да те б.тагослови, сладко детеР говор10 е онг: „Н идемг садг натрагг, да Преповедимг тетици Рузмариновићки, како те е господинг баронг одвео. Сутра или преко-сутра по'одићу те у Малцену; само томг приликомг нећу доћи на конго." Благодарно загрли радостннП баронг доброга уака и опрости се сг нвимг, па седне поредг свое драге и узме дете на крило, Собарици се некако врло допало то романтично одводен"ћ. Лизета е трлала руку о руку и уверавала, да бм се она на ту руку кадгодг ко оће дала одвести, само кадг бн на шо редг дошао. „Тетице!" рекао е господпнг свештеникг, кадг е дошао у собу госпое Рузмариновићке: „имамг нешто ново да ти кажемг. Господинг баронг одг Малцена одвео е Сосану, малогг Помпен и собарицу." „Одвео !" повиче тетица упрепашћепо , па ђипи са соФе и стаала е као лотова жена: „неможе то бм ги!" „То н бол-ћ знамг одг тебе, тетице, ерг н самг собомг башг пре неколико тренутака помогао Сосани, те се попела у кола." „Тм, господине попо ! — Шта ? па то се усудш баронг учинити на моимг добрима ? сг