Подунавка Земун

ПОДУН1КК1.

брише. Зато е и Коринина година своимг обичнммг путемг ишла, одг дана на данг, одг недел^ до недел4, месецг за месецомг, и ннмало се 1пе бринула, шго е Корина са свакимг даномг нестрпелћивја бвшала. бдва едаредг — но морала е већг едаредг кг цћли приспети , морала е данг рођена дочекати, и никадг се нје за таи данг велнчествеше приправлала. Али главна особа светковпне ове, Марквнза, кон е обично са зоромг на таи данг долазила, сканвивала се у оваи парг указати се. II Б ожјл се служба већг сврши, тако исто и одморни часови, тако исто певанго и и играшо опред1>лено време. Нрође и ручакг безг весела — а вечера е само зато веселјл бша, што се та светковина и Госпое Балзамине тнцала, коши за честв и сама се Корина усилдвала облаке са чела свогг разтератн, и веселомг се показати. Али е Госпон Балзамина делила тугу свогг лгобимца, и зато 10и, докг су се друге питомице шалиле и сменле, рекла: „Скоро ћемо устати, па нећу те приморавати да игри и веселго дал-]; присуствуешг, ерг мисли су твое, као што лако понати могу, кодг твое матере, и самои ми е жао, што на ову светковину н!е дошла. При свемг томг неслутимг никакву несрећу. СлучаД, кои се могу у дугомг путу догодити, одложе често рокг долазка, али ше увекг несрећа каква узрокг, што намг очекивана лгобл-ћпа особа дошла ше. НебоП ми се дакле, Корино! и садг само о томг мисли, како ћешг време разтерати. Колико те а познаемг, налазимг да ће ти самоћа у тво1оД соби бол4 чинити, него наше весел-ђ. „Добро ме познаете, добра Ј 'чителвко моа" одговори Корина, сг благодарносћу одпустг примагоћи. Отиде у свого красну собицу, тужна, суморна и уморена одг душевногг напрезана, кое е целми данг мучило. Али неостане дугоу самоћи. На скоро е една другарица дође. „Ахг Елмиро!" проговори Корина улазећов виткои девобци, „а шта ћешг тм, срдце мов, тако доцканг ?" Елмира извади едно писманце изг н4дара шапутагоћи: „Голубг е већг после подне донео, Ш1 за еданг тренутакг нисамв те насаао видити могла, да ти га предамг.—" „Ахг одг н!;га?" прошапће Корина, и отвори мирисннИ листг, а Емира преко рамена читагоћи гледећа, буде сотимг доволвно награђена за услугу, кого е Корини учинила. Писмо е овако гласило: „Обожаема Корино! Прочитао самв оно, што е прјнтелтца Ваша момг пернатомг посла;нпку поверила, млого ми е красоте о Вама писала. ДивЈо самв се писманцу ономг, хилнду самБ га валБда пута читао, и сг благодарносћу деливао, али ма да е иако оно писмо пуно ваЖНОСТИ 6Б1Л0 , опетг би ми млого милје бшо, <одт> Ваше руке еданг врстг — едиа речБ, едно писмо. Али Ви сте тако уздржателни, драга Корино! Већг се одг почетка пролећа познаеао, — па л1е ли то грозно за болно срдце

мое, да ни едну речк досадг сг Вама проговорити нисамБ мого? Зашто ми барг наиман-ћ непишете? Данасг е Вашг рођенл данг ! шта л чувствуепг, и шта се Богу молимг, изказати немогу! По свои прнлнци е Ваша мати дошла — — — ако Васг она, као што ми Ваша прјателвица пише, одведе? — — 0 то ми онда поручите, и дозволите ми знати место Вашегг будућегг пребивана; на крили лгобави долетићу тамо, да Васг видимг, и да се госпошмг матеромг Вашомг упознаемг. Ласкамг себи, да ће племенито порекло мое, и велпка лгобавБ моа кг вама г. Марквиза у призреше узети, и за смна ме примити. Но теже ће ми 6 б1ти Корину заслЈ т жити! — Гди су ми толика добра своиства, сг коима бм смео толике лгобведостоиности ваше пожелити ? Само о мошН дубокоИ лгобави говорнги, и на нго мого надежду ослонити смемг. Еугенг Викомтг ГаридуесмД. „Викомг е племенитогг срдца човекг," рекне Корина смешећи се. „0 леиг, прекрасанг младићг" дода Едмира. „Погледаи оваИ лепмД грбг у печату, Елмиро! то е грбг стародревногг порекла." Г А кажу да е « богатг! Наша собна служавка Марјега слушала е чуда о богатству н&говомг приповедати." ,А шта ме се тичу нћгова богатства, Елмиро? н-ћгово племенито и благородно срдце, кое се изг сваке врсте писма н!;говогг впдити може — нћгово старо порекло, нћгова скромна лгобавБ, драгоц-ћнје ми е нег' сво благо Харуна, оногг богатогг калиФе ! Та н ћу кадгодг у излишеству живити , на што ми дакле богатство мое матере, ако га нећу са Еугеномг делити? 14 „Заиста, Корино, тн си у свему величествена, племенита н штедра! Мм друге девовке другчје мислиио. И н самБ изг добре куће, и нисамБ сирота, али у садаппгћмг времену неможе човекг ннкадг доста новаца имати, ако неће да оскудно живи." Сг гордимг погледомг одговори Корина: „Тако е кадг се племенитогг свогг урођеногг наслћдства одрекне, да се у гунгули варошногг живота изгуби. — Тамо на полБскомг добру, тамо е племеничеству на свомг месту, на свомг престолу; у вароши га ма кои дићандж1а изтисне." „На жалостБ" одговори Емира уздишући, „едва се изпредг трговачкогг реда може утећи. Ше ли се она дундаста Манделона, оногг дућанджје кћи, овде утиснула ? шта ће та неотесана девопка овде међу племенићкимг девоикама ?" „Хмг! она насг увеселдва са нћнимг, срећу и задоволБСТво изражавагоћимг лицемг, а друго, скоро, сЈ т тра можда, ил' прексутра ћемо е се курталисати. Она се враћа у кућу родителБску, коима ће доста посла задати, ерг тако на себе држи та луда , као да е одг породице Монтморанса, — па видишг, Елмиро! и та е срећшн нег' и! — Она ће се скоро у кућу свого повратити, а мене? ахг , мене е оставила мати моа у овои пустинБИ парижкоП."

„Та немоД тужпти, Корино, што ти е едаредг , — првмЛ путг у твомг веку — случаи желго покварјо; за-цело ће госпон Марквиза сутра доћи, и ире ћешг насг оставити, нег' што желимо!" „Међутимг, да опетг на Ма иону дођемо н бБ1 волела вндити , како ће целу родителБеку кућу преврнути? Садг одкадг е вмше нзображеше и разкошг отмћногг света познала, стиди ће с е дућана, и старогг кућевногг реда свогг честногг отца, стародревногг покућства свое матере, рођене неке Хомардг одг Ст.-Манде. „То е гадно одг Мадлоне" упадне срднто у речв Корина. „Зато е и немогу да трпимг* премда ме нћне лудости увеселнваго. Заисга е велика срећа налазиТи се на вр'у човечјегг др\'жтва, племенито порекло, то е наилепнии миразг, кои намг е Провиђенћ дати могло. У висини чисто сунце сш, изиодг ногу наши пузи црвг Али — да е Провиђен-ћ другачје заклгочило да намг е у прау међу пукомг место одредило? небБ1 бмло илнду пута паметн1е прнклонити главу, и судбину свого равнодушно сносити, неже ли се за станћ и место едно грабити, кое доцше Н1е само да намг на честБ неслужи, него намг шштг и безчестје и иодсмев наноси. А дужиости детинске лгобави — кое се, као што каже, и унаинижемг кругу човечанства налазе —зарг нису оне свете? Заиста, Елмиро! Да ми е отацг, надничарг, а матн прали, а 1и небм оставила, нити бм се нби икадг стидила! Одг ш.и лгоблћна, н и бм нби безг свакогг затезана лгобила. Алн нашто ми ово одушевленћ, кадг ми ше у станго иого рођену матерБ довести. — Чуешг ли, Елмиро, веселу сннрку, кого е Хелоиза на шину вешто удесила ? Иди, сдружи се са веселима, добра Елмиро! Менн ће дуге и празне ноћи бнти, можда ће писманце ово, сг коимг си ме обрадовала, зле мисли разтерати." „А оћешг лн већг едаредг Внкомту сво ручно одговорити?" запнта Елмира при разстанку. „Онг то збогг постоннства свогг заслужуе, а колико самБ примстити могла, ниси ни гм спрамг нћга равнодушиа!" Корина сакр1е зажарено лице свое у мараму, и накратко одговори: „Н ћу се промислити, та шала, и лакомислено игранћ са чувствама мора престати. Долазакг матере мое, таине, кое ми она одкрити има, нека пресуде, шта ми чинити вала." При овимг речма, — кое нису толнко показивале пламтећу лгобавБ, колико срдце, кое в разуму и пристоиности сл^ћдовало, — узме Корииа шштг едаредг, по одлазку Елмире, викомтово писманце, и кадг га шштг неколпко пута прочита, сав1е га, и остави кодг она друга два или три писма, кои су одг нћгове руке до Корине допрла, отвори затимг прозорг, да снћжегг воздуха добЈе, и да погледг свои преко баште на она два усамлћна прозора баци, коа су сг друге стране у башту гледала, и на коима се светлостБ видила. Тамо е обмтавао Викомтг одг Гаридуесг. Онг се тамо у ц ';етномг месецу доселт; па е