Подунавка Земун

ПОДУН1ВК1.

мошмг сестричиномг? И ти си у договору такогг насилја? „Н невидимг никакво башг велико наснлје; ерг Сосана е отишла радостна, кадг кодг тебе ше могла наћи никаквогг смилованн." Садг се тетица изврати натрагг на софу и плачући и ецавдћи говорила е: „Таку срамотунисамв н заслужила. Шта ће светг о нама да говори ? Сва ће намг се околина ова сменти и сг нама уста измпвати. И пристоИностц и редг, и поштиван!;, све оде у Содомг. Светг ми се преокренуо. Наипре крштеи-ћ детета, онда венчанћ, па онда се залгобпше — па онда е одведе — и све то да се догоди у мошв кући. — Л то немогу трпити. И ћу сг барономг нову парницу повести. Онг е узнемирш сву ову околину." Докг се господинг свештепикг проречкивао са тетицомг, оно су двое већг стигли 6 бми у бароновг дворг. Онамо су се све собе блистале одг осветленн; сви послужителви изг двора у свечанимг алБинама обколе кола, па новои госпои повичу „живила." УправителБ и други званичници оданде изг Малцена, дошли су бБ1ли на подворенћ и честитан-ћ. Сосану су са св1го страна пресретали са добросрећницомг и чести указиван1;мг тако, да е едва чекала , да еданпутг са своимг супругомг сама буде. „Прва ми е брига садг ," рекао е баронг, „да малогг саиогг Номпен наместимг да спава." Нпкоме другомг нје допуспо, него га е самг свукао, па у сасвимг новг, одавно јошг за то спремл1>нг креветићг спушто. „0 ал' самБ н срећанг!" радостно повиче онг : „данасг текг осећамг сасвимг праву радостБ, кого отацг има." За тимг проведе бароницу крозг све собе и покаже шв оне, кое су за нго одређене, кое су наибол^ биле у свомг двору, наилепше намештене и са иладу ситнарјп и потреба спремне. П а р н и ц е с е с в р ш и. Сосани е бнло у малценскомг двору, као да е у каквомг лепомг сну. И готово ше могла веровати, да е она срећа н^ћна башг истинита. Само кадг се сети тетице Рузмариновићке, нападне е нека туга; но то е ше уздржало, него е одма сутр а-данг наГшречимг путемг послала изнснен!з и наивмшемг суду и господину адвокату Кратконогићу , да она живи са своимг мужемг, па да одг развенчавана одустае. После три дана и господинг свештеникг одржи речБ. Дође да по'оди оне наисрећте. „Децо, нсмобте се поплашитипроговори онг, „ето за-мномг иде седамг кола пунБ1 сандука, ормана и покућства; кочјнши су сви шани; на прсима имг позадеване читаве гране одг цвећа; на шеширима и камџ1нма поимаго пантлБике сваконке бое. И н самг готово самБ мало накренутг, али одг радосги. Тетица Рузмариновићка шил^ дарове свошВ Сосани и поздравлн е са накан^ћнимг лицемг. „6 л' ми тетица опростила ? Лгоби ли ме опетг?" пнтала е Сосана, и грлећи и лгобећи унка, готово ше дала овоме говорити.

„Зарг тм незнашг, да нћна честв и основи све превазилази? Каква 6б1 срамота то 6б1ло за нго, кадг 6 б 1 светг дознао, да е саставлннћ то бнло противу н4не вол-ћ! Она е ударила садг сасвимг другимг путемг, па се искида 'валећи, да васг е она помирила ; тшг прекгоче е пре зоре послала човека господину Кратконогићу; позиве у ВаИблингенг; прима честитанн, и савг светг већг држи, да е она дело помиренн учинила. Кадг е пакг сама, плаче; а н кадгодг ш№ изиЈјемг предг очи, грди ме. Но преко свто нЈјНН слабостШ, она е опетг зато наиболн подг небомг тетица Рузмариновићка. Сосана засузи очима. „А вм, драг10 бароне," продужи да.Л господинг свештеникг, „одма напиште едно сасвимг покорно писмо тетици, у коме е замолите, да вамг опрости, што сте жену украли; благодарите ши на скупоценимг даровима и миразу, и признаИте н4ну материнску н 4 жностб и старан^ћ ; затимг се потужите, да безг н^ћне помоћи нпкако неможете ново покућство уредно сместити и понамештити; да су н^ћнг материнск1и саветг и помоћБ сваконко нуждни; да ћете сг вашомг госпомг сутра отићи у Нидерфаренг , нго за благословг молити, кодг н-ћ преноћити, нго прексутра на неколико неделн овамо довести, и тако коешта. Ако мене послушате, онда ће све добро за рукомг испасти. И вамг за то добарг стоимг. Млада наша бароница пакг, нека дотле да стоварити и поодванти дарове. Како су се сии радо покоравали миломе унку! - - А и Н1 бно р1>авг н^ћговг савеггбрг чимг е тетица добмла оно у срдце дирагоће, учтиво писмо свога баронскогг зета, одма 10и се разгалило на срдцу; нареди, да се добро спреми за дочекг оно двое младм, и неколико е пута преко данг рекла господину двороуправителго Мичићу: „Н самБ и сама држала, да ће то тако испасти. Садг е нужда кудгодг се окренешг, а добарг саветг скупг; оно двое младм неуму да се помогну; онде нема онога, онде оно неуредно стои, па его ти ш тетки да е моле. Шга да радимг ? Добра самв, и невалнмг одг добра! Морамг онамо отићи и колико-толико редг учинити. Тако е то , кадг се што почин1ћ а одг мене крје. Онда све бмти наопачке." А Б В.

Ж&мвЕвчгИа Јуке СенчееиИа и Алил-ага БоиЛи. (Народна иесма.) Женш се Сенчевићу Лука, На далеко тражш девоВку На далеко преко синн мора. Онг путуе одг града до града Свагди троши сто жути дуката 5 Алн нигди ненађе девоике. Па се враћа двору б1елому Да упБпа свое миле маИке, Што бм гонакг тужанг започео. Кадг е ишо двору бјелому 10 На путу га срећа намирила, Онг сусрете Фатиму девоику Гди на Сави стамбулг платно бели.

Лепо го е Л} г ка поздравлао Поздравлао Бога називао: 15 „Божн помоћв лјепа девоико „Бмли мени водице додала „И бмли ми конн напоила „Н самБ гонакг изг далеке земл-ћ „Тражимг лгабу, да се младг удомимг." 20 Проговара Фатима девоика: „Богомг брате, незнана делш, „Н ћу теби водице додати „Н конБица напоитг ћу твога „Ако ћешг ме за лк>6у узети ■ 25 ,,Нл' за лгобу п ли за сестрицу. „У мене е бабо своволБица „СвОволБица Боићг Алил-ага „Онг ме младу за недрага дае „За недрага и глуба и сгара, 30 „Већг ти аиде ј 7 б1еле дворе „И донеси благо неброено „Па тб1 аггде к' моему бабавку „И пји сг нБмме три неделћ дана „Докг а млада одг н-ћга утекнемг." 35 Кадг то чуо Сенчевићу Лука Кадг то чуо што девоика збори, Оде гонакг двору бјелому И онг купи благо неброено Иа онг седа на своегг кз'лаша, 40 Ал' му вели стара мила маика „Даворг еси, мои единии свте, „Кудг ћешг сада на кого ли страну „Кудг ли сг благомг, куда ли сг оружемг? „И се боимг, да те видит' нећу 45 „Тн ћешг, млађанг, заметпути кавгу „Па ће тебе погубиги Турци „И мене ће стару уцвилити. „Већг тн узми слугу Радована „Радованг е срдца мБМостнва 50 „Онг ће тебе подучиги млада „Да неидешг сг 'Гурци у меану „Нити сг Турци, ниг' шумски аидуци." Кадг то чуо Сенчевићу Лука Што му збори и говори маика, 55 Онг е маики лепо одговаро: „Небрини се, мон стара маико, „Н неидемг сг 'Гурци у меану „Већг д идемг просиги девопку „У дворове Боићг Алил-аге; 60 „У н^ћг' има лјепа Фатима г Ни удата ниги е лгобл!>на. „Већг тм маико приправи вечеру „За Фатиму мого верну лгобу." Одговара Сенчевића маика : 65 „Небудали, моб единми снне, „Небудали изгубпт' ћешг главу „Ше Фата за тебе девоНка, „Фага шгуе свеца Муамеда „А тм славишг име Исусово. 70 „У Фате су слуге неброене „И два брата два сива сокола, „Боатг се е да ше превара „Ил' превара или за те замка; „Неиди, смне, изгубитг ћешгјглаву 75 „И разцвелигг мене стару маКку. Зато Лука хае и нехае, Већг дозивл-ћ слугу Радована: „Радоване верна слуго мон, „Седлав конн и паши оруже, 80 „Па тн аИде Боићг Алил-аги, „Па тм аиде просити девоВку „Просит' ћемо гри неде.тћ дана „И пшт' ћемо са 'Гзфцима вино „Кадг четврта насгане неделн 85 „Красги ћемо Фатиму девоику „И водити двору бјелому „Нека двори стару милу мапку." Кадг разуме слуга Радоване, Кадг разуме што беседи Лука !)0