Подунавка Земун

ПОДУЕЗШК«.

мн аидуци таиапити и араги сванји нћ!овг домлукг, и освећивати се свакому оному, ко би 10 се приваћао, да тако буду морали одсадг просити, пакг се лебомг раннти!" Такову оштрз г пресуду изрече арамбаша надг Копчићима, и тако учинише аидуци. ГрознмИ СЈ-дг се сврши, и потомг наложмше аидуци великј г ватру, изпекоше више заоблица, два млада овна и неколико арнћа управо одг стада Копчпћева, и после обћда легоше почивати, да се •окрепе санкомг за долазеће ноћно четован1>. Само Иванг арамбаша нити леже, нити заспа, него седи зш ледиику, дуванг пушећи у мпсли удублЂнг: како лп е мојои старои маГши, моимг стрнчевпма, стрин м) и деци дома?! Нобсгли су у Дрвенгку нах110, у беглукг МустаЛ-бега у Посавини, то самк чуо по поруци, и добро су учкнили уклонивши се одг Копчића. — 0, кадг ли ће срећинИ сванути данакг, у комг ћу ји очима вндити? Свега имамг као аПдукг, али огнкишта иемамг свога, маику ми мого ране туђе руке, а време би већг било, да имадемг верну лгобу. Само шште до Миола дана, пакг ћу видити, шта ће бнти; нисамв радг да ме ђурђевг данг опетг иађе у горама. Такве Иванг мисли мисл1о, а кадг наста мрачна ноћћ, подигоше се у чети аВдуци, те одоше новраћати Туркомг занмг. VII. Човечноствавдучка. бданг данг по об%дз г аЛдуци у сво1о8 пеЈшни седећи диванише о коечему, а еданг другг уђе сг полл кг нћима и рече арамбаши: „Наши стражари нашли су доле у к анцу нену жену одевену просго, као што се одеваго наше селннке, и на питан-ћ: што тумара по планинама? одговори, да е рада тебе наћи, и умолити те за неку милоств." „Доведпте к> овамо!" заповеди арамбаша а ви сви идите дублЂ унутра у пећниу, оставите ме самогг." Тако учинише аИдуци, а унутра ступи млада жена, црноманнста, ониска и крупна, коса т« врана као пер-ћ гавраново и сплетена у плетенице, очи велике, црне и ватрене, лице пуно, зажарено, погледг узплаиренг, а држан-ћ слободно и одважно, и цела н-ћзина слика издае, да е рода циганскога, и ако ше управо подпуна циганка, мелезкшш е за цело. „Ко си тн, иштасирада? запита го арамбаша, „говори, небоисе!" ,Д самв, господару арамбаша, Перса, посестрима Мурат -беговице, кадуие Фатиме. Кеговица те поздравла и Богомг братими, да ши повратишг н-ћзинг адиђарг; ербо ако 10и то неповратишг, она несме жива чекати Мурат-бега, свога госиодара, кои се како чуемо, повраћа са цареве воиске. Бегг 10И неће веровати, да су аидуци пограбили само н^зинг уресг и руво, него ће мислити, да си шВ ти, арамбаша, и лице облгоб!0, кадг си му поарао кулу, пакг ће го прогнати одг себе, или погубити. Ако ли ш« повратишг нћзине уресе, она ће се изговорити, да се е онда сакрида у кулу, боећи се за своИ

животг, кадг сте арали, и да го ни тн ни твои аИдуци ни вндили нисте. И п ти се молимг, арамбаша, ако веруешг Бога и душу, смилуИ се кадуни, кон ме е зато посестримила, што самв се усудила и дрзнула кг теби ићи , и тебе е побратимила, зато смилуи се!" и то рекавши паде девоика предг Ивана арамбашу на колепа. „Устаи, девоико!" рече арамбаша, „само предг Богомг се човекг тако понижуе. Све ћешг добити, што си желила, само платно и одећу неможешг добити, то су момци разделили и покроили на кошу.гћ." Арамбаша одр.ка свого задату речв, и девоика поврати се кг својои госпои и посестрими. Ова кадг го угледа и виђаше своП адиђарг, немогаше се начудити аидучкои човечности и милости, говорећи: „И ђаури верз'го Бога и душу и прнмаго побратимство, нису збилн дивлћ звери, као што ји наши зову." „Ои, госпо10 посестримо!" рече на то девоИка, „ше то толико чудо великодуипн аидучкогг, алн ето онн мене здраву и читаву пустише изг свои ноката, а томе се а надала нисамв, него самв ишла међу нби у горе метнувши главу у торбу теби за атарг. Осимг тога чула самв на моме путу приповедати много примера, гд^ћ су аНдуци плачећимг З'трли сузе, помогли страдавше, заштнтили слабе н немоћне, окрепилн мадаксавше, утћши.ш бедне и неволБне. Они се само освећуго гордимг зулумћаромг и пасилникомг родбине и браће свое." „ Де1 ,оГи :о посестримо! неговори о томг ни речице нредг никимг, е|>г би могла ограисатн, а аИдуци сви и нису таквн , него имаде 1(1 гори одг шумске зв-ћради; многи су убоиие, одмнчари, лупежи и угурсузи. Свакако тешко Туркомг докгодг по ЈПарн планинн чеутго аидуци; немине ни еданг данг, да кои 'Гурчинг одг нби незаглави, и већг су тако дрзовнти постали и осилили се, да по беломг дану подг баршсомг снлазе са планнна, посћћуго села и вароше, и задаго стра у кости." 1ошг су се дуго до неко доба ноћи о томг предмету диваниле две посестриме, а наеданпутг повиче стражарг са куле: „Ватра, натра! изгоре станг Копчића доле подг селомг, изгоре! Ено све е већг з'пламену: камаре житне, пластова сена, и све стае око стана." „Ето, Персо," рече беговица, „и то ти е валБда доказг човечности аидучке, елг?" „I осп01о, чуемг досудили су аидуци и заклели се, да ће таманити Копчића иманћ докгодг му е рода и корена, зато горн ватромг станг Копчића. „ Тако су аВдуци и чинили, а КопчићгКпхан слепг тена се одг немила до недрага, ше га се иико смео приватити одг аидучкогг С1раа. Свака злоћа себе казни, тако се и Копчићу догодило, дошла ако и покасно, али тимг лгоћа каштига и на н-ћга. VIII. Забава аДдучка. При суду аидучкомг и у н!,му представило намг се ужасно и грозовито позориште

разузданн страсти лмдски — мржн-ћ и освете подстрекаване нечовечннмг постунанћмг босански Турака п Потурнца са бедномг рашмг, и кадг смо то вндили, судили смо како е коме волн о поступашо аВдука са Турцима. Н одг мое стране небраннмг поступан'ћ аидучко, али 10шг манћ турскји зулумг , и камо срећа, да е цела ова приповеств гола измишлБотнна, али у нбо И има пуно живе истине. Кндг смо, видили стропи судг авдучкш, аидемо да видимо, како се аИдуци у дивлбои својои слободи у згодно време забавлшо. Наими.т аидучка забава бинше подг Иваномг Томићемг арамбашомг слушатн узг аворове гусле народне гоначке песме. Бно е у чети аидучкои некји аидукг Главашг, кои е умео вешто и лепо узг гусле певати. „Дедерг , Главашу! иопеваИ намг!" рекао е Иванг арамбаша, а аидукг бн маомг сео, гусле пригрлш левомг рукомг у крило, очи би малко затнорјо, пакг запевао буди кого песму, на прнмерг о иеикомг Ненаду: Маика рани ненка Ненада, Паше нћга бабинимг поисомг, 0,гћва га бабиномг доламомг, Бабннимг га кити белимг пер^ћмг, Бабнну му саб.по припасуе, На бабина конн посиђуе; Удара га сми.тћмг и копилћмг, Удара га по руменомг лицу, II овако говорн му маГша: „0Г[ Ненаде м'а велика надо! „Расти болћ, мое чедо драго, „Да отмемо твого очевину „Силномг цару полакг царевине. Маика мнслн то нико нечуе До нћзина ненка Ненада; Ал' то чуле две цареве слуге, Иду слуге цару господару, Пакг беседе до две верне слуге: „ОИ бора тн царе господаре! „Маика рани ненка Пенада, „Паше нћга бабннимг понсомг, „Одћва га бабиномг доламомг, „Бабннимг га кити белимг пер1>мг, „Бабпну му саблго прппасуе, „На бабина конн посађуе, „Удара га смилћмг и ковилћмг, „Удара га по румепомг лпцу, „Па овако говори му маика: в „0и Ненаде, м'а велика надо ! „„Расти болћ мое чедо драго, „„Да отмемо твого отчевину, „„Силномг цару полакг царевиие." " Вели слугамг царе господине: „Бора вами, мое верне слуге ! „Вн идиге кг Ненадовои мапци, „Савежите ненка Ненада, „Предг мене га амо доведите, „Да н видимг душманина свога." Послушаше до две верне слуге, Савезаше неака Ненада, * Доведоше предг цара султана. Кадг га ви!)е царе господаре,