Подунавка Земун

46

ПОДУНАЛК«.

У СрбскимЂ пред-ћлима било е јошг понеки срезова, кои су стаали подг христнскимг кнезовима, као Краина подг насл^ћдномг з т правомТ) Карапанџића , кои су, уживагоћи видг н^кЈГг владарскогг з'важаванл, ако башг и не -— као што се говори — повластницу , да никндг подкованг ТурскШ конк на нвшву землго наступнти несме, а оно баремг право имали, да спаш, и населлван^ рођеногг Турчина когг, у своимг пред+»лима нетрпе; едномг су бегу, коп е у Кладову жив10 , припадамћШ даиакг плаћали. Ни Рашковићи нису млого бол^ћ за неко време СгармВ Вла подг собомг имали. Клгочг — пред+злг — управланг е бмо одг менагоћи се кнезова. Али у правомг пашалуку београдскомг, преимућствено тако названомг СеФвЈнлети, опај« бнли су одликовани, као притнжателни села. Према ранјемг имали су тап добштакг, што су права НБЈова мало-по-мало насл^дна постала, а изг тогг е такође то произићи могло, да су такова и точнје него пре, определ^на бнла. СпаЈе су пршмали десетакг одг свега, што су доноснла пола илн виногради или кошнице, и мални порезг одг сваке марвене главе. А и они су одг свое стране имали захтевати порезг, кои се главница називао, одг спакогг брачногг пара дна гроша. Да се по приходу противна истраживанн избегну, већг се частћ една одг десетка главницм придода. Бмло е пред^ла, у коима се узимагоћи едно на друго, одг свакогг брачногг пара, бшо богатогг бћ1ло сиромашногг, имало спаш за све ^•ћгове данке 10 гроша годишн-ћ плаћати, а то е п н-ћму такође поволбно бнло, ерг е садг знао, на што се ослонити може. Врло се неприродно могу само спаје сматрати за благородсгво. По селима нити су они имали станишта своШ, нити каквогг одвоеногг добра; никаква права имали нису на судеДску властБ и на роботе; не само да нису могли самовластно поданике отерати, него имг нису могли ни забранити, да се неизселе и да се у друго кое м4сто неодселе. Што су потраживати имали, 6 бјло имг е као насл-ћдна плата, збогг кое се ностоано продужавала и дјжностб , да на ратг иду. Никадг имг ше бБ1ло своиствено право собствености дозвол1>но; за определЉну службу давала пмг се и определ^на користБ. НекШ е броИ села' и самг султанг за себе задржао. Осимг тога имао се и паша издржавати, а и управителству пашалука потребни су бмли неки обгати приходи. Као што су кулуцн сночетка врло теретни 6 бтли уобшге, тако наодимо, да су селани у СрбЈи изг свакогг села паши по 100 дана годишн-ћ кулучити морали. У Дариграду се водш сппсакг роботнБ! кућа ј г царству. 0 тако теретнммг дужностима већг око конча прошлогг стол-ћтш више ништа нечуемо. Престао е и онаи порезг у рани, когг е паша пређе предг Божићг узимао. Напротпвг имао е изв^ћстну суму новаца годншнћ одг свјго пред-ћла захтевати. Та е бнла самнмг постанкомг н&ннмг уобштемг утврјјена, али ако се за добро нашло, могла се

и 3 'већати. У договору сг кнсзовима бнла е разрезана на различите срезове, а у тмме после на села, на куће. Утврђеногг прописа ше бмло, него сз 7 се управлнли по обштимг и по позпатммг мучннмг отношеннма. Одг прихода тога слата е една частк у Дариградг, а понаивише се нвиме подмиривале пред&лне потребе, између осталогг исплаћивали и нничара, кои су се, почемг имг е користБ одг ђумрука уступл^ћна, тргованго оддали, и наиодличнји и напбопгпи лгоди у землки бнли. Садг већг султанг 1пе 6 бк > само глава ратована, него, као калифа пророковг, и извршитслб корана, коимг вера и законг ц^ћлк достижу. Кадг се год. 1784. светске владе надг Кримомг одрећи морао, задржао е ипакг себи духовну владу и ше престао онамо слати молу и кадјго, ради рукованн сг исткша. У Србш е еданг мола ^ругогг реда имао свого столицу ј - Кеограду; по манБИмг местима кадје су судили распре између Турака и Христшна. Ради нздржана свога, кадје су упућени бмли поглавиго на последн-ћ, као и на случаеве, кое су у правосудно-адмннисгративннмг дужностииа на смрти старешине кућевногг, или при пресудннмг проданма и куповинама пзвршивали, а и на ситне доодке одг распрШ, кое су предг нби долазиле. Види се, да имг е поволбно бмло, кадг су се распре догађали. Поредг кадје бмо е одг паше поставл^ћнг извршителБ пресуда, муселимг, кои е често збогг своШ наси.т веће уважеше имао, него миролгобшљнТ судја 0 христнскимг в^розаконкшг пословима бринЈш се владика, али н тав, одкако е епископство на Грке прешло, бол-ћ прјнтелковао држани него свомг стаду. П у самомг свомг сполшнн1шг обхођенго више се онг придружавао Турцнма. Могло се видити, како парадно продхуе са знацмма власти, кое му се султанскимг бератомг даго, и кое су сг мачемг и буздованомг обдарене. Али што е положенЈго нћговомг нБЈовг карактерг дало, то е ФинаисЈалнмв интересг. Патрјаршјн цариградска, света црква, установила еу исто време заведеше заима, комг богатоши радо свое новце подг интересг дак). Тнмг подиируе, уредннмг ил' неуреднммг начнномг, данакг порти , и знатне дарове, коима е уобичаш благоволен1> членова правителБства подкуплБИвати. Интереси расту како одг други прпхода, тако поглавито и изг приноса епископски. Свакц"! новопоставлишл! владика мора се признати за дужника известне сумме новаца, коа се опред^ћлгое по прнходпма н1;гове епархЈе, и мора емствовати за точно исплаћиванћ интереса на исту суму. Обвезанице, кое онг на то нздае — обвезанпце дворскогг дуга назване — као некогг рода државпи папири, иду одг руке до руке и врло се уважаваго, почемг местозасгупникг патрјнрховг или владичинг, на кога име оне гласе, никако на страну забацити несме, да интересе неисплаћуе. Влрдикаиа се небм могло советовати, да исплате капиталг дуга, когг су признали : онн бм управ: телство свете цркве тнмг

само пре у забуну поставили: за истмИ дугг по смрти нбино Д добро стои црква. Ночемг су садг владике и осимг тога не незнатне трошкове чинити морали, да достоинство свое у реду сг другомг господомг обдрже, то е већг нБина управа за источне вере раго теретна бнла, а за Србску шшг колико више, кодг кое се као странна понвила. Они се нису само дали подплаћивати одг попова, кое су рукополагали тнкође новцемг, кои е на парохјалне прнходе прибележенг бнвао, већг су подигли у Србш и собственг порезг на сваку кућу, назвапг димница — порезг на димннкг — по сили Фермана, коимг е нкима сабиран^ћ истога преко оружанм сл}'жителн допушгено, и одг сваки произлазећи спајпски насртаа закланнно бмло. Познато е, да е дуго времена новацг и о попуннванго пашалука, наинче призреше имао, п да су богати Фанарјоти или е]1менски м^ћннчи за плачан-ћ порти нринадлежећегг пред-ћлногг новца еичећи, на наименовап!; паше наивеће участје чиннли, и онда да е управлшЉ нбјово надгледано одг секретара, кое су имг придодавали; — одг Шеик-ислама куповали су стотинама отворена писма — патенте — на кадилуке, и после су Ш сг велнкимг добмткомг нродавали оннма, кои су правдословну школу до нуждногг степена изучили. Разлика за епископска места поглавито е у томе бнла, што су Фанаршти, на ова собствеие свое едноверцс поставлати могли. Кадг разсудимо, да се за три зваша: паше, кадје и владике, коима се администраша, судевска и свештеническа властк представлп, за новацг имати могу, и да се имаоци таковн упућуго, да штету ту накнађаго. кое имаго надг народомг, да сј - и дужности спаШске плата за известне службе: то землн и лгоди државоекономично изгледаго , као некШ великШ каниталг, когг интереси ј - набвншемг одношенм принадлеже правителствЈ', па Ш е ово некима као плату, а другимг чиновницБша скоро као подг заамг поклонило. Раа, кон се у ивну кластБ никако ше смела мешати, изгледа шшг текг као предметг управе> као средство коимг се Ј'Д 'ћствовава држава, коа го е сг издржаван-ћмг свогг воинства, свои чиновника, да, и свогг двора, поднрмнла. Ако и ше за навекг, текг е за онда таб редг ствари подпуно утврђенг бно. Често видимо Османе из.чеђу себе ј' свађц. Стпе, кои се ј г векг у землви задржаваго, имам сасвимг друппе интереса одг паша, кое се текг за кратко време тамо баве; нничари, кои су свезомг целогг тела, кон се преко чптавогг царства простире, нки, стое сг обоима ј * противур 'ћч1го; п срећа е, докг се тако ј -заимпо подтуздомг држе! А где, тога нема, тј ' свакШ свое првенсгво, свов лично право са свакимг насилјвмг у уважен-ћ доводи. А и на христшнскои страни ненодчшшва се свакји, кои Н1е хтео кадш прбдстати, кадг су тј -рцм, бмло да е онг што погренпо, бм.то да сј г мј - противг нравичногг н-ћговогг пзвинена да бм мј ' досаднли, смр!)у претнли: тап е бегао ј