Подунавка Земун

Вк2». IX ■ ечЦ! У Земуну 29. Марта. 111511.

Иредброитн се може кодг ешше ц. к. поште. Мзг пиутрености Србие нека изволс у плићевимђ писмам« ст. покцима н;| кншжару Госп. В. 13 а .1 о ж и ћ а оОратптн се.

Цодуипвва излази спаке СуГште у вечс, и гшнта за целу годииу 5 фр. ср. за позу 2 ф . 30 ир., иа три иеееин I ф . 15 кр. безт> ппштарине сг поштариноиг 1 ф . више.

Ст. оиизп. броеит> излази време предплпте с(шо онм пршели Нод\ нмвке, кои су се с(П1о до конца Марта пренумсрнра.ш. Да небм нреморани бнли са шпшЂиг нашегг листа престати, умолнвашо Ш, да се 1пто пре наново пр'шве. Цеиа е Нодунапки досадашпи. т е. до копца 10шн 1 Ф|>. 30 кр.. до копца Октобра 3 Фр. а до конца Декембра 4 Фр. 30 кр. ср.

*1воба»в» [1оа*.1С сЈмрти. Тн животе срдца мога, Мнлко ! дуиш жипота ! Безг тебе ми, ахг! убога Душа, срдце сирота! Беаг тебе ни младоств вене У наИлепшемг свомг цвету, Немамг сласти а милене У целоме томг свету! Кудгодг око мое тледа Невиди те садг вшпе, Одзива ми гласг сиоИ неда, ЗалЈдг гласг мои з г здшне Заборавит' ахг! немогу Тебе, Мнлко, никада, Тн едина бм по Ногу Радоств срдца могг млада! Докг краВ тебе п боравн' Сретанг бнах' безг краа, Веркомг лшбсћ' те лшбави Могг анђела изг раа. Векг тј т лгобавв спомшшт' ћу Ма где био у свету, Сладко име твое зват' ћу И на смртномг кренету. Ахг ! сети се н тн мене Спомени се кадкада, Тн, за комг мн срдце вене Докгодг смртБ га неовлада. Овде тебе својомг звати Суђено ми, ахг! ше, Ал' с м р т б ће намг све да врати, И гробг кадг насг покрЈбЈ

Онда, Мплко, горе тамо, Где насг равска сластћ чека, М о п тб1 ћешг бити само ! Лнлјнт ' ћу те довека ! и • —- Миле. АрамбаааЈа.

VI. С}'дг аИдучкЈИ. Узг врлетну стћну Шаре планине, у забитномг и грозовитомг пролому узанг е и машшанг лединакг на брежулкку, названг „Вилинско коло." Кудгодг човекг сг тогг брежулБка иогледа, невнди ништа до голи стћна и лза, свуда гз - сте шнпраке а малко подал-ћ високе до облака планине, а надг овима разапетг сводг небескШ као плаветнни шаторг. Истомг што е зора забелила, а на лединку седи дружина око тридесегг аидука, и међу НБИма арамбаша Ивавг Томићг. Свакн1 се андукг посадјо на свош сукнену кабаницу; сви сј г добро наоружани и добро одевени по турскомг обичаго као какве аге, а арамбаша као какнвг паша, у гримизу и скерлету. „Доведнте ми амо Копчпће да имг суднмо!" заповеди арамбаша. Устадоше два аидука, да обслуже заповеств арамбаше, и за часг доведоше старогг Кончнћа и сина му Хусеина. Обадвоица су оковани у ланци, а ва рукама имг лисичине; стрепе крнвцп као одг ветра лишће на тополи, лица су имг као смртв бледа, очи одг стра стале у глави, а подг нкпма стрепе ноге, да едва могу корачати. „Познашг ли мене, Копчићу?" поведе речк арамбаша. „Вала познаемг те, Томићу!" одговори Турчинг пепоузданимг гласомг. „бси ли познавао и мога брата Тадјш, што си му на данг нФ.гова венчана и ппра уграбЈо лгобу, а н^ћга уб10 у н1јговои кући за пирнпмг асталомг?" На ово пптап-ћ немогаше Турчинг одговорити, само што му бледо лнце постаде блеј)е п

позелени, а очи му као да поскочнше изг главе, тако ш е избулБЈо. „КазуИте вбј апдуцн, браћо , по реду шта е коме учинјо," рече арамбаша обративши се аидЈцима. Миланг Серовчевг, еданг одг дружбе, рече: „Могг е отца бацјо Кончпћг у тамнпцу, где е бедннн стнрацг морао скапати , а да 6 бј зашто бнло, него што се потужјо кодг бега на Копчнћа, да бере двострукг арачг." ФранБО Корићг, аВдукг: „Моме брату ГоВку дао е Копчићг одцепити петг стотина штапова, збогг чега е наскоро умро, а то само зато даде га дегеннсати, што му братг мои нје хтео устуиити свога добра конл, кога е каснје самг бегг на силу прнсвојо." Коста Спаннћг: „Одг мене и мои кућана поотимао е Копчићг све бо.тћ нвиве крчевине за себе и бега, пакг смо морали побећи у другу нахјго и у друпИ беглукг, са Босне кг Дрини." Тоша Зечевићг: „Синг Копчића, оваЛ ту Хусеинг, злоставјо е мого сестру Кату, и девоИка е скапала одг срамоте." Жпванг Цветковићг: „ИстнИ е Хусеинг моме стричевићу Ннку г живомг изкопао очи ножемг са шшг неколико турски дерана, те садг сирома Ннко тепа се као проснкг са гуслама одг немнла до недрага, и тако се кукавно лебомг рани, а невиди нрка сунца, ни бела света, а за ништа, него изг пука беснила, шго е синг кихаа-аге." Павле Драгашг: „То е исто и оваВ стартли курзкг, Копчићг, учинјо моме уаку, докг е бно јошг Туре голобрадо. „Доста, доста, браћо!" рече арамбаша. Копчићг е другима лгодма правимг, здравимг, ни кривимг, ни дужнимг, изкопао очи; тн Жнване и тн Драгашу узмите га на страну, пакг вн н-ћму изкопајјте оба ока изг главе. Дал-ћ, онг е грабЈо своимг курачкимг ноктима и отимао туђе имац-ћ и туђе лгобе, зато одсеците му обе руке до лаката: а овоме вашчету Хусеину изкопавте едно око и одсеците му десну руку, пакг н"1 онда пустите, нека спнг води слепа отца по беломг свету; а одсада нека знаду, да ћемо Јимг