Подунавка Земун

нодувв.&вев; 5.

3' изображепго напредуемо, то све више Спете природе заноне све то бол^ћ познавати учимо се. Овде предпоставлнмг и то, да нико зажелити иеће, да се иашемт, честитомг народу з - своме млађаномг душсвному развитку, накалами заиада цивилизаша, са н$ннмг пороцима и страстима, него да би Богг дао иашемг народу, д I се не стрмоглавце, него полагано на темелк) нрир о д е, нЈјнн вечити закопа и првобитногг, чистогг свога завичан, изг самогг себе, изг свое непокварени, унутарности у наукама и ум1>тностима, развјн, очеличенг у поштенм и честит о с т и!

I! '8; н а ц [>. Сунце сг даномг опроштасе И за гору залази Са последнћи тихи зраци На ливаду силази. У ливади средг горице Аидук-чеема жубори, Сг тиме лгобко сдружава се Гласг славуа у гори. У средг ове миле сцћне Зеленг в&нацг вјемг а; В1>нацг вЈемг, иам-ћпуемг Челу едиогг п'ћсиш;а. Кога музе сг неба лгобе, И му да>о дивниИ гласг, Конмг лгобко очарава Слушаоце свуда насг. Нека прпми оваи вЂнацг На овоме лгћстз" садг, Гди га небо често слуша, Гди борави пћсникг радг. Да кадг овде опетг буде , Нека чесма жубори, И шуштан-ћ горскогг лишћа Нека духу говори: Кол'ко листка бк у в-ћпцу Шго си овде пр 11.4)0, 1оштг толико тн стотина 11-ћсам' Роду створт м. С.

€таи'ћ, мввслв! ва ваоезввв на^ода С||бсв;«1в-"В1>. (Ио Ранке-у.) II« У Србш се Ч !тава година провлачи са обичаима, кои се на таину свезу односе, у К010И човекг, особито узг тако простг полбскји животг, сг природомг стои. Да се упутимо нашимг разсматран1>мг за кои тренутакг течаго истн. Зими, наипосле предг покладе, држе се задушиице: свакји празнуе споменг свои мртвн; а како Цвети дођу сећаго се обновлћногг живота. Предг тммг у Суботу скупе се девоике на еданг брежулакг и певаго песме о Лазару, Ј ;ако е изг мртвн дигнутг; у Неделго пре излазка сунца скупе се око пзвора, где воду зиитаго; ту се увате у коло па играго и певаго пе-

сму, како ће вода мутна бнти одг рогова елеиски, а како ће бистра бнги одг ока н^ћговога. Сг тнмг обнвима, као што видимо, започинго: вода ослобођена одг леда и отопл-ћногг снега првнв е вестиикг помлађене године. У очи 1)урђева дана — сг концемг Априла, — траже већг женскшЉ уладо цвеће и зелћ, ватаго воду, кон сг воденичкогг точка иада, оно обое з' нго мећу и оставе да преноћи, да се у топ у готру купаго. Ше ли то, као да се сами предаго д-ћланго пробуђене прпроде? Мнсле да сг тнмг буду здравш. Наскоро дође Троичинг данг, празднпкг кралвица. Десетг до петнаестг девоака, одг који е една барнктарг, една кралв, а една покривена, кого опетг една дворннка послужуе, кралвицБ, — иду певагоћи и играгоћи крозг село, и предг сваку кућу стаиу. Садржаи е наивећма ПБ10ВН песама таи, кои се односи на женидбу и и з т дадбу, изборг, срећно виђенћ и радоств у деци; припћвг свакогг нБЈовогг стиха „ЛћлБО," речБ, коа означава име старославенске богинЂ лгобави, а и сама пеема, сг којомг иду певагоћи о вилама, како оне подг дорастломг воћкомг играго, и о Радиши — по свои прилици мушкогг рода некомг демону, као што е она женскогг како оваи тресући рос^' сг лишћа и цветова воћке те предг вилама, едну одг нби мами „да кодг н-ћгове маике у ладннкз' седећи са златне преслице свилу преде" : — све то дише скорашнвомг пролетномг радостн н обмотаннмг и скромннмг осећактћмг лгобави, кон се пита са самоосећан'ћмг садг већг З 7 свомг цвету стоеће природе. Садг већг развитакг године доноси наЛдуже дане, време сунчаногг повратка, кое е негда светг з* читавои Европи праздновати радо пмао. У Србш се држи збогг тога, да е празмикг св. Јоаиа тако великШ, да сз г нце одг страхопочитанн трнпз'тг у свомг оду стане. У вече предг таИ данг овако празнз'го пастири: свежу одг брезове коре буктншо и ег горећомг обиђу наипре сгада оваца, а затнмг кошаре, где имг волови стое, па се онда попну на брегг и докле годг оне неизгору, они тамо игре свое проводе. Ту се само одг двоаке несреће поради сабирани летине плаше: прекомерне суше и 63'рногг рђавогг времена. У време сз г ше ма коа девоика, лишћемг, травомг и цвећемг тако се окити, да 100 се одг лица н-ћногг скоро ништа невиди. Она представла путугоћу травз' и иде одг кућедокуће; зове се „Додола." Символично саспе газдарнца одг кз т ће на нго ведрицу воде : оне што е воде певаго молитвз' за кпшз'; и то е кодг нби стварБ известна, песма е една изрично за то з'дешена, да облацн токг своИ престигнз', и пре нћга винову лозз' и жиго иоквасе. За кишу се моле. И непогоди е такође ниНвећји светацг у талг пао: И лјн , кога узлазакг бнбл'ш споминћ, овде е на некш начинг постао богг грома и грмлнвине: зове се громовнпкг; Опгћна Марјн шил1; мун-ћ; ПантелЈа упра-

влл олуе. Дани, кои су светковашо овн светаца нарочно посвећени, падаго измеђг 20—28. 10л1Л. Затнмг су по усевима и башгама з г послу да саберу плодг, когг е година донела, иастапе л' зпма, то се већг мнсли на идућз' годину. Па и онда има моћи, кое се скуплнго, и за коима стои доодеће напредован-ћ. Уочи св. Варваре Јува се у лонцу свакошсо жито (рана) и остави се преко целе ноћи кодг ватре; 3' готру се прегледи, сг кое се страие лонца кувано више 3'здигло, па сг те стране почну угарену землго орати. Иа тз' руку види се да е народг себе подчишо природнимг силама. 1ошг шта више, куне се сунцемг и землБОмг, и то е врло уобичаена заклетва: „Тако ми сунца, тако ми земл4." Притомг пакг сумн г ћ нема, да све непосредно зависи одг Бога; ни еданг се посао лако непочне безг имена Бож1егг. За грћхг бн се сматрало штогодг обећати безг изречена: „Ако Богг оће!" бзикг се самг у чоме изобразјо, и мн примећуемо едно одг н 1ичз'дноват1и изоставланл. Путникг се непнта: куда ћешг тн? иити: кз'да ћешг тн, ако Богг да? него се само рекне: „Ако Богг да?" а ираво се пнтан-ћ сасвнмг изоставла. Кадг се триредна молитва 3' готру, предг вечеромг и иредг спаван-ћмг, свршуе, неелуже се з т обичаеннмг Формама, и узг саму трпезу немнсли се о прјанго ела, вего свакји тражи да наивншемг сз т штеству свого бригу, свого нарочну желго са собственБшг речма предложи. Наздравица Срба гласи: „У славу БоЖ1го!" ни з' каквов гостби несме се ни еданг усудити, да з' зачел^ћ седне, кои ие бн лепз' молитву изговоритн знао. Међутимг з'векг свакчи мисли, да е подг особитнмг покровителствомг свога домаћегг патрона. На празиикг крстногг имена познваго се овнмг речма: „И ваша е кућа БоЖ1а, мн васг молимо, да на вечерз' дођете, шта е светни донео, мн нећемо з'крити." Човекг кои тамо 3' тегоби живи, и себе одг тврдице и насилника, шго е изванг н-ћга, сатвшг више зависннмг види, 3' колико ман^ћ природу познае, принуђенг е на непосредну помоћв вБ1ше власти у колико е могуће, 3' толико мислиги. Узг то остае врло могућно, да се надг сз т евер1емг и заблз'ђен-ћмг, здравг з'мг одг наввншегг суштества, кое мн сви почитз'емо и обожавамо, живостанг и д^ћлателанг одржи. Н наодимг разсматрена достоино, како се оба та елемента о србскомг божићз' одпочинго. На баднБЈВ данг, кадг се послови посвршуго, оде старешина кућнни у шумз' и одсече еданг правг растићг. Таи расгићг з 7 несе 3' кућз' сг поздравомг: „добро вече и срећанг вамг баднш! данг." Они му одговоре: „Богг те сг нбимт> срећногг и честитогг даривао;" п поспз' га житомг. Затнмг метму дрво, кое се бадннкг зове, на ватрз 1 . У готру, кое сг пуцан^ћмг изг пушака поздраве, покаже се већг нзнапредг за сваку кз 7 ћз' одређенни*) полаженикг; изг едне рз г ка-

*) Овде е погрешка. ЦолажениКЂ се пеназначуе кои ће бншт. бити. Нреиоднтслк.