Подунавка Земун

ЛПГТ'В. 31 »11МВУ 19 Е11ЈКУ,

119

спдт. опегг па имовнну дошавши, бша е оспетол 1об1ем 1> умложена; бмло е као у грађансномг рату, гди се каква и наивиша властв више неуважуе. Растеране сгкне потраживали су истина у Дариграду помоћв; а и кнезови су толико одважиости имали, да су се у едномг манастиру скунили и прошенје на султана сачииили. Жалили су ну се: да су одг ла'ш сасвимг поробл-ћни и до тога ве11г доведени, да се са самомг ликомг опасивати мораго; па да силеџје и сг тнмг шшг нису задоволкни: да имг насрћу на нмову душу законг и честв, да ни еданг мужг нЈе одг свое жене, ни еданг отацг одг свое кћери, ни еданг братг одг свое сеетре господарг: манастирг, црква, калуђерг, попг , све да е оскверн-ћно; „есилг ти 1ошг нашг царг," казали су му они, „то дојји и ослободи насг одг злочинаца; нећешг ли насг ослободнти, то намг барг нви, па да се склоннмо, да у горе и планине бежимо, нли да жнвотг нашг у рекама окончамо." Тужбе ивине ннсу остале несаелушане; ерг су у то време Ибраимг-ага Видаићг, кои е одг свогг снновца Али-бега рап1>нг бмо, и онаЛ Асам-бегг коме бј на нје за рукомг испала, обоица у Цариградг добегли бнли , и народне тужбе нодпоиагали. Но тимг су само већа зла на себе навучена. Одма е — као да султанг ништа друго нема до претнћ на ползу свош поданнка — да1е изв1>епо, да ће онг, ако се они у нмшомг владашо неокрену другчје воВску на нби послаги,

и то не турску воИску — ерг е правов-ћрномг протнвг правов-ћрногг борнти се греота — него лгаде другогг народа и другогг закона; и да ће надг Нћима учинити оно, што шшг ни одг едногг Турчина учинћно нЈе. Зиа се, да су на то да:е међу собомг размншлавали: кого воиеку султанг мислити можеГ аустрјнеку или рз'ску? иеможе се вероваш, да ће онг стране у свое царство дозвати. Тако намг Бога! рекну они, раго мисли онг. Они су миелили, да ће Дервнш-бега, енна МустаФиногг, нли Асам-бега послати, да ови Србе иодг нБЈовимг кметовима и ратнимг поглавнцама нротивг нбн предводе. Они смисле да томб доскоче, да у шпе оду, и да побпо све оне, кои 6 б 1 имг опаени бмти могли. То е било у Фебруару 1804., кадг су томг наигрознјемг делу корачнли, свакШ у свомг предћлу г . Сг почетка су то извршивали безг сваке тегобе. Како су, бшо они сами, бшо нкшве кабадаје, у село кое дошли, изилазили су имг жителБи као обично на сусретг, да ш послужи сг раномг, или да се за нБине кон^ћ постараго. Тако су имали добру прплику, кога су 'тели зграбити. Ше имб доста бнло са кнезовима и кметовнма, него кои нм б се годг угледнш видјо и 0ДЛИЧН1И бмло да е онг то ратнимг д-ћломг, или краенорћчјемг, или богатстпомг себи придобт, тога ннсу пуштали. Нрвип, кога су з г бнли, бБ1о е кнезг Сганое нзг БегалБице; иза н-ћга су посекли: Марка Чарапића, Стевана изгЗеока, ТеоФана изг Орашца, недалеко одг Смедерева, Све

кметове; бкшши булгокбаша Пнко Гагнћг изг Болеча, Мапн изг Крагуевца, игуманг манастнра Мораваца Хаџн ђеро: ерг ни одг чега нн су свештеничесми редг штеднли. Архимандритг манастира Боговађе, Рувимг, утекао бно заранје, зато е Алекса Ненадовићг , кон е у подозрешо 6 б 10 збогг некогг о нееноенои земалвскои неволби у Ауетрјк) нисаногг писма , кое е Турцнма у руке пало, бацш кривпцу на архимандрита, за кога е мнслш да га немогу Турци у руке добнти кадг е утекао. У тап ма' оваВ несрећомг својомг врати се. А.текса му е казао шта ће одг нћга бнти. Рувимг одговори : „незна Алекса шта е туђа землд и ту1)а кућа, на нћга е садг редг да то оироба." Обонца еу се надалн, да ће се избавити: Алекса што су га уверавгми, да му се неће за оно цисмо никадг више преговорити; Рувнмг, што е еиновацг н^ћговг, молерг, у кући едногг даје радјо. Но опетг зато обонца, ако и есу народне поглавице, Алекса одг Фочнћа, а Рувнмг подг ужаснимг мукама одг АганлЈе убјени бЈ^ду. Кпезовн: И.иа Бирчанинг, Петарг изг Ресаве, Раица изг Забрда, и млоги друш — ко бн Јн сне именоваги могао? — прођу истимг нБинимг трагомг. Ужасг е ј - зсмлбн бмо. Почемг се 1Пе знало, кои е на смртБ опредћленг, а гласг се распросгирао, да ће савг народг бнти истреблћнг, то се и наисиромашнш за свов жнвотг плашш. ГЈо селнма изилазили су предг 'Гурке само старцБГ и деца: спажнш су се крили по шумама и андучкнмг пећинама.

ЕРАКТБ И ИЕТАКЂ.

Петакг. Оћешг ли добити службу, кого си пре тражш? Еракг. 1окг, одб1енг самг. Петакг. А зашто? Еракг. КажЈ' да немамг способности. Нетакг. Какве способности? Еракг. ПолицаИ, веле, немогу бнти, што самБ одвише брблнвг, проФесуру филозоф16 ми недаду, што неп1емг изг Крчага , а за надзиратела грађевине нисамБ свршш преписане науке.

Петакг. Како садг иде трговина у Београду. Еракг. Врло добро, ерг нешИ еспапг продае се за скупе новце.

Петакг. Какавг е то еспапг? Е р а к г. МиликерцЂ , одг кои садг Фунта еданг дукатг кошта.

Еракг. Радо бм знао, зашто е башг Херцогг Малаковг за Францускогг посланика наишенованг ? Петакг. брг друпД Н16 тако властанг ономг езику, коимг ће се одсадг конФерирати. Е р а к г. А какавг ће бнти то езикг; а знамг да се досадг у дипломацш ФранцускЈД езикг употреблавало? Петакг. А одсадг ће се малаковскп говорити, т. е. езикомг, у комг се свака речБ са енглеекнмг падежомг склана.

Зеиунг. Пре некјв данг имали смо прилику, царско-отоманскогг комисара, ч. Етем-пашу у нашои вароши видити. Онг е на ову страну прешао да испрати свога сина и ч. КабЈ'ли-Ефендш, кои су на пештансгопг пароброду за Бечг одпутовали. Долазакг Н4говогг Превосходителства у Земунг био е приватанг, те ше зато ни-

ДОШ1.К Е9 СТРАНК НОВОСТН. иакве званичне визите прав10, само е са Г. Мајоромг, Мишомг Анастас^евићемг, кои е снвиме заедно изг Београда овамо прешо, Господина Благородника одг Спирта посетјо, и по томг врат1о се на местномг пароброду натрагг у Београдг. — Сг последнБимг брзобродомг прошли су овуда неки членови европске комисје изг Влашке.

— На истомг е пароброду и супруга едногг проФесора бео1-радске гимназје овамо прнспсла, ко1оК е некја угурсузг златанг сатг са ланцемг украо, кои 50 дуката вредности има. ^ Београдг.'5. Ачрила. Г. Попечителв просвештен1И, Димитрје Црнобарацг, чимг се зваша примш, постарао се, да се истогг достолнђ