Подунавка Земун

164

подуви «№$!;«.

МаркизЂ е попустш, почемг зуб.ма шкрипну и мачЂ изг корице потеже. Садг е налогг Аретиновг извршенг бмо; оно, шго би сада послЂдовати требало, могао е сг ут4шен-ћмг нитомцу свомг оставити. II. Седамг годчна протекоше и последн^ћ сцене ове трагед1е ироиенише се. Мм ћемо садг имати сг ликомг посла, кои е вешта рука 'Гишана створила и на коме хероВкина наше приповедке последнм! путг и у савршено обкруженомг виду нама на сусретг ступа. Ми видимо гордо срдце раздерано, дивлго мисао покорену. Но, садг ћемо истор1к) тога лика овде изложити. Садг имамо посао сг Тишаномг. бдно вече се,мо е славанг вештакг са неколико свои пр1нтела при еднои малоичасти наполвскомг добру кардинала Орсина у Риму, наеданпутг ивл^ћно му буде, да неии жели сг нтмг говорити. То е в^стникг едне отм^ћне госпое, код га позива кг себи. Име ове госпое звонило е вештаку у уво као страно, но опетг е готовг био, да служителго сл^ћдуе, почемг е ммслш да свое прштелћ само за неколико тренутака остави. Онг буде у едну палату одведенг и у богато намештену собу самг оставл^ћнг. Наскоро отворе се врата и една висока, витка госпон, у црномг покривалу, уђе, стане, и чиннше се, као да черте и ликг вештака сг особитомг внимателносћу сматраше. Напоследку узме едну столицу и седне спрамг госта. Кадг покривало скиде, мнслаше Тишлнг, да е ове благородне, чисте черте лица) кое лепоту али и ладнокрвностБ на себи носау, већг еданпутг видш. „ В б 1 ме неиознаете, мавсторе," подигнувши се, „јошгг пре десетг година видилн смо се у Ферари." „Кнлгшш РоманБОла!" повиче вештакг. „Тако самБ се онда звала," одговори она_ „Ви сте се удале?" „На служби." После овн' речШ наступи кратка тишина. Госпон обори очи кг землБИ а на н^номг натмуреномг челу чинило се да се укочено бледило све већма умножава. НапрезанЂмг одпочне опетг говорити: „Онда, маИсторг Тишнне, желили сте, да моВ ликг измалате, и самв имала узрока, што самв ово захтеван^, кое е ласкало мо1ои сз г ети, одбила. Усуђуемг се садг васг молити, да таб ликг остварите." ,Д самБ вашг покорнБШ слуга, госпон. 0предЉлите ми само данг и сатг, ерг ћу се тштг за кратко време задржавати у Риму." „Изволите сутра рано доћи." „Добро. Дакле желите ли еданг образг?" „Не само еданг. Ви ћете ме у сагозу са св. д-ћвомг Маршмг, и Христомг као дететомг у наручи материна измалати, а л ћу као покааница и за опроштен4 понизно модећл предг Божшмг матеромг стонти." Тишннг нје могао доволбно своимг ј г шима веровати, кадг е ове речи чуо. Горда 10н1н, побожиа! ПрЈателБИца Аретинова смирена! Ове ми-

сли могле су се на отвореномг лнцу великогг мужа читати, ерг госион збунћна смућенг погледг наноно обори доле, и сг обе стране наступи наново мала тшш на. „Оћете ли?" унБпа она. „Зацело," одговори онг, „само допустите ми да о овомг задатку мало промБШлимг. Н самв већг више госпон предг престоломг Бож1е матере малао, али з'право небЈЛ требало, да васг у покалшго и сокруженЈго представимг. Н самБ ове леие госпое тако представш, као да се побожно сг пуним! почиташемг кланнго предг Богородицомг , то е, ммслимг, доволбно . На што пространје? Ако васг као Магдалену измаламг, са сузнимг очима и дрктагоћимг коракомг стуиагоћи предг престолг Богородице, сви ће лгоди пнтати, шта е кннгинн погрешила, зашто се показуе у томг виду предг Богородицомг? 'Го су мод мн-ћнјн, госпон, вн чините што вамг се допада, и се само толико радуемг, што се ваше благородне черте повераваго мошИ кнчицм." Другогг дана ликг е бмо одпочетг. Вештакг овлашннД описг донесе. На овоме видила се мати Божја у колеби седећа сг дететомг у наручго, а кнагина, праћена служителБима у наИвећов сниности ступа у овав благообразинП просторг. „Нећу тако , к повиче госпол мало оштро, „Богородица треба на престолу да седи, а и као понизна служавка предг нбомб да стонмг. Погледавге на ово одело !" Затнмг скине са себе дугачко црно покривало и сталше садг у просгоД белоЛ алБини предг вештакомг, кои се, заслеил-ђнг лепотомг и редкомг озбилБности овогг лнка, дугимг испитугоћимг погледомг на оваи образг залржаваше. Заиста ше бнло поннжен-ћ и сокрушен-ћ единеМагдалене, као што е обмчно представлжо, лежало е сувише непокорности, сувнше см) ћености у овимг чертама, но то е земна величина, коа се небесноИ кланл. Дивленл пуннв ликг, кои е Тншанг створјо, показуе намг душенно стан-ћ ове горде, не понизне, но повређене жене. ОнаИ ликг обчинјо е нашегг вештака тако да е уместо неколико дана, неделнма остао. У ово време 6бш е онг према Маркнзи толико нокренг и поверителанг, колико е могуће бћио, таквнмг показнвати се. Само дубоку таину, кого е н-ћна душа сакрнвала, нје дознавао. Губитакг нЉногг отца лко го е опечалш, о мј'жу, кога е пре неколнко година изгубила, ше говорила, а тако исто и о двома деци, кон су наскоро едно за другимг умрла. Ова обстоителства докз г ч1о е вештакг посредствомг други'. бдногг дана разговарао се сг нБо .иг, коегг разговора садржаД неописаномг грозомг испЈчшваше н-ћгово срдце и, кадг е поедина казивана ове жене дал-ћ пропратити пробао, учинише га предг нвомг дрктати. Какавг светг гордости, самовласпл, дивл^ћгг осветолгобЈн и ладне свир+,пости лежи у овоВ жени? Какво преступл-ћше тишти н-ћну душу? У обште бно. е разговорг о окретности жена, на еданпутг продужи Маркиза и рече: „0, имеиувте ми ма какво страшило у све-

ту, ма какву ужасну муку, какво душу раздирагоће ЈЧфоћегћ, го е све нпшта према судбнни жене, кон одг едногг мужа, на кога она мрзи, залоге срамногг супрз'жества на срдцу носити мора ! 'Го е све скупа, што се поннжен-ћмг и патнБомг назвати може. На што оиаи жнвотг неговати, кои е нашегг живота непрЈнтелБ! 0, вн вечпе небесие силе, може лн то другч1е 6 б,ти да бн у руцн ове понижене жене мачг или отровг н-ћну^ савршену дужноств изврнио?" — После некогг ћутанн настачи дал4 : „Вм сте ме на мојои внсини внднлн , сг ове внспне доле предг светомг сићи ннсамв хгела и ако ми е какова пропастБ прешла, н бн самв е брзо избећи умела. Да ћу се сг небомг помнрпти, само е мое едпно одважепћ, никаква краннл свтла неможе ме до тога довестн. И ћу оваП ликг, коп по момг налогу малате, у мошв соби метути, и ако ми за рукомг испадне , те мое срдце поб-ћднмг, то ћу н понизно, као што овде у овомг виду стоимг, предг подателБицу блага ступити и речи; Поканти се неиогу онога, што самв учинила; нисамБ могла другчје ! Но даи ми мнра, навсвет и навчисл« нзмеђг жена — давге ми мира мира !* Ове последн^ћ речи изговорила е тужнимг тономг, кои су горде устнице дрктагоћииг звукомг произнеле. На неколико година после овогг случал дозна цео Римг ово ужасно д -ћло, сама д-ћлателБица нје бмла међг живима. Маркиза Пескара, као што су изпнтнван-ћмг дознали, отровала е свога мужа и децЈ'. Сг почетка подозревало се на то, но положен^ћ пресгупнице и н^ћни могући сродници Јтишали су то, али сндг изнђе на видикг. Аретинг — одкрш е то. Маркизу едногг готра нашли су мрт вј " у н-ћнов соби. Римг е свого навлепшЈ' алн наикривичнјго жену изгубш. Ликг Марккзе 'Гнцјнномг живописанг добјо е кодг света Ј^важенЂ, и ако су судбнне ове жене познате. И мн, далкни потомцн, стоимо предг овимг ликомг сасвимг сг другимг чувствомг, премда познаемо н^ћгову исторјго, као да се самомг художеству велпкогг вештака днвнмо. 0 Тишану самомг н1е нј 7 ждно внше ни едну речБ прословити. Н^говг жпвотописг и н^ћгова д4ла обште су позната.

II I. с « а. Кажи цв-ћте што си главу Оборш у средг Маа ? Зашто мрачишг свого славу ? П4сма т' пита исподг гаа. Што т' весело лице н!в, Већг си тако тужно клонуо Кадг и тебе сунце гр1е А Мав те е задануо! Листићи ти кудг одлећу, Шта ли то одг тебе бмва Кадг тн губишг ахг, одећЈ', Дану тн одг Бога жива!