Подунавка Земун

ЛЕ1С Г «, 31 Л н; Л1Ј Н И1У КУ.

151

ако ти ова пепадне у део, то онда нетреба да се тужишг на неправду, ерг ће ти поштени лнјди макадг задоета учинити , па ма то било и после смрги. Ако се озбилвно поуздамо у дароие среће, овогг развратногг дериштета, то насг она пакоетно исмева и сг нама се нгра и шнлу збјн. Зато никадг немећи на лу т р 1 10 н н1 ,он иодобно, ерг то никако иеможе бмти путг, кии вод11 чеети, срећи и богатетву, ако ее иростота у 01!(нт раднћи мора признати и за ленвшишЈ нншта ее бо.гћ н!е могло измислпти. ГТостврав се да што ранје посеешг у врту свогг живота краено семе прил^жности, поетоннства, ш те дл к и в о ет и, или едномг речн казано, семе добродћтелви, » окда се елободно надаЛ, да ће ово, подг благимг зрацима благодатногг божЈегг сунца дивно успевамћи, теби донети богате пдоде, сг коима ћешг опетг наћи у свомг сташо и евоимг околностима , ма какве оне бше, не еамо животг безг великп тегоба, него и благостан-ћ па и само богатство, ако е само нуждио подпуноД ерећи твога живота.

Псшта прекара. Колкогодг човекг напредуе у проевети н добру, ието толико напредуе и у незнанк> и злу. 'Го некако доета смешно звечп, иа и опетг е тако. Та свако.ие е познато , какве ее Фине ир< в >ре, итра лукавства догађак) у изображеиоиг Паризу и другимг просвећенпмг варогаима, о коима мм иемамо ни чиста поннтјл. 'Го као да ће потврдити н (мћ.1У1о1)1н истшштми догпђаВ, кои се недавно дого.ио у Берлнну, оиегг скоро у пувоВ вароши у нроевети. бдно Јотр« међ' безброинимг лшдствомг на шнци била е и една од.тично обучена гоепођа, за којомг е ишао у Јивре обученин слуга и носјо на рукама две котарпце. У оноИ на левон руци биле су две велике главе шећера, увјене у дебе.ту , п.таву артпо, а друга е била празна. Госпођа приђе продавцу гусака и погоди 6 лепи, дебели парш; но кадг е потражнла кесу сг новцпма да плати, повиче: та мени су новци нестали! Слуга Јо8 садг каже до е онг вндш кесу сг новцима кодг куће на асталу, пре иего што ће поћп, и да е по своВ прилици тамо и заостала. Госпон га пошлћ да одма иде да види, а она ће га причекати ту кодг гусака. Слуга пакг да неби ишао празанг) остави ону корпу са шећеромг кодг продавца, а у ону другу узме погођене гуске и однесе. Госпои се већг досадило чекати е,у.'у на шаци, и зато кане продавцу, да онг пазн на ону котарицу са две главе шећера, а она иде у оближнм колачариицу на едну кач-у, па кадг слуга дође, то некг шв нви. Оде и госпон. Дуго е продавацг чекао на елугу , и кадг оваЛ никако иедође, то онг оде да потражи гоепого у колачарници; еств, ал' госпол нема. Сирома продавацг прнбегне садг последнБов надежди, т. е. когарици са две главе шећера. Но кадг развте ар-

Т1к> имао е нпа и видити ; то ше био шећерг, него ? — с т в р д л а и л о в а ч а!

Драгзвша В1 дјрагвмј У ев(11о11 лепоИ градини Цвеће е брала Драгинн, Лепше н ленше бирала, Одг н'|јга венацг плела е Премиломг своме драгану, Душици своЈоП и ерцу. Румену брнла ружицу II стнданг кринакг иевинБтИ, II јоште смерннРг епоменакг, Коснлћ цнеће мнрисио. Па кадг е венца оплела Биееромг н1зга осула, Да јои ее зеленг ноноси Ко круна драгниг каменомг 11 п.таво иебо звездама. Да 10и ге драгји ивимг дичи Ко маика своимг единцемг. 1ошг Јон два Фале камена На челу кон 0' етанла, Дпчнла г.тавз' поносну, Па моли море широко Да Јон два даде камена Снина ко нрко сунашце. Ал' збо[ш драпД ДрагинБИ Не же.ш оно што имишг, Не бери цвеће мирисно Нн менн венца онлећи, Срдце мн има драгг венацг, Тои венацг ти еи Драгинн, Руже су твои образи А кринакг твон невнноств, Плане су твое очице Као и смернмн споменакг, А недро твое мирнше Бол4 него и боеил-ћ. Што тражншг две јошг камена То еу два ока пламена Што енго к'о два сунашца Данго и ноћу и свагда. д. и. п.

ПутЈшћа бука. бдна е бува на едномг землвопиеу седила и ту читала, да е светг страота великш, и зато заклгочи, да по н-ћму путуе. Таки дакле устане и нзг собе у куину дође. Путг го е В0Д10 преко огнБишта, и почемг е ту великШ бакрачг сг водомг видла, то поммсли: „ \, то е црно море, и преко нћга морамг препловнти. Затимг стане на кран бакрача, и крозг димппкг погледи горе, крозг кои се плаво небо впдило. „А говораше опа, каква лн е то лепа зем.ш, н како е небо ведро." На водн е пливало едно парченце д:>вета, одг прилике тако велико, као каква мува. „А.та е, гсвораше она, „то красна лађа." II зато скочи на нго. Алн тада дође газдарица у куину и бакрачг помакне, да се вода почела шнти. 'Гаки се бува намргоди, н рекие: „То е страшна морска бурн." Садг бацн газдарица соли у воду бданг трунг соли падне бувп иа иогу. г Ахг, рекне она, то е сигурно какавг метеорскЈВ каменг, о коме самк а у кнбизи читала." Газдарица подетакне затпмг ватру нсподг котла,-н вода се угрее. „Садг е топло говораше бува, лађа иде сигурно на гогг гди днвлнци живе. На свакш начинг добро е, кадг ко што зна." Садг узме газдарпца варнчу, и сг иБомг стаие мешати, па све поредг 63 'ве. Бува се сирота упрепасти, ерг е мислила, да е то какавг китг . или друго какво морско чудовиште , па е већг хтела тестаментг правити. Докг е опа то ммслнла, падне една мува у бакрачг и стане се крилма и ногама копрцати да изиђе. „То е сигурно паробродг повиче бува у наивећемг страу, садг ће ударати на мого лађу и нго потопиги. Н1>на се лађа налазаше башг на краго бакрача." Тада повичебува: „бданг одважнмП скокг може меспасти." Хопг! скочи сирота изг бакрача па усредг ватре на огнкиште падне, одг кое доба, шштг се ништа о нбо 0 н!е чуло, —

ЕРДКЂ И ПЕТАКТ.. Петакг. Идел'ти већг синг ногомг? Е р а к г. Ан! текг што пузи. Петакг. Немои га ни учити, да иде ногомг, ерг у данашн^ћ време човекг наЛболћ напредуе, кадг само пузн.

Петакг. Башг ше право, да е морала херцеговачка рап шшг и Црногорцима на кулукг ићи. Еракг. Када беше то? Петакг. Та пролетосг; валнда си слушао изг новина, да су млоги Херцеговци морали кулукчпти, носећи рану и џебану. Еракг. Е, та то су они Турцима носили. Петакг. Та да, али су Турци пре неко време исту рану и џебану Црногорцима уступили. Ер а кг. А зашто то ? Петакг. Валвда зато, што се плаше, да неби пре паризка конференцја Црногорце заситила .