Подунавка Земун

104

ПОДУВЗбЗЗЕИ.

3 е м у н г. Садг имамо прилину овде иа Д}'наву и другш оиаИ исполинскјц бродг гледати, одг коихт. паропловско друштво аустршгко два имаде, „Ионтусг" и „Европу." 0«е лиђе имаго снаге одг 400 коиа, и сг лакошћу илове свакЈИ са 20 теретнн шлепова узг воду. На броду „Европи" видимо броИ 94., дакле деветдесетг и четири парнБ1 бродова притпжава ово друштво, а гди су при томт, јошг друге лађе као што су шлепови, пропелери и т. д. Овако пко средствама снабдћвено може наше друштво сва ;у конкуренцјго очекивати, ст. тимг више кадг му држава добитакг одт> 8°/ 0 гарантира. Оснмг ј -Енглескои нема по свои Европи овако великодруштво. Изг Вршца. И ове године дочекали смо Воскресенје Христово, па и пропратисмо. СвакЈД се иостарао, како ће га дочекитп, сг чимг ће га, и како ће га ировести. Ако дође какавг велпкШ праздникг, онг се сг ничимг другпмг, но само еломг и ппћемг празднуе, ако е свадба, тако исто, ако се самртникг преко го.пше у кући догоди, таи се мора еломг и пићемг ожалити. А како не уобччаисмо сг другимг чимг полезншмг и душесаасителчјимг стварима оваке свете дане провести ? Кодг насг е обнчаи на велпкШ Петакг пћи на брегг кулу, илп на мису, н како дође таи данг, листомг младежк наша отрасла, просто и восимтано иде тамо. Познато е, да на великш Нстакг, по уредбама цркненимг држи се и пре и после подне богомолеше, и какво богомоленЈе? чита се страданје Христово, дае се слово о томе, свештеницн у црнммг од1>ннјама пристоино и благоговјшно служе, а и самг унутрашш.јв свете цркве изгледг иоказуе намг жалостно представленг , н опомшгк иасг иа оно страшно време, кадг е спасителк нашг насг радн страдао, и на крсту распетг био, и умро, пакг како не уобичаисмо на таи дапг пћи у цркву, него на мису и на кулу, н то сг дозволен-ћмг наши родитела? Стране вере лмди долазо и другЈИ, а особнто на таи данг 3' нншј - цркпу, а насг нема! Немцп имаго на миси цркву нвјбву, пакг иду те се Б огз г моле. А нпа ће наша младежБ тамо? Наши стари препоручивали су својои отраслорј младежи, да се шште зарана обикне радпти, да буде смирена, учтнва, разборита, уздржана п побожна; Кога бодти се а цредг лгодма стидпти се; држали су, да е ово напблагородпји миразг, непокренБ1и темелк и стаза углађсна за младежв, коа срећноме, ако не башг саиноме, а оно изв^стно мирнјемг и задоволБнЈемг жпвоту води. — Али то валнда сада нје ио моди? Истина, лицемг на свето Воскресенје, бмла е пуна наша црква лголја, алг то бмва само двапута у годинп: иа Божпћг и на Ускрсг! Нсго, као што већг ево допкошн1> ношиво, и остало понашан-ћ излази изг моде, тако е и то морало изићи. Тако се уобште доказуе, да прости лгоди иду у цркву, и Богу се моле, а поблесг не! По свои прилици е и то садана просвета са собомг дочела. ^ Београдг. Свето Воскресен1е, као данг жертвована нашегг Иекупителн, да насг одг гр4ха избави, у наивећои побожности по нравилама и науки наше цркве, у наивећои еветковипи пропратисмо. — Недалеко одг Београда у едномг сел}' догодило се и ово: ПешИ селанинг путутоћи ноћу изг едногг села у свое, папђе у путу близу гроблн на некаквогг о.вна, сг коимг се увати у коштацг, и после неке борбе испадне му за рукомг те га узшпи; но на велпко н-Ј>гово чудо нађе се уготру иа едномг пашо нше-

ДОИ.11.Е II СТР.4Ш5 Н©ВОСТИ. ћи. Полумртавг оде кући, пошто е своима исприповедао, издане. — Па шта су отудг н^гови толковали? — да су га виле омеле и овимг подобна. Его суев'ћр1е до чега човека довести може! прерану му смртк проузрокуе па и дрзте неволћ нанесе. Нћгова уобразителиа скпа јошг одг детинства страшилама и бауцима родптелБИма напун+>на, предсгавила му е овна, кое ништа друго ше 6Б1ЛО, него дрво. У овоВ борби са дрветомг, прво е сбмо свое снаге изцрпт, а дрЗ'го н самБ стра задао му е смртБ. Овакво суев-ћрјб само добримг школама, иаставницима и самимг проповедпма свештенства могло б !Л се и то одг млаДости почевши пскоренити! <3 У Београду. Данасг однесоше одавде изг военогг арсенала 100 комади пушака иитомцима школе землћд"ћлске у топчидеру. Познато е свакоме д« су есенасг приликомг догодившегг се атептата одг пигомаца исте одузете, и млоги су мислили да ји више добитп неће , и да ће се ово полезно и важно упражнћн-ћ пнтомаца сасвимг да забатали^ но данасг као што видимо ова се мисао опровргава и пнтомци ће по досадашн-ћмг обичаго опетг да се у военомг екеерциру обучаваго. Могуће да питомци јошг пушака добплп иебн, да пмг годишиби испитг кон ће се око средине Априла држати, прпближјо нје, прп комг ће они не само иепитг нзг земл-ђд-ћ.пн, него и изг воеии обуче1ип полагати. — По свршетку испига држаће се благодареше, при комг ће као и досадг Нћгово Внсокопреосвештенство Госи. Митрополитг прн богослуженјго участвовати, и по свршснимг обре.;има у храму налазеће се, нарочиго питомце, своимг садржаа пунимг говоромг у вћри З'тврђавати и стан1> землћд-ћлца узвпшавати. По свршеномг богослуженпо нзноси ће се литјн на житна пола. Млоги се овои светковини радуго сг тпмг више, што е ове године Топчидерг са еднимг лепимг салономг украшенг у комг ћс се свагда отм -ћнБш светг сакупнти моћи. — У исто време морамо на жалоств прим-ћтити, да неки изображенои класи принадлежећи лгоди, плодове, кое та зем.тћд'ћлска школа садг већг приноси неувиђаго. Доћи ће време кадг ће и они те плодове з'ви 1ити морати. — 0 регулирашо Дунава на ђердапу почело се своискн радиги; има већг више за тав нс1Сао начин г ћни планова, некп одг аустрЈИеки, а неки одг енглески и праиски инџенира. Одг аустршске стране препорз'чуе се, да се на србскоп страни копа каналг , крозг кои бБ1 лађе могле ђердапг мимоићи; напротивг Енглези препоручуго, да се ст-ћне развалгого барутомг, како се то сг добримг усп^хомг по американскимг рекама употреблнва. Лгоди, кои су вешти з' таковомг послу, веле да е енглескш плаиг наипробитачнји, и да ће се по свор ! прилици по н-ћму 3' свое време и поступати. — Одкако се у Г з ' сјн почела радиностБ тако ико разпјнти, непрође скоро ни еданг месецг да се неко ново природно благо неодкрје. Тако су у КпргпскоИ пустшњи, на реки Аргусг, 50 мила одг Семипатинска одстоећон, наишли на великЈи слои одг граФи.а, на комг е досадт. ГуС1Н оск'уд'ћвала. Праиске новине, кое то пвлнго, веле, да с\' се Гуси у последнБИ 50 година з' томг пред-ћлз' нко населили, те да пма тамо лепб 1 варошШ. и велики села, и да е земла згодна земл'ћд'ћл1го. — У театру марселкскомг давало се скоро едпо позорпштно д'ћло, кое е Александерг Дима

/Г за четири дана списао. Прво представленћ врло е бБЈЛО посећено, и како се чинило, бмо е комадг одг публике добро прнмл-ћпг, ерг е списателБ више путЈЛ позванг н плћсканћмг похвалћнг бмо. При свршетку игре позове публика сппсатела 1ошг еданпутг; онг се покаже на бннн благодарећн на доказано му зндоволбство ; и да бБ1 му се наивећа чсстб учинила, венча га директорг театра са лавровимг венцемг одг злата, на свакомг листу иасловг едногг дћла списачелћвогг показивагоћи. Наииосле су гледаоци Александра Дима до обиталишта в - ћговогг одпратилн, кадг се оваи изг театра кући вратш. Али сва та похвала бмла е неп тинита, како се то после доказало; ерг се испји комадг шшг неколико пуТ1и представлло, и показало се да ништа невреди, н да е сачинителБ гледаоце при првомг представленго подилапо, да га хвале. Тако е исто н златнми лавровми вевицг самг куиЈо, сг коимг га е директорг венчао. — Како Енглезп у Индш строго поступто види се изг сл^дећегг: Генералг екглескШ, кон е Гатгз рг освојо , дао е две стотнне Инда повешатн, за кое е мпслјо, да сз' и онп кривиј, нпо е некп! Енглезг одг Сепоа з'бјенг бмо. 1ошг строжје се ноступало са трећомг пешачкомг региментомг урођеника, кон се хтела побунитн и своЈои браћи пребсћи; но Енглези су то дознали, и — обезоружавагоћн ш, повешаго сву регементу. — Енглезкпмг новпнама 11111113' ,131> Хиие, да су западнпци едногг хинезца, Пи-Квеиа, за управнтелн вароши Кпнтона, 3' кчлои по наивовјимг изворима I 000.000 житела стануе, нанменовали. ИстмИ нншга другогг нерадн, само дпктпра писарима писма на цара хпнезкогг. или прнма извесла, и то врло редко бмва; кадг е безпослепг седн васиелми данг на столици , нитн говорећн нпти читагоћп; ерг се онг сматра за врло отменогг човека, коме но приличи са таковимг простимг етварма занпмати се , као што е читаи-ћ, писа1гћ н разговаранћ. А кадг 03- га неки Енглези питали, зашто нечита; одговорт е онг: „3 нпкадг нечитамг, е[>т> ми е срдце тешко; немогу се смеати читагоћи романе, а кадг важнш кнБигу започнемг читати, онда одма засппмг." Исто су то и зароблћногг крал1>вскогг заступника кантонскогг 6а пптали , кои е одговорго: „Шта да радимг сг кнБигама ? Све кнкиге ков сз' читанл достоине, прочитао самк и знамг на паметБ." — Гуска литература има великш губитакг сажал+.вати, Умрго е еданг одг наиврсппи раденика на полго кикнжества, а то е бмвпии проФесорг арабскогг езпка при свеучилпшту 11етерсбуржкомг, г. Сепкарскји, кои е по оставнн своши на државну слз 7 жбу, дуге године „Биб.потеку длн чтеиЈа" уређивао, кон е наиболви одг свјго поучин часописа руски. Кадг се 1828. год. о миру измеђз' Гз г сје и 11ерсје радило, молш е СенкарсшИ цара Николу, да се међ' осталимг услов1лма мира шшг и ово домете, да имаду Персјннци и неке драгоцене кивиге пуномоћнпку рускомг предати. Царг Никола послз'ша Сенкарскогг, и наложи тиу, да те кнБпге назпачи. Онге 10шг онј ' ноћк паписао спнсакг одг пп кнБпга кои е одма посланнку рускомг посланг б.чо. Но персЈнскп улемн ннсз' на то прнстали и сматраше ово захтеван'ћ одг стране Гуса као ствирц коа з' веру муамеданску дира, и ако се те кш.иге рекли су, Гз'снма даду, и ови буду пзг ш.» свз г тавну мудростБ востока дознали, освоићеду не само сву Персјго , већг и целу А;иго.

Печата, издае и одговара кнвигопечатна I. К. Соирона у Земуну.