Подунавка Земун

.1ЕЗ Ј"Е"1. 3 « ,Ц1!1П.Т И II |>КЈ',

109

пагубио утицан-ћ па човеч1в тсло зо«}' Шпанвски Креолци Ус1о или тагео. 1оштг године 1600. страдао е некЈи Аноста одг те болести приликомг пеннна на брдо Перјакака. На ослу седећа нападне га болно штуцан-ћ, давлЂн^ћ и б.иован-ћ, тако да е изнрва само ело, бале и едг, а каснје и крвв избацивао. Тако су исто и нћгови прапоци страдали, па неки су одг нви и тако ]»азелабл+>ни бнли, да су сажелели изповедати <;е и причестити, докг су другШ поредг б.иована н проливг добнли. бданг е одг нви у бесиилу збогг претрпл^ни мука бесно ногомг ударао. Уобште се примечава, да на перЈ'анскимг Анднма готово свакш дошлнкг одг те болести страда. (Ово брдо често по'оде Европлнви збогг н-ћговм теснаца, а иарочито збогг тако-званогг Сегго «Је Ра«со, кои е 14,280, високг.) Текг што се путникг почне на ово брдо пети, ал' га већг 43'днии некји уморг нападне, па ако се јоштг и да.тћ узг стрменито место почне пети, обузме га жучително тежко дјнн^ћ, мала главоболн, па и само стремл-ћн-ћ крви кг прсима. Нека се човекг ма колико усили, да се према растућоИ болесги равнодушнимг покаже, опетг ће наскоро тело надг духомг победу одржати, и наПнча сила вол^ћ мора 1оИ подлећи. Иодобно гнлномг нападанго морске болести страда ту духг у таквомг степену, да човека обузме зловола и хипохондриско малодушје, те гако и нанживоетнјегг саснимг разсгрои и поремети. Но и страдан-ћ тела же ман-ћ; ерг често се догађа, да болестника, каквогт. е кадг телесногг састава, много већа и многостручшн болп нападне, иего што то у морскои болеоги бива. Ако е страдан^ћ ман-ћ, онда се ограничава са самимг тежкимг дшн^ћмг. При оду човекг е принуђенг, после свакогг корака одмарати се, и залудг ће покушавати, да нкимг увлачен-ћмг воздуха и ширен-ћмг прсш џигерицу воздухомг напуни. Рекао би човекг , да е у праздномг простору, и чувство стра'а расте сг осуећенимг свакимг покушенЂмг; колена клецаго, и свака 6 прилика за одмаран-ћ, па и ако се ова после неколико корака укаже, добро дошла. Пеннн^ћ узг какву стрмениту улицу постае намг правимг мучен4мг, што се трудно покрав кућа вучемо, радугоћи се, што се можемо на врата или углове одмора ради наслонити. Само у станго савршеногг покоа умалаваго се тегобе; али опетг уверен-ћмг о неизбежности невол^ћ, и што смо неспособни за свако духовно напрезан^ћ, постаемо малодушни, те и наинчЈВ човекг постае слабомоћно дете Ако е болестБ у већемг степену, онда наступа и несвестица; нагомилана крвк устремлгое се кг џигерици и глави, а то производи неописану муку, и жила , безг велике ватре (као што то н. пр. у огн-ћвицн бива), па често и при унутрашнћов ладноћи и при изумиранго руку и ногу, куца 108—110 пута у едномг минуту. Покраи свсга непобедимогг умора и покраИ санлвивости неможе човекг ока склопити и заспати, ерг нигде покоа неналази; напротивг, ноћни су часови наВтежи, што наГшче притеснБиван^ у

грудима са собомг доносе, те тано су прави часови мучена. Немогући дуже сносити оризонтално положен-ћ, тражимо олакшице кодт> огнн, те ту јоштг наппре у воздуху угл-ћнимг димомг напун^ћномг олакшице налазимо. Очи су тако осетлкиве , да човекг неможе читати ; неки тштг имаго и малу главоболго, а други оиетг муку збогг слабогг свариванн ела, каогодг у морскои болести. Често се на устнама понв.шго красте, изг кои' при говору крш> потече, и болестникг трпи несносне бол4, сг коима се шштг и на различнимт. члановима тела оспе придружуго: Ако е болеств сиои наивншји степенг достигла, онда наступа и само бацан-ћ крви и лудило. После шестодневногг или дванаестодневногг страдана повратисе и опорави већа частв болестника, али могу и неде.гћ проћи, докг пре1)у болови. разслабл -ћностБ и тежко дјнн^. Узг ове ненол-ћ ивлнго се јоштг и друге. Таква е она страшна окобола, кого бигишре назнваго, и кого одбЈан-ћ сунчанБ! зракова одг снега производи, те често наижешћи болови у лудило прелазе. Друга е неволн, кон речену болестБ на брдима прати, та, што кожа , поводомг прелаза изг топлогг воздушногг слоа у ладанг, на различнимг частима тела попуца, изг кое после крвБ тече, докг се наПпосле незагнои. Тако се исто и на свима горама подобна болестБ понвлгое, а нарочнто се лице нко наружи СлашшД ШвавцерскЈВ естествоизпитателБ С осирг, пенгоћи се године 1787. са своимг синомг на Моитбланкг, покрјо е бмо лице, и тако га е сачувао , докг се н^говомг слуги , кои е такво чуван-ћ као излншно сматрао, цело лице надуло, а нарочито устне , добивши притомг и врло опасне пукотине. То е исто изкусш и Дрг X а м е л г године 1820. приликомг пенанн на исту гору. Онг се узпео на висину одг 12,744 стопе, и на неколико дана после овогг опасногг пенана олгоштила му се кожа на целомг телу, а едномг су одг н -ћговБГ слугу, кои ше хтео лице умотати , бешике по истоме поискакале. Ц у мштавнг са своимг прапоцима, пошто се године 1819. сг висине на гори „Моп1е Коза" одг 14,428. стопа сишао, дошао е сг надувеномг главомг. ПочетакЂ нсмнра ј Србш. (По Рание-у.) Између св110 нничара у царству, нису могли ни едни султану досаднш бити, одг они у Београду. Осимг други одг сваке руке злоупотребленл, коа су овде тако нко као нигде, у обичаи ушла, упустили су се у неку врсту борбе са осталимг Турцима, сг пашомг и спа1нма,коа е ово иеклгочугоћи, а нби са тимг силшемг господаренго надг землБОмг видити примораномг изгледала. Већг су се нбЦви предводителБИ назвали Да1нма по примеру варварески Даи (Дав, вр'овнив судја, обладателв Триполиса у северноП Африки), кои су се у Триполису не башг тако одавно, такође узвисили у борби са паша-

ма изг свое бунтовне чете. Поредг нничарски ага, као Ахмета, кои е збогг свое продрзлБивости названг Дели-Ахметг, кои е надг четомг одг 1000 лкјдш зановедао, паша Н1е ништа зна410: зна се да е царг 1осич>г радје сг агама, него са пашомг уговоре чинјо . Наскоро предг понвлен-ћмг рата, буде Мехметг-Али Севмоновићг, са 14 други спа1'н, одг лничара Ахмета погубл^ћиг, и нико се 1ие усуд!о, да га заго на казнБ или одговорг повуче а опетг се показао у турснои вовсци кодг ћупрје, кол е у помоћБ Београду опрлдел-ћна бБ1ла. Међутимг Београдг нит' е био сг н-ћговомг помоћи обсаде ослобођенг, нит' одг н-ћгови другова бран!>нг. Кадг е посредован-ћмг европски сила, Београдг опетг у турске руке дошао, мислЈо в султанг, да се понаипре избави овде одг ови теретнБ! саучастника у власти. За Београдг опреде.гћнии новии паша ЕбуБекирг, био е Ферманомг снабд^ћнг, кои е нничарима заповедао, да се одг Београда и целогг пашалука удале. Али ови су и у првомг ока тренутку опетг толико сиажни бши, да су унутра продрли, те се заповестк та само преваромг и силомг извршити дала. Пре нег' што се Ебу г Бекирг смео усуднти , да текг само Ферманг обави, морао се одг овог' насилногг поглавице нбиногб ослободити. Кадг е на границу пашалука у Нншг приспео, поитаго спа1е, да га поздраве. И други раши властници одг земалд показали су се тамо, а међу нкима и Делн-Ахметг. Онт> е толику чету око себе иекупл1>ну имао, да се ше могло на н^га одма напасти. Текг кадг се ради друге носете сг маломг пратнБОмг на степене иопео, одваже се, да на н1>га нападну, али и онда никако другчје, ио таиноуб1иствомг. бданг слуга пашинг, вребагоћи, убје га сг леђа. Сг места се Ферманг онаЛ обнародуе и садг већг буде извршенг. СпаЈв се врате да уживаго свои десетакг и главнице; изсел^ћни Срби могли су садг већг на извршен4 у ползу нБЈову наређеногг опред-ћленјн рачунати, и заузели су олетг стара свон добра; напротивг имовине нничарске сматране су као држави принадлежећа добра; они су сами потражили заштите у суећднимг пределима. Другч1е шб било: само пренаромг и крвавимг насшпемг могла е правица важностБ свого добити. Тимг ман^ћ можемо се чу 7 дити, кадг су се онда и наикривлБи противили, и овде онде разлогг права своШ, кодг саучастника наодили. Нничарима е устанакг Пасван-Оглуа у Видину добродошао. Истина неможе се башг известно доказати, да е овав почетакг своИ отуда узео. Колико знамо, Османг Пасван-Оглу наВпре се у рату год. 1788. на челу едне чете доброволнца одликовао, па после е силомг поврапо свои добра, изг коШ е Јошг н4говг отацг истеранг био. Наипре су били други ратници, сг коима се онг сдруж1о: — Воиничке чете, Крџал^е на-