Подунавка Земун

Л1Н"ГЧ| 31 31К1ПУ II 181УКУ.

у планииу и постало пуста1н, аЗдукг АИдуци се овн испоредити могу сг талјннскимт., и са баидитима некн шпннски предела. А што су то ненћрницн бвпи, противг кои е држава устала, то нмт. е давало јошг снажнје чувство правичности, него што су имати могли. Они су вребали Турке, кои су по друиовп ишли, а особито новце, кои су за Цариградг шнлнни; а то имг ш'е сиетало, да задо Г П10 право на похвалу честности н вћрностн. Ни двоица се никадг сдружили нису, да н1е еданг одг нби постао капетаномг арамбишомг — а често су се у мале чете скуплнлн. Ииали су свое нтаке, кодг кој И су зими поеди' це дочекг нмали или као надннчари и пастири служили 1 (1. У пролеће одметну се опетг у планине и скупе се у свое чете; па ако когг изг брон нвиногг нема , то сви други у скупу држе да су дужни, да смртћ н^ћгову освете. Безг сваке е сумн4, да е оваково аИдукован^ћ известанг покретг у народу производило ц поджижало опомену, кон желго рагу одржава, али е то донде шшг све на страну оставлнно. По правилу и христјннскн! народг, кои самг ше саветно поштеђиванг, и кои е почин-ћне штете сваши путг морао подмиривати, постане томе противанг. Упркосг свБ1мг тимг наредима остало е и дал-ћ у свему на уведеномг већг станго: Турцм да владаго, Христјнни да робуго. Тммг већа е била разлика, кого е в^ћрозаконг чинјо , што се ше умалнвала разликоиг порекла. Сиаје барг, кои 'нису никако одг старогг земалБскогг благородства постанли, понаВвише су бнли одг србскогг порекла и взнка. Никоме се н1е чинила то самовластна неправда, коа одг лични страстЈВ постае, кадг су хрнстјннски поданици одг државе, и воеванн, и лвногг жинога истиснути бнли: тако е то увекг бшо; то е, као што 6 речено, стаало у свезц са начелима ислама. У кнбиги султански наредба, кого е списао еданг вр 'овнБ1р1 судјн у Багдаду у петомг стол-ћтто жеджра, наводе се срезке дужности т. е. нетурски поданика: „Они се мораго одећомг свошмг разликовати; нкине куће несмеду више бити него османске ј несме се гласг нбјовоп . звона чути; они несмеду ни конн, ни едногрбу камилу ншиш." И у осамнаеетомг е стол4т1го заповестБ Олара поновл^на, К010мг е неверницима забран4но бмло, да се у знаннма арапскимг непоучавак), или да нБина деца коранг неуче. Али особито што се и одг себе .самогг врло добро разуме, да се већг више ни спомшшти немора, иису смели носити оруж^. Они сз г безоружана гомила рап, коима у дужностБ спадаго покорностБ ц низке ствари. Тако е дакле у другоО половини осамнаестогг сгол-ћтЈн уобште у Србји бшо. Турци у зсмлби , како по 5 олби тако и простји, кои су се мало-по-мало око н-ћ скупили, важилн су текг гомиломг као господари надг рашмг. Како ратг, тако и занате, кои су сг

ратомг у свези били, за себе су задржали, наликг на наше северне илн на нБнне собствене источне предке, међг коима е ковачепг синг за навекг династш у тоиг основао. ПонекЈи се видш, како своИ свиленив рукавг засуче и конн подкива: а овамо се опетг поносш, као некогг реда благородникг. Друге су занате сг презрен^ћмг оставлнли христјннскимг рукод^лцнма: ни еданг Турчинг н. пр. ше ћурчјн био. На све, што е добро и што е поболбно украшено: оружје, богато одело, велике куће, они су само имали право; зелену бого задржали су за себе. Наитеретше в бБ1ло у путу сусретан^. Никадг 1пе смео Србинг у варошБ доншити, допј г штено му е било да се само пешице има показати и свакомг е чувешемг Турчину морао на услуги бити. Сусретне ли Турчина у полго, то морао стати, на страну уклонити се, и ако оваИ никаково оружЈе уз-а-се шв имао, да би се банги одг аДдука бранити могао, морао га е пратити. Увреде пршмати, била му е дужностБ; вратити 1и, казни заслужено преступлен^. На срећу земалБско е устроеше разлгочило ова два народа. Кадг е око конца прошлогг стол%т1н кои странацг у Србјго наступш, ништа му нје могло тако у очи пасти, као разлика између варошЈв и села. По варошима , већимг и манБИмг, тврдиннма и паланкама, живили су Турци, по селима Срби. Као што паша збогг свое користи ше трпк>, да поедини 'Гурци по зсмлби тумараго; тако су Срби имали доста побуђугоћи узрока, да се вароши клоне. По нек18 е Србинг и 60. годину доживш, а ше видш варошБ. А то е причинило, да се у тоИ удал^ћности образовати могао начинг живота, кои в народниВ духг непорекл-ћнг и оживл-ћнг одржао.

Исто^ичпе гнтгшцс^ — У равницама Каталонскнмг састану се две велике воиске Атиле, кралн Хунскогг и воиска савезна римска подг вођомг Ециусомг и Вестготска подг своимг кра.тћмг Теодорикомг. У Европи е ова битка била нанкрнав!л , ербо е по некнмг историцБша осталоу полго 160.000, а по другимг опетг 300.000 сами мртвБ! .иодјп. — После смрти овогг Хунскогг крала ни су се могли н-ћгови синови Чаба и Аладарг у деоби великогг свогг царстна братски намирити. За то дође до рата. Н смцб 1 и други одг Атиле надвладани народи I ређу на страну Аладарину, а Хуни остану са Чабомг. Обадве воИске изиђу у по.тћ кодг Сикамбр1е, или кодг старогг Будима, да деле мегданг. Бои и сеча бнла е страшна. Петнаестг дана узастопце тукли су се и крвБ лили, и као што приповедаго историцн, крвБ се толика пролила, да е вода дунавска одг Сикамбр1е па до Потенше (данашн^ћ Пантелје) била црвена одг крви лгодске.

— РимскШ царг Адр1анг пошл^ћ 135. годпне после Христа едну римску населбину у пустг градг брусалимг. Чивути се побуне , да стресу са себе нрамг римсЈПД. Адр^ннг дође сг великомг воВскомг да умири побун^ћне Чивуте. Воиске се жестоко потуку, три дана безг престанка трано е крвавнИ боД и пало е одг обадве стране мртвп 580.000 лгодШ. КрвБ е по водонжама текла као буица н валнла е камен-ћ одг четири Фунте. — Бои кодг Лаибцига трано е три дана. Одг Француза остало е 15.000 мртви, 30.000 ран^ни, 15,000 заробл^ни (преко 20.000 болести и лако ран-ћни); окромг тога изгубили су Французи 300 топова и преко 900 кола шго барутг носе; имали су четири мртва ђенерала, осамг су бнли ран^ћни а 24 зароб.гћни. И савезницн су скупо платили ову борбу. Броали су кое мртви кое пакг ран&ни и 21 ђенерала, 1793 ОФицира и 30.000, а по некима 40.000 воИника.

ИваввЈвжеЈбвае »'ВЈСТГИ. — Ови дана изићи ће позивг на предп.тату на першдично д-ћло, иодг именомг „Широко нолћ за кнБижевне процене" кое ће у двомесечнимг свезкама светг угледати. 0 задатку тогг новогг понвлена у нашоД литератури ревнни господинг Учредникг у програау свомг овако вели: „I. Шпроко по.тћ биће, сходно свомг називу, свакоме не само преступно него и широко, колико годг допуштаго земалкски закони држава, у коима ће се читати. II. Оно ће бити пол4 само за кнвижевне процене, то естг не лнчне него стварне процене. У НБима ће се одпред ^ћлБивати вредностБ кнБижевни д^ћла, а не особа, кое Ш производе, као што бнва и у процени стварни добара и т. д." Широко Пол^ за кнБИжевне процене, издаваће се у Београду. — Садг се штампа у нашои земунскоИ печатнБИ : „Описаше светогг града брусалима," сг грчкогг преведено. — У рускомг царству излазе изванг Полбске и Финске, 189 першдични листа; године 1845 излазило 6 Ш само 136. Наввећма су се умножили у главнимг градовима, као у Петрограду одг 57 на 82, п Москви одг 10 на 15. На рускомг езику излазе садг 132, на руско^г и немачкомг 3, на рускомг и полБскомг 1, на Фраицускомг 8, на немачкомг 26, на ентлескомг 3, на талјннскомг 1, на латинскомг 1, и на грузискомг 1. — ПроФесорг Валенбахг издао е у Врчтислави дело о слакекскон литурпи у Ческон и о старо-русков легенди св. Венцеслава на немачкомг езику. — Целовцу у КраинскоИ излази на крабнскомг езику листг за литературу и уметностБ подг именомг „Гласникг," свакогг месеца по еданг свезакг, кога уређуе господинг Ннежићг .