Подунавка Земун

ПОДШШ1М.

воиг, увераваше га, да то ЈПе никаква светителвка и каменг задржи. СветителБка или не, Ерни е често }'схићент> предг овоиг као дете лепомг Хелвомг клечао, срдачно се Богу молш и читао колико е годђ молитви знао; у почетку е само убраиу ивицу н1;не одеће страопочитателно лгобш, затимг поверителнје и саму н^жну главпцу и ако е у чертама исте величество и достоинство лежало. Наплешиа између лепи Гугиски загоркннл цје га никадт. тако побудила, ма како да е шарену мараму лепо око главе везала и ма како да су јо0 се колена исподг краева н-ћне кратке ал(лше прозрпла. Онг е нанопаснјго 25. годину илао а нје знао гди му срце лежи. Докг е по кадкадг живе девоичице, кое су га лепимг Ерномг звале равнодушно погледао, као да су одг камена, лгобјо е онг садг марморскш каменг у паетирскои усамлћности као да е живг. Често бм н-ћжанг ликг у свол наручјл ј г зсо као да бм га угрено, п по кадкадг е држао да се истогг млада недра одг дисанн дижу и спуштаго. Та!;о е при вечерн1змг сутошо и холмићу на еднои одва.тћноЛ ст'1>»и лежао, кадг кодг п г ћговн ногу едногг малогг ружногг човечулвка са снежнобеломг косомг угледа. Оваи се насмеши на н'ћга и рече: ИебоП се, ерг самв н Мунгг Хелвинг братг. Даи ми ликг мое сестре, за н г ћга ћу ти дати наилепшу девоВку, коа у планини живи. Али Ернп повикне лготито: „Одлази одг мене. Месецг и сунце не оснетлаваго ништа што б!>1 се са лепотомг мое светителкке усиоредитн могло. Старацг послуша и смешећи се оде одатле. Ал' гле, садг дође друпи едва три стопе високг, кои на руцм едну котарицу носаше одг кристала исплетену, напЈч^ну драгимг благороднимг каменћмг, кои све бое просипа'у. И онг се умплно насмеши и рече: „НебоД се ерг самв и Аигерг Хелвинг братг. Даи ми ликг мое сестре, а зато ћу ти дати ове дјнманте, рубпне и сифнре, скупоценЈе нег' сво царево благо." Али Ерни незадоволБно одговори: „Одлази одг мене, ерг сунце и месецг не осветлква нишга, што бц се сг драгоценошћу мое светите .ЛБке успоредило." И оваИ старацг оде смешећи се алп послушно дал-ћ и у шиблнку се изгуби. Ерни пакг обуватн лгоблћнмв ликг само сг већомг срдачносћу у своа наруч1а, и као да бм хтсо нечувствителанг каменг у своимг сновима оживнтн, затвори очи. Али му чудновато у ушима заечи неки! гласг, чистг, проднрућг, н^жанг и мекг, као у петру гласг харч>ене жице: „Небои се, ерг самк н Хелва, алгписка кралБица. Даи мп ликг и саму ме лгоби. Осимг Бога не треба човекг никакве богове да има." Онг отвори очи, и ммслш е да отворено нсбо предг собомг гледа. Лишће чбунова и дрва сјнло е око н-ћга у некои благои светлости, кого нити данг нити пакг ноћк производп. Са св1го страна угледа онг у овомг блеску светлости н'ћжна, чудна деволчка лица, истина сва велика као иетогодиншн деца, али не као оиа недорасла нсго

у наифитемг сразмерјго девончкогг вззраста изображена. Као што живонисацг ангеле на небу измеђг облака представлн тако су лебдиле ове лепе грацје међг разцветанимг џбуновпма, или су се 1мнле з г милимг покретима седећи или идући на гранама пстн. Одело свјго падало е умотавагоћи 10 и набрано далеко преко ногу доле, ускупа бело и < петг многоразлично часг црвено плаво, зелено и у друге бое иреливагоће се. Матерјн 1имг се 1пе могла распознатп, ткана н;е бмла, наличила е води, као кадг се светли, миче и преко стена као впоће се покривало лебдећи пада. Свака поединце одг ови девонка бкма е за себе тако лепа, да се ништа са нћномг особносћу сравнмти небБ1 могло; а ј г средини нбиовои стаала е алпЈИска кралвица као да бм само она лепа бмла. Кринови и каранфилп, лала п руже, лгобичице и зумбули сви су поединце за чудо лепи и опетг у скупу цвећа блнстала се рз г жа, као волшебна, као да е само оиа измеђг свјго дивленн напдостопн1н. Ерни падне предг нвомг на колеиа п повикне: „Хелво, светителвко мол !" Она одговори дСамо е Богг светг, мм смо д'1»ла нћгови ру ку, као и лгоди, и ако смо суштества друге врсге нег' они. Иекадг самБ волела са смртнима обходити се, нБима видима и у помоћн бмти овде на светомг езерЈ', докгодг они створенн место створитела почитуго. Младнћу! раздробп таН ликг, лгоби мене, обожаваи Бога." Онг разбЈе ликг и рече: „како те смемг а лгобити, тБ1 суштество вмгпегг реда?" Девоика одговори: „као што голубг или нгн4 илн верно псето човека као внше суштество лгоби, тако ме лгоби, тако ћу и н тебе лгобити. Ако можешг сл-ћдуи ми у мон обиталишта и безгрћшанг кодг мене живи. Ћ. ћу ти вечна чуда свемогућетва показати. Тешко теби ако у грћхг паднешг." Овде прође Ерн1н крозг чланове нека еза и онг запмта: „Што е гр1;хг у томг обиталиштз' ?" Она одговори: „Што е на небу и землБи, побуна противг естества, зато се у законима и црквама за грешника човека тако много сгара, збогг препирке са природомг, и зато се кодг смртнн за живота толико беда налази. Ако човекг каквз' животшио скотскимг начиномг возлгоби онг е грешникг; и тн ћешг тав бнти ако ме човечески као какву земнз т девоику возлгобишг! опомин^ћмг те' а „0 тб1 надземиа, ал' како бн тс могао другче лгобити, но какво више божество викне Ерни; з г зми ме кг себи. НеоставлнИ ме." Тада мете она н-ћжно нћне руке на н-ћгова рамена и рсче: „6 стб н те лгобимг." А спроводителБке Хелвине радостно обкружише нби двое као лебдећи з т воздуху и узвикпчау сладкимг гласовнма. Хелва пакг приклони н-ћнз т главз г кг глави блаженогг младића, н-ћне устпе кг н-ћговима. Дрктагоћп е гкшоби, и опетг као да бб1 хтео цело н+.но суштество удисати и испити. Н1;пг накг полгобацг беше као уздисап благогг пролегн^ћгг воздуха, днсан-ћ спроћу унутрашнБОсти н-ћгови устји. Онг га проб1е као другШ жиВОТЂ. „Сл^ћдуи мн." рече она и окречу се спроћу едне пз'котине сгћне, у кого светлећи се уђс. ХелисеискЈи пастирг оклеваше мало; али незнагоћн, да ли се онг спроћг пукотине смашЛо илг ова спроћг н+.га распространила: онг нађе места, и с.тћдоваше ши као и сви одг пратн^ћ алписке кралБпце. Наскоро пзг влажне ове бездне пређу у светлеће се кристалне пећине , а одг пећина су се одваали ходници на све страие. Чули су жубореће потоке, видили су вн<чже ходнока зндове и дућане са величественимг стеиенима одг сребра, злата и платине, бакара и калан гди поредг нби пролеташе. Алг све ово нје у ЕрнЈго возбудило удивлен-ћ, као то, што Хелва и н-ћпе дражестне другарице нисз' више овде мале бмле него високе девоике одг наиблагороднјегг З'зраста н што су му у впсинн скоро равне бмле. И самг ше знао погодитн да нису у овомг долбн-ћмг свету вмше израстле илн да се онг нје кг нбшвои ц-ћжиои малоћи подмладјо, ерг му е садг свака сравнагоћа мера недостанла. (Свршетакг с.гћдуе,)

Ц|вкпа св. Го«в»1«-: у 81,Јгра8Г|тду. (СвршетакЂ.) Храмг св. СоФЈе у кои крозг 24 прозрака светлостБ улази, тако е непјшмћтно крнвудаетг, да дублнна н^ћгова само шесту частн попречника, кои 115 стопа има заузнма, а средоточна внсина, иа коши садг полумесецг св. крстг застз т па, има 180стопа перпендикуларно одг патоса. Цео сводг почива на четирп нка стуба снабд-ћвена на восточнои и сћверноД сграии са толнко подупирача одг егппетскогг граиита. 6данг четвороуголшЈи крсгг представлн цео саставг овогг зданја, кое 243 стопе ширпне. а 269 етона одг олтара до деветг западнн врата у предвор!го дужине има. Народг е средину цркве заузимао, но лгоди су одг жена одвоено стонли, почемг су жене на галерје ишле. У просторз т између дверн и пресголнн столова станли су свештеници и п1звцп, олтарг е 6 бш у некои малоИ долпни на восточноЛ страни округласто начин^ћнг, и стоно е крозг више врата са св. трапезомг, црквицомг за крштен-ћ, и осталимг за увеличан^ богослуженјд, илп потребу свештеничкз', храмз т непосредно присагоженимг зданјниа, у сагозу. Оиоменувши се пређашнБИ несретнм случаева, наложш е 10стпгпннг, да се осимг врата иначе з' цело здапш нигди дрв.гћ неупогреби, и изборг целогг матер1ала одговарао е како величини тако и сиЛности онм части, коима е принндлежао. Грдни стубови на коима су кубета начиићна, бмли су пзг чегвороуголнм или троуголнм, гвозденимг обручима стегнутн, оловомг или кречоиг залпвенн! плоча; ио тежина истм кубета бмла е незнатна, ночемг су сг плавцииа или сг врло- лакп, на острову Родосу начинћнм цигалн зндани. Цело здаше зидано е са циглБомг, али ову сакрива мпр • морска одћћа, сг кош.иг е она оближена и унутра-