Подунавка Земун

Л11ГТ'1> 3* ЗАВАПУ II НАУКУ.

шн11б украшаД како цркве тако и кубета усхигаћана н саме иарваре н-ћговимг разновндиимт. бонла. Стихотворацг некји кои е прилику нмао сп. С (1Фмо }' првобитно# саиности нћноИ нидитн, иашао е одг дванавстг врстји разтчите бое, ков иармори и аспидг у себи ииакз, и кое е природа разлику1оћи раскошио едиу одг дрз 'ге, као одг каквогг искЈ - сногг живописца врло вкусно сложила. Наивећа частг. овм скупоценм каиенд донешена е изг мале АзЈе, Грчке, Египета, Африке и ГалЈе. Осамг стубова одг црвеногг мариора, кое е АурелЈе у храму сунца подигао бмо, иоснетила е една смирена Рммлннка св. С оф1и, другм ооамг одг зеленогг мармора добша е ова црква одг честолмбиви надлежателства Е фозуса на поклонг; обадва ова поклона што се нвЈове величине и лепоте тиче есу заиста удивл4на достоини. Хорг, стубови, врата и галерје бше су са позлаћенимг тучомг нскнћени. Рачуна се да е цело ово здан1е заедно са унутрашнћимг украшаемг десетг милшна ФвршггЈп садашнћгг новца коштати могло. После освоенл Цариграда улети Мухамедг II. на конгоу св. С офјго и продревши крозг миожину народа, кои се тражећи спасеше у шо стекао био, стане цредг св. олтарг и повикне: „Нема Бога осииг Бога, а Мухамедг е ц-ћговг пророкг." Ове речи бше су жалосннИ знакг за осквернен-ћ св. храма и убЈин^ у н-ћму сохранивши се, а шшг истми данг преобрази Мухамедг исту црнву у А п -С офпо — турску џамЈ№. Одг тогг доба н1е Христјанима слободно у нго ула знти. Одг Мурата III. подигнути 50 рнФ1И у попречннку имагоћи полу-месецг стои садг на кубету овогг величественогг зданја место крста; истиИ полумесецг коштао е 75000 дуката и види се неколико милн изг далвине. У овомг зданјго налази се ијого знаменнтости ; Турци и садг показуго Х[шстоне нсле одг црвеногг мармора; судг у кои е иати Бож1Н Спаситела купала; зноећи се стубг одма кодг улазка на сћверо - восточноИ страпи; дадниВ прозракг и светлећ1в се каменг одг персЈнскогг мармора. Архитектури у џамт преобраћене цркве св. СоФ1е подражавали су турскн владаоци и ово величествено здаше 1ошг еднако побуј)ув усхићен-ћ Грка и лгобопитностБ европеиски нутнпка. На првии погледг обмангого гле,;аоца у н'ћговомг очекиванго нсуредна мапл кубета и косасти кровови; а западномг лнцу на главнимг улазку оскудћваго едностручноетв п величественостг. Но неимарг кои е прво кубе подигао, заслужуе похвалу, што е см1>ле свое мб1сли вешто изврппо. Турци сматраго А п -С офјго за нвтву наивећу светннго. За време Рамазана мораго се кубета седамг ноћи крозг више хилада кандила осветлити. У ове ноћи долази и самг Султанг са целомг н^ћговомг пратнвомг у А н -С офпо , одкуда помоливши се Мухамеду и праћенг мложиномг разнобоИнБ! Фенћра у Сарав одлази. Посрбш Д.

ЕЗ С 'ГС9 р Е1 "В ЕЗ ЈЈ С 01 'В" ЕЗ вп . — Родителви Александра великогг бмли су Филипг, царг Македонскш, и царица Олимгпнда. 1ошг као детету дође неко Александру и каже му, да е отацг н-ћговг Филипг много градова освош, и онда рекне Алекеандерг децБ! . сг коЈомг се башг тада играо: „МоИ ће отацг све освоити, а нама неће ништа оставити, да и нм штогодг мушки задобјемо." После смрти огца свога Фнлипа постане царемг Македонскимг у двадесетои години свогг живота.

1> |» а д а. — Кадг е царг РудолФг одг Хабсбурга едаредг у Шпакру судг држао, дође му варошкји посланикг и замоли га, да еданг важанг процесг , кои се н1е могао дал4 одложити, што пре сврши. Царг опази да оваи посланикг има црну пуштену браду, а седу косу, и зато му рекне: „та валвда можешг за толико чекати, докг ми не кажешг, зашто ти е брада црна, а коса седа." Посланикг се у почетку черезг овогг смешногг питанл збуни , али се одма прибере и смело одговори: „Милостшши царе, мон е брада млого млађа одг мое косе, и зато е морала ова пре и оседити." Цару се оваи одговорг здраво допадие, и кадг се ситг насмеао, изпуни му желго. — Мода носити као чивути браду одг то е доба уобичаила се, одг кадг е у Паризу еданг чувутинг едномг кицошу, кои му е бмо дужанг, само подг тимг условјемг рокг плаћана продужш, да пусти и да носи браду као чпвути. И оваи е морао то учннпти. — ПортугискШ вопвода, освоителв Индје, Албукверке, имао е тако дугачку браду, да

е нго свецемг и у другпмг славама неколпко пута око паса опасао, и само за н^ћпо негованћ држао е неколико слугу. — Брада Андрје Еберхарда Раптера, военогг саветника цара римсколг Максимилјана I. бша е до ногу дугачка, и одатле се опетг пружала до поаса. — Хансг Шгаинингерг, пургермаИстерг вароши Браунау, имао е браду три и п> риФа дугачку и морао е кадг е кудг излаз10 , трииутг око ноге обавити, али едаредг роди се у варошн ватра, онг заборавп свого браду око поге обмотати, потрчн иа по.гћ, стане на нго на басамацима, премегне се и умре. — И за несрећногг ђорђа Бранковића, последн-ћгг деспота србскогг, кои е у заточешго у Егри векг свои пробавити морао, зна се, да е имао одвећг дугачку браду.

Кнђшкеиие в1.«"гн. * У Новом-Саду изишло е овм дана изг Каулицине печатн-ћ д-ћлце едно подг насловомг: „Слав()л'1;вг кг милов браћи Заедалу М. и Стршу ћуковачкомг," одг ВасилЈа Суботића. Ово е д1>лце у стиховпма писано. ф У Бечу на русинскомг езику пзлазећпг „в-ћстникг" иостао е званичнимг листомг, те му нетреба више ни кауцје, нит' мора жигосанг бмти. * У печатнБи Кн. Срб^е шгампа се садг следећа дћла: 1. Србска Синтакса 1)ор1)а Даничића; 2. Грчка христомат, одг бфте Аврамовића; 3. Лгобомирг у Елисјуму, Милована Видаковића, II. частБ; 4. Начела вмше Математике, одг ПроФесора ЕмилЈана 1осимовића; 5. Проектг казнителногг законика за Кннжество Срб1е.

Еракг. Дакле е Орсини плапо главомг? Пегакг. Да, погубише га. Е р а к г. Може л' се шшг изг тога ратг између западника породпти? II е т а к г. Та они већг воду ратг, али у тишини, и то перетомг. Еракг. Чини ми се, да ће се тако и у нашоИ домовини ратовати, кадг дуго очекиваннИ присп-ћ. Петакг. По свои прилици, само сг томг разлпкомг, да Енглези са Французима пишући и у тишини ратуго, а кодг насг ће броећа и звечећа борба бмти.

Еракг. Нећу а то да трпимг; . . . и демг у судг, да се тужимг ! Нетакг. Шта е, Ераче ? Еракг. Усудш се некш, да намг друга имена намеће, вели: да самв л Заедало а да си тм Стршг!

ЕРАКТ. И ИЕТАКЋ.