Подунавка Земун

Л11ГТ'1в .11 3 .4К .488У 1В ШУКУ.

167

1а а II Т О 13 к». Нсдпвно освовнмИ Кангоиг, пише некШ Л3 'тнш;г, ("(> коимг ћемо читате.гћ упознагп, еамв 1к: показати, да еу Енглези при евомг ограничешо, коме 1'3' сСае собетвеномг уговоромг о.гб 1843 подвргли, саобраштаи трговине дополбно имали и средствомг овн ееби леиоколебпму ж>1н» и уплнвг иа цивилизаиш и изображен^ прпдоби.ш. Алп овав чесгнни плаћепуц нутг 1ме бмо иБима поспћшапг. Они су хтели убрзано, дакле препаромГ и силомг помоћу трошпова свои луштерја обогатити се. Кантоиг, пветагоћа, прииорска, трговачка и престолна варошв едногг готово независимогг вицекралн. простире се, као Лондонг на Темзи, внше мплн одг ушћа [)еке, ЧукЈннга, на равпици дужг обпле. Изг морн улазе лађе крозг АнзонБии између кршевитБ]' предгор1а у пространу реку, на 1(01011 голјнтска варошБ лежи. На о&али подижу се села и вароши , по реки пакг у Миожини плове 43 'дновате хинеске лађе и чамцБГ. Оваи готово иравоуголнми сандукг са три греде у место на среди катарке, изг впше спратова састоећјв се дае видг куће одг карти у всћоЛ мсри; намоловани пакг зелени змаеви са крвавимг клкшовима, као крвв црвене заставе и ве-

Е р а к г. Ала самБ ти чудно сниво, / Г1 е т а к г. А шта си тако чудно санпо? Е р а к г. Санпо снмб слепу жену , кон е у деснои руци мачг, у левои теразјк) имала, одг кое една чашица сасвимг доле станше , а друга лмлпше се горе у нмсини. II е т а к г. А есу ли чашице бмле празие? Е р а к г, Ннсу; у онои напиже видјо снмб златну столицу, кого снажна двоглавна птнца са крилма своима покрпваше; у другоИ опнзш самБ неко створен1>, кое е имало седамнаестБ глава, одг кои ш е една сг еднимг окомг надвисила. Погомг газило е ово створенћ поло.члћнг оштарг бнчг, но у руци држаше другу, истина доста иакићену, али ипнкг оштру камџпо. Пе гакг. А е ли могло седамнаестглавато створсн'ћ равновес1е достигнути.

трила и два напредг велпка измалана ока производе у гледаоца смешно упсчатлен ћ, ц чпни се као да е пловидба у првомг постанку. И опетг Хинези ун} штак) се да.гћ у море, него некада старми или каппе какавг народг! Дакле нису дсца у тоП вештини, ерг хинески кораблћстроителБИ много бол1> американске и енглеске лиђе, барке, шплупе и т. д. постронвак), него наиславши наутски архтекти у Невјорку или Лондопу — али само за странце и то к, дг наруче. Четвороуголни сандуцм су кодг Хинеза стара привилностБ, одг кое се нсудалпваш. То е баснословно сг нвимг урођено. Чамцм Мандарнна, кон сг енглескнмг заставама непрестано р^комг нлове, иресецаго сг нбјовб ! скоро 20 весала воду тако, да често п одг напбо.сћгг пароброда брже иду. Овима се горди Амерпкаицм ако диве. То дакле ше невештина, него трндпцјн, обБ1чаП, навика, коа оваи смешнми сандукг за тргошшу посвећава и необходимо нужднимг чини. Дал-ћ дзжг реке на бреговнма и кршевима протежу се тврдпић (за заштиту одг различшд канала п спореднм река) врло знаменито у преднбоп части провчнцјнлнм попва. Зеленн брежулвцм окпћени засађенимг дрвима, у виспмн п ширини обдћлапе дал^, кое срединомг кривудаго,

КР41гТ» И ПКТДКЂ.

гз г сте шуие непосродствено на узвпшенимг обалама , обкружене ходницпма одг гордогг палмовогг дрвећа, на води направл^ћие куће за обитаванћ и за различне ц-ђли радиности, читави редови и удвоени редови ма,ш чунава на обалама уређени п велика множина лађа, чамаца, чунова, лакоокрСтница п шта ти н знамг каковм има у пзнапреднои велпчини и виду. конопцм, дугачке п узке заставе ветри.та и бандере а иреко тога недогледиммИ лабиринтг разлнчнм грађа и лгоД1И — сие го скупа јоштг пје Кантонг, него само Вампоа, реида'*) Каитона, гди одг много стотппа година долазеће и са добнткомг одлазсће стране лађе Енглезима, Америкапцима, Холандезпма, Нортугалцима и т. д. иоказуго, да Хинези радо тргуго и нћгове драгоц-ћне изобилне робе нама за подкреплеи1> и лепо разкошство служеће (чап и свила!), сг радостћу са западнпмг плодородје.чг меннго. Кадг бм притомг страии господари се честннмг трговачкимг добиткомг задоволБнн бмли, у место да крадомг уносе и вараго, то бм се Хина на природномг н законообд^ланомг пут^' сама собомг савршено развшла. *) нсдалеко одт, обале лржећи пре.Ллг у лору, гди ла!>е безб-ћдно на ленгеру лежаги могу. (Свршетакт, слћдуе.)

Е р а кг. 1окг! Истнна, трудише се што може бмтн, да то учнни, н узеше за ту цћ.тк (ч.чсеп, теиткн параграФа у чашицу, а.ти све бадава; чашица са столпцомг н!е се ни помакла. Петакг. Што си шшг ви.по снз'? Еракг. Вид !0 самк јошг и силногг лава, кои е бмо са седамнаестг златнм звездица накићснг, н на комг се види.то , да бм мог'о лакои чашици у помоћв прптећи, а.ти га е створен4 са оштромг камџјомг отерало. Петакг. А шта е раднла слепа жена? Е р а к г. Нпшта; на срдцу сл опше шГг лпкг некогг старогг сокола, кога е лавг са тужнимг, али умилатимг окомг гледао. Петакг. Башг е то чуданг санг, мо.ти ћу мого куму, баб}' Чаву, да ми га толкуе, па ћу ти казати, како она о н!>му суди.

Земунг. Господична Милица Стопдиновићг, лгобведостоина наша несмотворка, преш.та е гоче преко Земуна }' Београдг. — Пре ненш данг прошао е нокраи наше вароши паробродг „10но" са мртвимг тћломг негдашн-ћгг кннза влашкогг Штирбеп. — Дописникг паи1г пише намг изг Подри»■ћ подг 18. Ман, да е тамо киша одг 8. до 18. о. м. скоро еднако надала, кадкадг и тучомг праћена, и да е збогг тога и изванредна ладноћа наступила, што полБСкомг раду не мало смета, и да усћве хрђава напредуго. ^ Београдг. Као што стари приповедаше, да у свомг животу иису такову лготу знму, као ову прошлу, запамтили, тако исто веле и за Маи месецг, коме име Марта ове године даго. Време не само што е променлБиво, часг кишовпто часг ветровито, него и тако ладно, да се шштг несмеду зимнби алБина ослободити. Пре некја дапг башг смо се снегу надали. Ведика

д©гам»и и птшк в1©костзв. ће срсћа за Л1оде бмти, ако се после овако рђавогг времена какова окужна болестк непоиви. Идеа она, коа се ланске године у главама неки' ученм' лгодја породила престроити школе у Србш т. е. гимназјго у лицеумг, и коа е само опасннмг обштепозпатимг догађаемг прекннута бнла отворити се, опетг се поави. Разна су мнћн|/| нредлагана; одг кои една да се седмми разредг укнне, н оба од'ћленш лицеума у едно це.то спое состоеће се у 5 година; друга, да се осмми разрсдг заведе а лнцеумг као цело у 4 год. состои, захтевала с}'; еле по своГт ирилицп последнн ће одржати поб1>ду, почемг више гласова нмаго на свого сграну. — Кг пароброду „Дтана" придружили су се тштг два, кои ће, имагоћи свон опред-ћлена, србскомг страномг пловити. — Данасг башг приповед1о ми еданг Бошнпкг (Србинг) сл^ћдугоћш у Босни догађаи, кои ннсамБ могао пропз г стити, да исши читателБнма нашидг иесаобшшмг: У е-

дномг селу успротиви се нешто еданг Србинг Тз'рчину, кои последнБИ науми овогг у судг везана одвести, па иочемг ше могао самг, то се — као шго се увекг тамо може наћи што-но наши кажу улизица турска — нађе н еданг Србинг, кои сг наИвећомг ревпости, да 6 бх Тз'рчииу уговео, стане крнвца везиваги. Свшговогг последн'ћгг одг 15 г.од. бмвши, гледагоћи то неправично поступан^ћ сг н1>говимг отцемг, а одг кога него одг брата Србина, дочепа орз^ж^ћ свога отца, и улизицу свали мргва. Тз т рчинг полети садг са шштг неколицинма за дететомг, ков е почело бегати, но ово почемг изг пз шке свали јошгг едногг Турчина, изчезне осталима изг вида у шуму. У истомг тренутку поави се 1ошгг еданг подобанг гореспоменЈ-томг Србипу, ко« науми детету спреда заћи и онако уморно }'ватити. Али смћлостБ и хитростБ нје дала дедетзг у оскз'дип.м танета очанвати, брзо одкине пз'Цо калапно сг елека стрпа у пушку ц тогг трсћегг