Подунавка Земун

ЛНГТЋ 31 31Г.1ВУ II II1ЈКЈ.

149

е тражЈо и нашао извинена. Смири се Албертина, а ћ}' се осветити увредамн , ков су ти нанешене. Стрицт. неможе се насв отрести," прииети она шаптуићи. „Н знамг едну гавну, К1Ш га сасвимЂ »1010(1 власти предае. Ахг, его господина Александра преко авлЈе —• а самв га на састананг назвала , али и да га мало каштигуемг! Мм се опоминћмо само неке мале погрешке, кого ће лгобовв извинити." Она оде у салу, коа е до речене собе аежала. Гогово у исгомг тренутку уђе Александерт. на велика врага. (Сиршетакг игћдуе.)

ОсашЂ II у сапртиолђ страу. (Свршетавг.) Ако се ово очекиван^ неби испунило, то да богме да Н1е ништа имао, у шго бм се поуздати мого, и будућностк беше за н^ћги бео написанг листг, збирка страовитм и очаинм мнслЈИ — ништа му онда ше предстолло, до д.уги нецсказанм мука, кое се известномг смрћу свршнти мораго. Док' годг е међутимг н-ћгово оштро ухо могло разазнавати гласоне, кои су прагили покретан'!) вопске сг преноћишта, нћговг се духг забавлно ман+. сг будућношћу нежели са садашношћу; ерг свнкш тренутакг беше за н-ћга читавг жпвотг иитереса, коима се све губи. Та неколико наиб.шжн минута мораће нћгопу земну судбину решити. На ново огласи труба н+.говомг уху знакг да се седа на конћ. Срце му е малнксанало у прсима, кадг е годг чуо 1.1асг воИника, кои су свое конћ близу нћга проводили, и на скунг итали, НаДпосле постану и ови гласови све ређи н слабЈи, докг наПпосле сасвимг непрестану. Сада даду рогови и трубе знакг полазку. КраткШ маршг зуно му е у ушима као спроводг у гробг у готречгћмг ветру чуе последнћ речи заповедника, па онда слаб1е и све слабје докг се у далкини неизгубе , и самоћа се у свое обично ужасно ћутан-ћ не умота. Н1.говг далеко преко свое снаге напрегнуТБ1В и дуго у страшномг очекивашо налазећи се духг, почие сада озбнлвно будити се. Горке и узалудне сузе потеку Лестеру низг лице, када сз Јоштг исше о своме станм уверјо; на и саме ове сузе, ове канћ срдца бмну олакшица терету нћгова осећана и чувствована. Иоавлена среће и постоибине, лгобави и живота, вртила су му се по памети показугоћи са свимг чудну протнвноств сг нћговимг садашнвимг изгледима. Пстг! ето шушти нешто у чбуну! лаганмВ топотг одг копига чуе се по землви; ма каково створен-ћ долази! — Ха, опазило се да га нема и траже га! — Ше! само е упућена кошута, кого су н-ћгови последнки другови кренувши се изг окола поплашили, ерг свуда пролазе воиницн крозг честу, да се воискомг коа се кренуда удруже. Поплашена кошута дође тако близу

Лестера, да е већг држао, да е избавл-ћнг. Но радосп, му се брзо окрене, када се витка животинн изг г[»анн иомоли, и вндивши н-ћга убезекне, па онда плашлмшо побегне. — Нодуже непрекидно ћутанћ даде му дополмш приликеразмишлнвати о своши сграшиоИ судбини. У тни ма' грданг кра^уИ сг разширенимг на далеко крилима почне се вити нндг главомг свезвнога, спуштагоћи се ближе зем.и.н; па онда се опетг нодигне у облане, почне се иа шире виги , поврати се и треппо е мирно надг главомг несретногг зароб.гћника. Не потрае дуго, ал' са свЈго страна стану долетатн крагуи купећи се около првога, докт, 10 се готово стотина нескупи, вјгоћи се надалеко око н-ћга часг вмше часг ниже. То е бшо мучно позорш за Лестера, кои е врло добро знао шта е ове граблвивице намамило, ерг оне су дошле, да му тело рашчупаго, пре него што савг животг изг нћга нестане. Нагонг е уч1о ове животпнћ, да имг е онг запао, да свого гладБ утоле, и чекале су докг се сасвимг необезнани па да на нћга нападну! Опетг се зачу да нешто шушну у далкини. Беше л' опетг какавг еленг? Ше, пре е приличило смотреномг, крјгоћемг се и вребагоћемг кораку вука. Долазаше спе ближе. Одг ужасногг стра'а стане Лестеру крвк у жилама. Ако е беЛБ1и вукг, то му е плеиг; есу ли каштесг (вуци у прерјама), то ће га зацело напасти, ако Ш много буде! Какова стра'овита помисао, живг таковимг чудовиштама растргнутг 6бпи ! . . . Лестерг е са зебиБомг прислушкивао. склопивши очи. Пстг! то бБш 'у зкуци, нсни звуци удал-ћни човечји гласојјн ! Но можда се и преварм? Никако; сада ш онетг чуе: то су лгодски гласови ! говоре шпанскп; већг разбира речи! 0, шта бм сада дао, кадг 61.1 могао запомагати! Но све беше залуду, ерг дебео чворг одг кабресте беше му тако вешто у уста утиснутг, да н1е писнути мого! Доиста бма'у шесторица Мехиканаца изг Каналесове вовске, тражећи близу н^ћга по шуми мазге, што су ноћасг заишле. Но како никакова трага у овои страни шуме ненаЈјоше, то прођу г , те сеЛестеру наново и горко осуети надан-ћ. 1ошг еднако е чуо нБШве гласове, када су се покадшто едаиг другоме одзивали. Шта више, када су већг далеко одмакли, чуе онг 10штг рзанћ НБ10ИИ конн, и на н-ћгово удивлен^ћ заргже друтји, кои као да е сасвимг близу н -ћга у чести стано. Чуе знакг, што Мехикаици дадоше и чуе да се журно вратише. Изг гласова, што е близу себе разабрати мого, заклгочи, да се мазге што ш траже, близу н-ћга налазе, и непотрае дуго, те ш увате. Чуе нсно где се садг у свомг езику разговараго. „Другари рече еданг одг нби, „ови крагуи су по свои прилици намирисали ручакг; они се никада некупе у таковомг брого и не лете тако близу землћ, ако ше близу какова лешина или какова животинн коа скапава. Да е већг мртва, го бм већг давно на нго пали и н4 се наблаговали! — Ше, веруите ми, да е какавг ра-

н^ћнми еле г или каква оронула мазга, што су е они проклети Теханци овде оставили. Абдете, да е потражимо; ако е еленг, то ће намг дати красна печенн за вечеру г ; ако е конб, то ће намг требати грива и репг за кабресте. Лако ће се моћи иаћи, ерг мора да е овде близу; а можемо наше оделен-ћ лако стићи ?" Други пристану на тан предлогг и поделе се одма, да по шуми потраже, при чему се стану покадшто довикивати, да небБ! далеко еданг одг другогг отишли. Докг е таи разговорг трано, кои е Лестерг сасвимг ризговетно слушао, буде н^ћгово стан^ћ 1оштг несносше ; но и надао се зацело, да они неће пре отпћн, докг годг се о узроку или неузроку свое сумнћ не увере. Непотрае дуго, кадг еданг крагуи, пролетивши покраи н^ћга и готово га кривимг клгономг дотакнувши нсно ппсне своимг суровимг грломг. То учини да га вопници опазе унерени, да предметг што траже, мора башг на ономг месту лежати, где е птица свого дреку пустила. Нађу то место скупа, познаду снезанога и почну се надметати у итнби , да снога милогг Официра одреше. Гласове и речи , коима су се дивили и гнушали, ше чуо Лестерг, ерг е у несвестБ пао бмо. ПрвмИ погледг на н-ћгове пзбавителЉ тако му е узбуђену душу испунјо и свладао, да н^ћгова изнурена прнрода нје могла дуже сносити. Дуго е требало, докг е н-ћгове успаване душевне силе пробудити и оживити вода изг езера могла, кошмг су га н^ћгови избавителБИ прскали и толпко се освеспо, да примети , да ше више свезанг. Скочи на ноге, викне очаино; „помоћб! помоћБ!" и крвлго и сузама облиненг, свали се на ноно онесвешћенг на зенлго. Тако е лежао читавг сатг; сада заклгоче Мехиканцн, да га наизменце преда се накона узму и тако брижлБиво однесу. Покушен^ћ добро пође, но већг су валБда две немачке мил-ћ прешли бмли, пре него што е дао одг себе знака повраћагоћегг се живота и разазнати могао, шта се около н^ћга догађа. Лестерг приповеди сада у кратко цео догађаИ своимг избавителБима, и едаиг одг нби поита одма напредг, да генералу Каналесу ави, како бм се подле таиноубице ухватити и казнити могле. Браунг и Максг Дан1елг буду пре него што су се надали уваћени, и свезани предг Каналеса доведеии, Ормебм пакг бмо е већг побего на Лестеровомг конго. Кадг у вече шштг ако патећи приспе Лестерг у главнмв станг и све наново искаже, буду Браунг и Максг Дашелг военомг суду предати, кои Ш на смртБ осуди, нашто 1И Каналесг даде безг окленанн обесити. Лестерг падне у жестоку болестБ и сг мукомг се само одг смрти избави. Коса му е за оно неколико сатш сасвимг оседила. -— бдва треба казати, да е свое избавител^ богато обдарш, и по свомг оздравленго мехиканску воену службу оставш, те у своши постоИбини мирнш позивг изабрао, коме се и сада тштг одае, и коимг се сада домако до члана конгреса и сепатора свое државе.