Подунавка Земун

118

ПОДУ0а«1!К1.

Јзсћг „пакао одг Массае" прегорео. Годнпе 1852. 8-гг 10иЈл, опазидо се у езериои води неко чудно купан!; н клгочан^, произведено часовима, кон су се сг великомг снагомг изг дублЈ.пие дизали. 29-гг 10и1а чула се подземна рика, као потмула грмлпвииа, нсаиг знакг, да е вулканг започео свого раднго Но текг 9-гг Апрнла 1853. почне изметати; на западномг одкосу отвори се новг кратерг, нзг коега одг то доба налазе силии облаци паре. Одг езера Манагве па готово до Фонзеказалива пружа се косо читавг редг ватрометм гора МарабЈосг, кои се савршуе Козагвиномг, наистрашнјимг одг св1го познатн ватромепл брегова. Нћгрво последн-ћ избацнванћ у годнни 1835. било е сг таковимг стра'отама , као ни едаиг таковии догађап у повестниша. Овде е заиста наибогатје место на землки у ватрометммг горама. На великои равницм Леонскоп, на простору одг едва петнаестг немачки милп, брои око едно за другнмг четрнаестг вулкина. У очи Ускрса 1854. бша е главна варошк Сан-Салвадорг землвотресомг до основа норушена. У сравненго сг пределпма Антнлскимг и при своИ красоти и дражести западноиндискогг бн.н.ногг живота , би.тћ е средн-ћ Амернке ипакг величествеше у одношешо на многостручностБ <г>ор>мп, редова и врста, _у смотренго вмсине п 1фасоте различноп. дрвла, особито пакг у смотрешо богатства паразита (бта, кое на другомг билго расте) н пужавогг била. Истина да се нећг на Антилама показуе нагшча разлика изтсђу жалостне еднообразности природе на северу и трошиски предела, када путникг у наше доба за осамг дапа изг Квебека у британскоИ северноп Америцм на Кубу дође. Докг подг 49 пли 50° северне ширине, } 7 Канадскимг равницама пли на обалама Горн^ћгг езера често землп 7—8 месецји лежи подг снегомг саран-ћпа, докг се онде само таково билћ разв1П кое може "Иоднети да му се одузме знаменита топлота и кое е у станго за дуго прекннути животну раднго, овде напрбтивг у тропшскимг краевима внди се човекг у средг билкногг света пуногг вечите младости, снаге и живога. У сасвимг чуднои противности према ономг нискомг кржлпвомг билго у шумама севера, према нагибанго грана кг землки, стреми рашће у тропшскимг пределима у ББ1Сину. Палма, иаивмше одг свјго дрвета, зелени се саио на високомг вргу; Неброено пужаво би.гћ , слабо, да својомг снагомг достигне вмсину, пужа се туђомг помоћи, или му више никако земла нетреба. Овде се понаивише 6 илбнбш светг уздиже надг землвомг; но што е впше кг северу, тммг се ниже спушта. НаИкрас1пе цвеће са своимг пужавммг билћмг развјлсе у троп1иско№ Амерпцм на дрвлго, вмсоко изнадг себе види човекг цветне баште природе. У з'мереиомг понсу шнб.гћ носи наЛмногоброГнпе цвеће; на северу пакг, већг одг 46. степена шнрине су наишареше бое по ливадама распрострте. (Свршетакт,.) Нмачно се то нБинимг иоводомг догодило, што е Пасван-Оглу своа непрЈптелБства противг, пашалука опетг поновјо . Наша е бмо принуђенг да бм границе одбрашо , свое напбо.гћ лгоде и Турке и Србе са своимг рођенимг синомг Дервпш-бегомг на воину послати. А то су башг пничари и желили. Они уграбету згодну прилнку, овладаго 1»еоградомг н пашу у горнБи градг затворе. Овде бм се могао онг држати , докг бм му се повратјо спнг. кога е одма известјо, да ш'е бЈ лгокбаша еданг н"ћгови крџалјн — ерг е и оиг такове пмао — одг нничара подплаћеиг ове крозг прокопанг шанацг у тврдннго Ј"вео. У онаВ данг, кадг е Дсрнпш-бегг са својомг вопскомг у Гроцку дошао, отацг му е уваћенг. Наипре е садг Хаџи-МустаФа приморанг одг пничара, да сво1омг собственомг заиовести ту воиску удалп; и текг шго су се Срби разишли и Турци у Нншг отпшти бмли, нћга у тврдинБП уб:го. Лннчири су авили порти: Хаџи-М\ стаФа е посгао бмо нетурчннг, кои се рае држао, па шта е тражЈо, то е и нашао. Молнлп су за новогг пашу. Не, као да они мисле да се томг бо.тћ покораваго. Они су убшстио учини.ш, да властв на себс саме нренесу. Чешрн поглавице шшчарске: Мехмет-Ага Фочнћг, Аган.пн, Муса-10С) Фг н Кучук-Алјн, поделе вр'онну властк и узму наново називг даји. Свакомг е бмо особитив део зем.гћ одређенг; алн опетг су седнлн сви заедно и оданде заедиички заиоведали. Не редко произилазеће распре, морао е увекг отацг Мехмет-агинг, старми Фочо, утпшавати.- Новодошавшемг паши, Ага-Хасану, дали су само толико власти, крлико су они за добро нашли: они су определнвали и повишавали порезг и друге данке и постановили су нову управу. Нничари сами, коп су зацело око нбп 6 б1.ш нису пмг се доволбнбп чинили: они су сакупили око ссбе и другу оружану силу. Силни Бошннци и Албанези потрче на гласг нбшвон . узвмшенн. Нола голи лгоди, кои су пре тога лађе вукли, садг су пакг ашили на арапскимг 'атовима, у кадифи, сребро и злато обучени, спрамг свакогг поносити, само своимг господарима сасвимг покорнп. Они нису никадг толико у бпткама колико за одправланћ господарства, употреблпвани. Даје су шилпле нБпне одличн1е другове, особито нничаре, подг именомг кабадаЈа, у окружне вароши, где су узду власги — ерг нједанг се кад1Н н1в )"судити смео бела зуба помолити чвршће затезали и као господари се пренемагали. По селима су се пошзлБнвале субаше као извршителБи судеиски и правителственм налога: често е такавг еданг боеанскш последшли човекг, садг већг право надг животомг и смрги унражмнвао, селнци га ранили и обогаћавали, а на нрвми знакг заповедницнма своима прпбегавао е. Управо скоро као у Египту , где су Мамлуци_ у Капру здружснп, зем.ио по окружјнма и.!ме1)у ссбе поделнли бмлп, н иреко нбннн кЈаФа владали, а

за пашу, коп е изг Цариграда посланг бмо, ппсу млого ни марнли. Но овде се јошг дал-ћ ишло. Може 6б!ти паивећа е иромена у Србш бмла, што су шшчари ^'ммшлавали, да се учине спајнма у землБн. Подг називомг читлуксаибјн узели су право на имовпну землБишта по селима: мало помало нодигну себи тамо лепе полвске куће. Оеимг ранји терета потраживали су јошг деветакг до'одка и принуђавали су жител"ћ на кулукг. Сшне, буду отеране, кое се нису сг нкима сложнлп и изравнали. Што се досадг по сили стари уређенп царства брижлБиво укланнло, то се е утемелБИЛог землп и лгоди постану као имовпна поединм лгодш. И скоро е изгледало , као да бн се основало начело противг закопогг осваннп — У 3 УР" пацје — )' свммг тимг пред-ћлпма. На таи се истми начинг Пасван-Оглу утврдјо: онг е учишо, те су субаше постале. У Босни е Али-Бегг Видаићг изг Зворника подобне предузстке почео чинитн. Онг е обншао села, давао е жнте.тћ везати и везане 1и натериватн , да предг сведоцима кажу, да су му баштине продали; тктмг називомг законости снабдћнг, показао се самг као читлуксатлл и намештао е по еелими субаше. С'единен"ћ самовластнм поглавица, кое се садг у Срб1и поставИло , станло е Са обоима у наИтсшнбои свезп. Као шго су даје подг ПасванОглуомг елужпли, тако дође и Али-бегг у 1>еоградг и у нБЈово се дружство увестп даде. Наспрамг обнбвленд еултановм, кон еу у сммслу самонладе предузета бкма, овде се показало, да се образуе др.уга снетема сасвнмг противногг рода, на осиову злоупотребленп и лпчпогв наснл1П, кшо е оно унраво сатрти хтелоИ тешко томе, кои ее у домашаго нБиномг усудјо, да имг насуиротг стане. Али-Бегг Видаићг узбудјо е саревновапћ сво1И собственБ1 сродника, и ови су нодиглн Окружче Спреча протину н-ћга. Но сг некомг помоћн дајн, б!>10 е онг доста нкг, те е себе одржао и побунивше се казшо. После тога е: плнчкатн п глобиги, робити и давити, тамо е већг заређено бмло. У београдскомг окружпо Асам-бегг, стармВ чпновникг Хаџи-МустаФинг, ран1б ТеФгерћ ш — повереникг казначепства — намнсли да се противг дајн подигне са своимг прЈнГелБима и снајама, алн п сг помоћу рае. СпремЈо е већг бмо џебане, и по народу раздао; но еДанг одг н"ћговБ1 повћреника, нћговг рођенмИ братг, иасрне пре времена, и све буде покварено. Затпмг се догоди, што се по зло испадшимг бунама обично догађа: зулумг е јошг тежи постао. Све су спа1е садг морале укланпти се. Покадкадг само на граннцама понекчВ се усудјо као бегунацг да у свое село дође. Субаше су чинпле. свако наСИ.Т16. Често су узтшли селннину свећану алБину, на сг нкомг свогг конн покривали; узнемиривали су богослужепге ; прнморавалн су женске да предг нБиномг кућомг у колу пграго, па кое су наИлепше, на силу су отнмалп, Уро1)ена неогесаностБ некадг протеранц а