Подунавка Земун

.13Н"Е"1> 31 3&Г.1П.Т II 1Е1УКУ.

165

Казаћу ти кадг ме питашг: „Сне што с' диже у висину, Ко што тамо и ти хиташг, Мора иасти на нн»ину. „Вреле сва створенн гоии Тамо амо иа и стиже, К' |' мене докг незарони ЗеФнрг ме у висакг диже. Непротивимг тои се судби, Нити на нк) н се тужимг. Изреченг свимг таи судг би, Зашто и л да с' изклгочимг? „Доста да самв послужЈо Све до мое мркле ноКн, Цц-ћтг на своме м-ћсту бмо, И у друштву и самоћи! „Буди што ме питашг и тц Тако честит' чланг у Роду Иа свомг цилго ув1>кг хити Досгигнут' мирг и слободу!" м. с.

111сћ №|)Н1»1Н нпор%. Постоибина овогг красногг шумскогг дрвета есте Северна Америка међу 43—40. степеномг сев. ширине, дакле Канада, Новии БрауншваВгг , Нова Шотска , Маине , НаВхемпснрг, Вермонтг и Ноивин 1оркг; но успева по већоЛ частп и у другнмг држанама, особито на одкосииа горе Алегани до н+>ни грана у Георгш. На понолмшмг месту буде 80 стопи високг сг четпри сгопе у пречнику. На ееперу горе налази се преко езера Ст. Џонг у Канади, где е зима тако строга, као у Енропи подг 68. степеномг сев. ширнне. Године 1734. донесз Колинсонг шећерниП пворг у Енглеску и одг то доба се често у Европи пресађуе. Тако се налази у Верлицу кодг Десаве едно таково прекрасно дрво, кое е већг за 60 година, одг како е посађено, достигло висину одг 80 стопа. Ово дрво воли стрме, присенасте речне обале, и висока места сг ладномг> дубокомг и плодномг но не одвећг влажномг землвомг. Векг му т трае преко 200 година. Ово в дрво збогг свога шећера врло скз г поцено у пределима, кои се почннго населнвати; напротивг у насе.гћнимг землнма не би се мог'о нворовг шећсрг надметати у ценн са шећеромг одг репнце и шећерне трске. Сг концемг Фебруара и почеткомг Марта почшЉ мезгра (сокг) тећи за 5—6 недела; доцп1е ман-ћ нма шећера и неће да се стврдне. Носле суве и ладне зиме дае дрво внше мезгре, него после влажногг, променлмтогг зимногг времена. Количина шећера одг едногг дрвета износи 2—4 Фунте.

бданљ сатћ у турскои судннцн. Ми до |)Осмо на диванг еданг сатг пре, него што Аслан-паша ауд1енцјго даваше. В-ћстникг кои е послатг, да насг спроведе, каже, да ћемо пашу у канцеларш надзиратела наћи. И заиста

нађемо га тамо, гдн на колена чучаше, увјенг одећомг свога доетоинства. „Кошг булдукг," повнче нашг вођа, Серимг Ваи. „Бугорумг!" рече паша. Затимг понз г ди насг сеети, н мц по нбјовомг начину седнемо. Чнбукг сг дебелимг такумомг и сниннмг угл-ћноиг распа.тћнг буде намг пруженг, кои са муселманскомг безчувствености и ћутан'кмг исто тако пушпсмо, као паша. „Како сте?" упмта га напоследку Сарнмг. „Гидила, еФендимг" (врло самв болеетанг), одговори паша, своИ ДебелнД заошнл^ћнми ћилибарг нзг уста мало изтргнувши. „Мпнг, Алла!" (то нје Б ожјд волн), повиче Саримг. „То е истина!" одговорн паша. Дуго ћутанћ само пушен^ћ чибука прекинуло е. „Шта сте предузели за посао?" упмта Саримг после дугогг ћутанн. „Бошг!" (ништа!) одговори паша у исто време днмг пустивши. ,,'Го е — зато е онг болестанг," проговори кад|н, наставннкг, кон у одсј'тствш паше право даваше. „МоП господарг е господарг а н самк нЉговг робг. Зарг немамо каквогг безд-ћлника, кои би бокша.шкг (иовацг изг времена Мамуда) лажно коннрао ?" „Бенезерг, ви ете еданг магарацг, кадјн," бинше паишнг одговорг. „Машал'ла, кодг такове парниие колико нма добптка ? Д1>ло се ненаграђуе. ГТо сногг прнлици грчкм« безд-ћлннкг све свое иовие на еебн ноеи (т. е. онг нема иишти). Ншна е каса мала, и мм потребз емо тужител^ћ и обтуженс, кон свое суђен-ћ изг пуне кесе могу илатиги. Тога ради кажемг вамг јоштг еданпутг, да сте магарацг и сннг магарца." „Исто тако еданг богатг паша принуђенг е," неупитавши за изречену му породицу, „да помоћв одг лгобимца птдшпиногг, вашу помоћг,, моИ господару, испроси. Н знамг, да е онг богатг, као кралв Хару-унг, и н 1 јговп новци свуда тумараго, као смокве!" „Чокг, ча(Ј," (то е много), одговори Асланг. „И вм мислите, да ће онг новце после смрти оставити ?" „МоИ господарг е мудрји, него какавг карабашг. Нћгово оштроумје допире до средотоЧ1н св1го стварјв, и ништа те сакривено предг н^ћговимг очима. Дакле тако е, као што е моИ господарг рекао." „То е добро!" одговори паша. „Мало е оно новаца, што е ономадг у сокровпште з'шло. Иншал'ла (уздамг се у Бога), да е то тако, као што сте вм казали, Бенезерп. Почпташе кг правнчностн мора пасТи , иначе неби никадг такове поклоне добјнли. Бокша или анали (марама или огледало), држи се садг за одговардгоћу милостинго заступнику господара одг три мора. Но садг напредг. Време е. ђелг! (оди!)." Паша сг великимг напрезан^ћмг усправи се на ноге, при чему два неФера *) одма га подг *) НсФсри су дгоди особите, паиишл-ћне чистоте и бистриис. Они носе »еиску косу по врату и плећима.

мишице увате. Кадг су га ови као канавг светннкг илн лутку усправпли, подупирали су нјнгоћегг се н помагали су „лгобимцу падише" колико е мог^ ће напредг корачати. За ш>пмг ишли су 6 гарднста сг еднимг офицнромг, осимг тога нћговг мачо-носнцг. н-ћговг заповедникг надг онпма, кои му кафу пр'|уготоплнваго, огледало и кесо носацг чнбуконоша, два ниунце-носца, одг кои еданг ноешцг великогг нпунџета, поглаварг конгошнице иишпекторг, надзирателк, нзвршнтелк н вешарг и јошг многи другп поднижи слу.кте.и.п. Иолагано и торжествено снусте га неФерн на мекомг доле простртомг нстукз 1 н софп дпвана и то у заче.ш суднице. Множина тужитела н обтуженм', кон на улазку сг обе стране стонше, склопи руке поннзно на нрсима, затнмг разширеие подигнувши руке кг тебу простре се на землго додирући е челомг. Служителви на вратима стоећи уводили су лгоде , да окраакг пашине алвине лгобе. Али паша бкшне врло милостнвг н благг, и прјнтелвскн приступагоћика руку пружаше. СвакЈн са страхопочитанћмг примаше ову снлну руку, сагне се п за едаиг тренугакг мете е иа чело. ,,Ла' илла' елг илг л' Алла'! Мухамедг плг реззмг Алла'!" (Нема другогг Бога , осимг едногг Бога, Мухамедг е пророкг божЈо) повиче секретарг судеискШ певагоћнмг гласомг. _Алла' Шскјерг! (хвала Когз г ). Цела зем.ш мора доћи за правдз' у ово прнб^ћжнште предг око сенке падншине. Нека садг сви правдз' захтеваго, нека моле п мораго мнлостб получптн!" Кадг е сгкретарг ове речи нзговорт, еданг старми Турчннг са седомг брадомг изиђе изг множине, корачаше брзо преко саале докг недође до празне средине, гди се баци на колена изрекавши трипутг овс речи: „Правда! правда! правда!" Секретарг разшпри пергаментг на колену умочи перо у дивитг за понсомг и држаше прјуготовл-ћно, да речи огледала правде напише. „Ко виче за правду, говори! Ми чуемо!" рече паша. „Нека 63'де животг мога господара, као сила н^гова, безконечна, а сенка непорз'шима!" повиче старин Турчинг. „Позивгмогг господара допр'о е до капје Елг Маср-а (Канро), а светлостб н-ћговогг оштроумја одкрпва таину, сакривенз' и у самоИ мрачнов по' ноћи. Тога ради дошао самБ, п Сулеиманг, бакалинг предг диванг голи, да р4шетб тужбе одг падише противг Ибн-а Шаитанг Кахуург, црногг роба, кои ми е касу у момг одсз'дствш однео, доб1емг." „Добро. Ти ћешг имати што е право. Но нисамв ли н као падиша самг сунце правде и заштита свега?" упмта паша. „Таибинг! таибинг! (зацело! врло добро!)," повичу званичници близу н4га и п.гћскан-ћ сг похваломг заори се по целов саали. „МоП господару, паша," настави стариМ Турчпнг, „безг сумн^ћ вн сте говорг СулеВмана разумели, кои царску есенцш зготовлнва. Д самБ своиства добро миришући раст4н1л моимг знан^ћмг изпитао, почсмг самв све учене овогг рода