Подунавка Земун

172

П01Ј Г? (Г.К 4.

се тебе прЈИм5о н желимг да те усрећимт.. Несумнди, Франц}', да сам1- се л саспимг заузео и особитнИ планг пред} г зео, да те срећнимг п имућнимг учинимг, тако да ћешг се можда ннптг сг концемг ове годцне са твојимг миломг Аницоиг венчати. „Ви намђравате да ме срећнммг и нмућнимг учините?" запмта Францг, гледагаћн га са притворнимг удивлен'ћмг (Ирод)жиће сс.)

Сластћ у домовнин. Проклин1.о самв увекг у туђини Ахг, шншрвми могг живота данг; Но весо самв садг у домовини, Гдћ е милогг мога рода станг! 08, оп, оп! Станакг, роде, твои! 'Гам' спроведохг ј ' тузи н жалости, Младо.тћтнив моа и сладкЈЛ в^кг; Ал' кодг рода опетг све радости Нађо.чг, и свнмг ранам' монмг лћкг. Ои. ов, ои! ми.ши роде мои! Там' безг сладки менн пр1ателд, Безг рођака туђинг бмл свудг; Зато амо 'вћкг ме вукла желл, За домг, родг 'вћкг тукла в^ћрна грудв! 00, ои, ои! за те, роде мои! Овде нађохг све пре што изгуби, Овде преста срдца горки ваи; То шго лгобимг нађохг и шго ме лк)би, Њфохг давно ожеллнми раИ ! 00, ои, ои! сладкји раго мои! Грлимг, лгобимг ту опетг мшо миту, Свакг часг летимг у наручаи нво0; Све су еласти у н"ћзиномг крилу, Она и домг раи еств единг мо0! 00, 00, 00 сладк1и раи моЛ ! На частћ цару сво царево благо, На частк круна и бисерг на частв! брг садг имамг, што е срдцу дрнго, Овде жив'ћт' и 'мр-ћт' ми е сластБ! 00, 00, 00! сладк10 раго мо01 Иде—Мние.

Шванцорека довонг.а. Кантонг Граубинденг естБ еданг одг наИнрим-ћчанјн ДОСТО0ШИ Кантона у цело0 Шва0церско0. На пространо0 површини готово одг 100 квадратни мила налазимо еданг зацршенБ10 лабиринтг долина, наивБипимг бреговима обкол^ћнг. 1оштг готск10 кралБ Димитрихг одг Вероне назвао е ову землго мрежомг (геИа, огудг прозвана Рецја) збогг многи изпрекрштанБГ брегова. Крегови подижу се наистрменнтје у чубчастомг ввду одб на0нпжи долина до на0вмши облака. ВечитБ10 снегг покрива нмонг вкипе одг 13,000 стопа високји вр'. Снежна полн и ледене горе протежу се туде. Али у долинама влада изо61ше у инимг гожнимг плодовима, а на полнни безброОна стада налазе себи пашу. У томе се састои особпто богагство ове земл-ћ. Као годг што е клима и земла, тако исто и обитателБи ове различни су. бдни говоре италјднски, други

неиачки , други опетг прастаролатннски н влаш ки, кое се одг сто годичп пре Христа тако задржало, почемг в регск10 народг Етруске одг свир-ћпостп Гала изг Ита.пе бегао у ову пустишо. Сиакјб одг овб ! езнка делн се по долинама опетг на особита, здраво удалнвагоћа се нар-ћчјн. Иоловина е обитателн католичка, а друга протестантска. Неколико сат10 нанпже одг извпра Инна или Ена, кои изг тавногг, мирногг планинскогг езера Лаго дн Лунги изгиче, на подножјго брега Албула у горн-ћмг Енгадину на Инну лежи селце Мадулаине а на онои страни брега . у нћговимг сћнастимг шумама село Камогаско. Спроћу онога , на вБ1соко0 ст 1 јни између чбунова надг долииомг подижу се развалине замка Гардовала, између кои сурванБ! зидпна лежаше јоштг читава една четворо-уголна к^ма. У г Камогаску обигаваше тада наплепша девоичнца те долине. Она цветаше као какавг цветг у пуноп дражести, милини и учтивости чувана п негована у колеби н-ћногг отца , едногг уваженн достоиногг селнка, кои на нас.тћдствено добро свога предшедственика живлаше и свагда онде прпмИ бБ1нше, где се помоћБ у нј'жди , сав^ћтг, духг и одважеше изискивало. Онг лгоблнше и храннше свого едину кћерБ, као зеницз' у оку, коа јоштг о никакво0 лгобови Н1е знала, разв-ћ о оно0 кг своме отцу, премда су очи св1го младБ! Енгадинаца са задоволБствомг и дивлен-ћмг, јоштг и благообразнимг придржанан^ћмг на ш.о0 прилеп.тћне бБ1ле. Али нго угледм и благородникг замка, кастеланг цркве, кон овде неограничено владаше, сзмоволбство и насилје упражннваше и спадаше у редг тирана. одг коп никаква лепота безб-ћдна неможе бмти. Више пута срео е онг нго и на0дивлБ1л страстБ разпали се у нћму. ДражестБ пакг н^ћне невиности и нравствености довела га е до кра0ности. И онг се на самогг себе срД10, да се едно проето селнчко дете усудити сме, н^ћму противити се. Што онг очи у очи 1Пе имао духа нбо 0 казати , то су морали други за н-ћга чинити. Дакле поштћ свое служител!) у Каиогаско са заповесћу, да Адамов} г кћерБ у нћговг замакг доведу, — она мора кодг нћга као кннгинн да живи. Овомг в-ћети не само отацг, него и н!>гова кћи бБ1ла е као громомг поражепа. Но онг прикрје свое упрепашћен-ћ предг доносителБпма ове вћсти, и наложи кастелана поздравити, да се само до сутра притрпи, онда ће онг нћму самг свого кћерБ довести, ерг е мора наипре приуготовоти за ову неочекивану срећу. Сг овимг одговоромг врате се служителБИ задоволБни. Али Адамг нЈе заспао целу ноћБ, онг е по свомг селу изг колебе у колебу ишао. Сг рађанћмг сунца у готру корачао е Адамг, светчано обученг, долиномг одг Мадулапне, а поредг н-ћга лепа, као млада невеста украшена кћи, потомг множнна селлка , све два и два, сачннлвала е нБЈову пратнго. и тако крене се ова0 у дужипи протегнутБ10 походг у замакг Гардовала. Господарг замка спазивши приблнжавагоће се издалека, похити илг на сусретг. И неод-

поздравшзши лгоде приближи се дсво^чицн , кон се, сва блсда, изг наручш свога отца, за коиМг се прилепила, нје дала отргнути. Сне ово догорчало е отцу и ше се иого дуже одг гн-ћва уздржати. Онг изтргне мачг и тирана прободе у прси, кои се ннти закону божјемг, ни праву човечЈемг покораво. 'Го е био знакг ослобођена земл-ћ. Сви лгодн, кои су га пратили, изтргну свое мачеве и горише на капЈго ужасногг за.мка. Чинило се да одмастителБИ изг землћ ничу. Свуда иза ст-ћна, изг честе и чубнова скочпше наоружани селацБ!, замакг буде освоенг, служнтелбн и плаћени вопници господара поб!енн и надг рушећнмг се вр'омг Гардовала вјно се беснећјв пламенг. Одг оногг дана буде землл подг унутрашнБимг изворима исподг нрма угнћгителн ослобођена. Потомг за 900 Фор. године 1494 купе одг високе властп привилепе слободе, коа су и доданасг у цркви Хург сахран-ћна.

Лопђ на тнгра. НЈеданг, кои е барг еданпутг прилике имао да тигра у слободномг положенго посматра, неможе посумннти, да онг, као у обшге сва мачЈемг роду принадлежећа граблБпва жнвотна, чудновату моћв надг другимг, а имено надг некимг родовима извршава. Кадг н. пр. срне спазе тигра, одма стаиу, као обчаране, за време докг тигарг неодвраћа сво0 погледг одг плачке и, пре него шго су га срне угледале, мирно нбјово приближнванћ сакрнвенг очекуе. Ако су му се тако приближиле, да еднимг скокомг до нби допрети може, устреми се снажно, ерг велнмИ, крал'ћвск10 тигарг ннти може брзо нити заста0кугоћн трчати, и тежко бм кого животинго однети могао, кадг 6и већомг брзнномг плачки путг препречити хтео. СЈнн-ћ и севан^ћ н^ћговБ! ватренм очјго страшно е и свнр-ћпо; н самБ едномг самг ноћу, у едно0 шуми, крозг кого самБ путовао, видјо едногг крал^ћвскогг тпгра, ночемг ми издалека севан^ћ н-ћгови очио до мои допре, СветлостБ буктнн-ћ, кого мои лгоди носау и кого ноћу свагда кодг себе имати треба, као и бубанћ добоша, кои се у таково0 опасности удара препречило е тигру, нама приближавати се. Онде, гди какавг тигарг стануе или пакг тумара, скуплаго се увекг многе птнце, кое око нћга трчкараго, скакутаго илн се надг нБимг у воздуху иосе, а притомг тако здраво кричу и звижде, као да 6б1 су хтели цело0 околини предвозв-ћсгити. — Внди се, да тигарг пауна особито привлачи, ерг чимг га чопорг паунова угледа, сг места му се приближи и почне око н1>га безбрижно шетати се са уређенимг пер1шг, разширенимг репомг и ударагоћимг крилма. бданпутг буде нвл-ћно, да е у Серингапатаму еданг вел!ш0 тигарг, кои е на островг напао, многе стоке поклаи, а и више жителн прождр'о. — Енглезн, кои су се ту десили, заклгоче, да одма ловг на тигра цредузму, при чему лова лгобнтелБи ОФицири и вшие странаца а тако и доиаћи сдруже се, коаиа шштг 20 солдати сг