Подунавка Земун

52

ПОДУ1ШПМ.

у тоиг уображешо живимо, да е све у старја времена болЂ бнло, онда не бн оно, шт • е старо, ни испитивали, е ли добро или зло, него бм слепо свачемт. сл-ћдовали, што е изг стари времена до насг дошло. Зато ћемо сада да испитамо, да ли су стара времена бола бмла одг нашегг данаш1гћгг; бли се воздушна топлота променула? бсу ли лгоди у стара времена много већи и нчи били? бсу ли стари много дуже живили и есу ли здравш бши? бли родг човечЈВ у обзиру душевногг живота много заостао , или е што 'напредовао? Ова ћемо сва пптанд погаи-ћ разложити читатеЛБИма иашимг; ерг и тано е већг данашн^гг дана у обичаЈ! ушло, да се стара времена у звезде нреузносе , да су лгоди много бол1> живили; а ув-ћренг самћ да е многи одг наши читателн слушао стару баку, како свое младо доба хвали, како е стида:.г тада у полу црвенг био , како су и саме руже у н-ћпо младо доба бол1> мнрисале, а немислећи , да су руже и садг оиако исто краснога мириса, али се напротивг осећан-ћ нћио већг затрпило. Разлапигћ наше почећемо дакле одг воздушне топлоте : Топлота поздуха п!е с<» промеиула. Овде ћемо наИпрЈе говорити о промени воздушиои, код се по мн-ћнш многЈи догодила, и кон би велик1и уиливг на родг човечШ имати морала. Многи држе дакле, да е топлота возДЈ 7 шна } т течаго времена и много попустила. Има ји вшие, што држе, да све кое године помало Т01Ш6 бива; алн ми ћемо одма мало далћ доказати, да ни една, ни друга страна подпуно право има. Истина да прође много година една за другомг, кое су или иеобичио ладне, или прекомерно топле, алн ово ше постоано правило. Овде оставлано питанЂ, да ли е у стара времена тошпе или ладнје бнло, него сада у наше доба , или башг управо велике какве прим1>тне промене ше ни било? Нознато ће нашимг читателвима бити, да е Гренландја еданг врло ладанг пред^ћлг, самимг, ледомг обасутимг бреговима изпрекрштангј ледг се оваи нпкадг и нетопи; а са стране примора тако е ледомг оваи пред-ћлг обкол^ћнг, да е и у само летнћ доба пловидба тамо врло отешчана. 0 овомг дакле леденомг пред1>лу, говорено е, да е у пређашнн стара времена много умеренш климу имао, и да е много плодоноснш био , тако, да е у врсме кралвице Маргарете пре четири стотине године врло плодоносанг бмо, да е одавде рана у Шведску донашала се. Када су овакови гласови потан^ испитани, увиднло се, да су сва ова потврђенл на едноме неспоразумн-ћнш основана; о напротивг се пронаимо у едноп старои кнвизи , што е у Норвегскои пре петг или шестг стол-ћт1п писана, да е ледг Гренландсш! тако исто описанг, да се ни наВманд промена међу тадашнкимг и саданшмг стан-ћмг овогг предћла не види. ДрупВ еданг прим1>рг можемо изг сале биб-пе узети. Она намг каже, да е землп об^ћтована у време нашегг Спаситела Исуса Христа

имала и винове лозе, и сладкога плода, кои се урмомг зове; али кадг разсудимо, да ни еданг пред1>лг, кои ман^ћ топлоте има, него што е у об^ћтованоВ земл[>и зрео плодг одг урме произвести неможе; а напротивг ни у едномг пред1;лу, у комг е већа топлота, грожђе у тои множини неможе родити: онда се дае зак.шчити, да земла об^ћтована у време Исуса Христа нити е топл1Н, ни ладнја бити могла, него што е у данашн-ћмг времену. Али ми можемо и у далл времена машнти се и посведочити, да ни у време Моисеово, кое спада око 1500 година пре Христа, дакле више одг 3300 годпна пре нашегг времена, у землви об-ћтованои ше топлје било, него садг; ерг лгоди, кое е Мопсеб послао, да землго , пре нмовогг долазка , промотре , докучише, да е та землн родна виновомг, и необично велике гроздове собомг донесоше; да е тада већа топлота овде царовала, онда, као што горе рекосмо, неби ова землн могла тако виномг уродити. У некимг монастирима сћверни пред4ла налазе се старе привилепе одг папа римски, у конма се о винодћлно спомин-ћ, а данасг у тима пред1>лнма вино нероди ; одатле неки заклгочуго, да е у старо доба ту винод1ше цветало, данасг га нема; али се ово тнмг разасннва, што су писари папини оваке исте нривилепе одг слова до слова за монастире у различитимг предћлима поделвивали , не узииагоћи на умг, да ладни ећверни пред+>ли виномг уродити немогу. У наитоплшлг иредћлнма европеискнмг, као што е Грчка , Шн.ш, и нека частв Француске, расте маслина; одг н-ћ зеитннг доб1амо. У ладнЈимг предћлима маслина нерасте. Одг ученогг едиогг мужа старога века, по имену Штрабо, имаму стару грчку кнкигу, у којоб онг у време Христово пише, да преко Француски гора, Севене названи, већг маслина не расте; дакле е ту и пре 1800 год. ше бшо. Могло би се много више овде примера изг стари списатела навести, да земла нити е топлја, ни ладша одг тогг времена била , одг како лгоди своа природна испитана нисмомг означише, коа до насг могоше доспети. Оваке е примере проФееорг Ш о у ф г много скушо и ученомг дружгву крал1>в. Шведске дао. Лгади иису пи пс1 >и, пи лчп бћми у стара времоиа. Наши стари много знаду преповедати, како су лгоди некада голјати били, и ми да смо према НБима, као неки пузавци; али у овомг НБЈовомг преповеданго нема никакве основане истине. Ово може бнти кодг едни само уображенћ, кодг други пакг нагатан-ћ безг свакогг основа и уверена. Истина да су се на млогимг местима старе кости нашле, кое су неки голјлтима приписивали ; алн кадг су ове кости изближе по науку анатом1е изпитане бнле, пронашло се, да оне нису бнле човечје кости, него одг велики четвороножни животинн . Напротпвг догодило се више пута, да су се цели човечш скелети, изпигивали, кои су одг више стотина година, па и

две тисуће година сгари бнли, и уверило се, да лгоди уобште, нити су већи ни манки бнли, одг данашн1>гг нараштан. У Египту, као што се више пзпа з г снетомг писмз' спомш1+>, било е у обичаи уведено, да су мртваце тако вешто умели балзамиратп, да се целокупно могли сачувати крозг толика стол ^ћтш. Ове тако назване мумЈе египетске, или су одг сродника 3'покоенн, као неке стетин-ћ кодг себе сачуванеили су пакг у нвнммг великимг здашнма, или костурницама положене биле, кое су у сампмг каменпгнмг ст-ћнама изкопане биле. И дан-данашнБЈИ има 1и сјасетг такови добро сачуванБ! мумјн. Кадг ове мумје пзг дубоке древностш изближе промотримо, уверићемо се, да нема разлике ипкакве међу лгодима, кои су пре две и три хилнде година живнли п међу данашнБимг светомг. Све мз 'мје морале су се 1ошг чрезг многосголЂгно сушенћ и смаинти, зато, кои небБ1 ову околностб знао , мв1олш би да сз' тада лгоди јошг манБИ бБ1ли. Али, као што рекосмо, кадг по науки анатом1е ове косги изг ближе изпитамо, уверићемо се, да лгоди у Египту нису тада ни већи, ни манБИ бнли, одг данашн^ћгг у Египту жнвећегг света. Егпптани су уобште у нечемг мзнби , него на сћверу живећи народи. Па не само у Египту, него и по многимг другимг землама налазе се скелети, или к о с т и човечје одг преминувши шшг пре толико стод-ћI јд, шта више, пре две хилнде година, и прн изпнтивашо нБ10вомг видило се, да лгоди ниеу већн бБ1ли у стара времена. него ли дан -данашнБЈН. Други опетг потврђуго то, да су лгоди у стара времепа ачи и снажнш бнли него данасг ; али е и ово потврђен^ћ, на тако исто слабомг темелго основано , као и оно предидуће. Навода се то, шго се често налазе оклопи и оруж1л стари делјн и гонака, кои су тако тешки, да се у овимг грднимг оклопиманашг вопникг небн ни мицати могао. Н<Г ово се дае по-набпрје приметити, што изг старп повестница дозиаемо, да су оклопи у старомг времену врло теретни за воиннка били, и коншшцима тако ако сметали, да су 1и лаки пешаци увекг надбили и потукли, кадг имг е за рукомг испало, да нкшве редове пробш; а и то се мора у призреше узеги, дч су се дуготравнимг вечбан^ћмг извештали, оваке теретне оклопе и оруж1а носити. Знамо изг искуства, да лгоди, кои снагу свого у каквомг годг послу дуго упражннваго, необичну често нчниу доб1нго. Има примера, како се некШ чуварг едпе оружнице, кои е иначе обичну снагу имао, дугимг вечбан-ћмг тако извештјо, старе оклопе и оруж'1Н носити, да е и у своши осамдесетоВ јошг години вештину свого могао показиватн, да се свашт дивити морао. Наипосле и то приметити морамо , да нису оклопи, ни оруж!,т слабјн лгоди, него одг они, кои су по изборг гонацп бнли, до данасг сачувани задржали. Има и стари, тако велики мачева, да небм воиникг нашега доба, сг нБима лако ни заманБивати могао; али нимт. ово ни наиман^ћ цје ч} г дно, кадг знамо, да пре, него што се пушчаниб прахг пронашао, гонаци су