Подунавка Земун

ПОДУШПК«.

181

„3000 Франака , госпол!" усклицавагоћи Францг показиваше у впег поклонг Дпрока , и еутра ћу изићи предг цара у дворацг!" „Барг ћечо заедно отић I у дворг, сине моГг. Хвала Вогу, тако е, нје л' истина, мајорг ? Францу, II самв ако збунћна, донеси ми едну чашу ракје! 44 Кадг е сутра данг Францг заедно са госпошмг Марјомг у палату дошао, самг Ш велпкш маршалг у цареву собу одведе. Наполеонг ееј)аше читшоћи на еднои малои софи, и брзо прпђе на суеретг дебелоб жени, коа е на колена пала 61.1 ла. „Ахг, госпон Марјп, наша изрндна угосгителвко!" „Ваше величество, наПнесрећнЈн женскина у Францускои, кол е изг незианн — — Ваше велнчество — —" „Ман'ге се тога, госпоа," насмее се царг — „вц сте имали право што нисте дво'ма протувама, кои су заборавили свое кесе, веровалн." „Ваше величеетво, опростите еднои сиромашноЛ и 6'ћднои женекинви," и г. Мар^д бризне планатн. „Доста, госпон, л вамг одг свегг срдца праштамг — али оћетели ми едну молбу изпунити ?" „II самиЛ живогг, ако ваше велпчеетво узхтћ." „Оетав гте ми дечка Франца — — онг ће данасг доћи у дворацг, е л' те, великЈИ маршалу?" „Омг е већг у иреднорн), ваше величество!" Наполеонг зазвони, „Нека дође, Францг Дипресг!" рече унишавшемг поелужителк). Дечко у1;е. „Дипрееу," рече царг, ви ћете оставити гоепок) Мар1(о; збогг иоступка, кои сте прама мени указали у госпоници госпое Марје, и самћ вамг обвезанг, Францу; а ваег поставллмг за собнћгг служитела царице 1озеФине — ви ћете ОЈиа почети свого дужноств. Пр1ив'те се дворскомг маршалу! — царици сте већг потребни!"ИолуопЈенг срећомг Францг дође кући. Две годнне био е садг у Паризу и наклоношћу судбине иолучи месго, кое е наВпродрзлкнвЈк) надежд}' надвладало. И стариН ункг Брасини био 6 обрадованг и поносјо се збогг сродства са Францомг, садг е са већимг уважешемг ное1о свои штаиг него пређе. И Францг одправлно е свок) дужноств са свомг верности едногг човека, кои за сва н-ћму чшЉнг благодћшнн признателанг се ноказуе, и гдЂкон умилна речБ ангелске доброте царице 1озеФине бинше н-ћгова награда. Тако и трећа година н^говогг бавленн у Паризу протече, оиоминннћ на Аницу, и дато обећан:ћ све му се нче и нче у душн понавлнше. бдногг к>тра пристуни кг царици и падне на колена. „0, гле садг Дипресу, имашг навпооле 10шп> за што молити ? По своД прилици желншг каково меето за твогг некогг сродника?" „Не, ваше велнчество, л молимг за краткЈП одпусгг да одемг у мом постоИбину."

„Дпбнћешг, Дппресу. бсу л' ти жпвн јошгг родителБн?" „Сви су мн сродницм и прјнтелви у сеоцу Карилкону помрли; — то е обећшгћ што ме у постоПбину одвлачи, обећанћ, кое самк већг пре трн године задао еднои младои девоики" — м Францг нзпрнча повћстБ свое лгобови кг Аницм РобертовоИ. „Она ти е оетала верна, Дппресу, жена кон искрено лгоби, неће никадг изневерити!" повиче узбуђена ЈозеФина. Нди дакле у Карилконг, н почитуемг твон чеетна чувства, и узми оваи завјготанг наполеондора као номоћБ за путнии трошакг. Н ћу сг царемг разговарати, да ти дозволи венчати се и кажи Аници РобертоноИ, да ће се царнца за нћну опрему постарати. „Ахг, ваше величество, чимг самБ се н ове чрезвичапне милоети удоетојо ?" „Тм еи Дипресу веранг п поштенг младићг, путуи сг божШмг помоћи, ево," насгави царнца, почемг е еданг зав1готакг изг пиеаћегг аетала извукла — „ево ти едне белензуке, застанешг ли Аницу сг вернпмг и чистимг срдцемг — подаб 10И као дарг едне срећне жене." На изреднимг путничкимг колима _упутн се Францг унраво у свого ноетоибину, и после краткогг времена угледа сное се.тце са леинмг кућама и стародревномг црквомг у зелениломг застрвеномг по.ио. Сузе среће и благодарности роннле су Францу низг образе, кадг се на шлсину ноиео, гди е пре три године последнви иутг мило сеоце разгледао. Све надежде и-ћгове сазреле су за богату жетву — но Аница, збогг кое е оиг и еаму поетоибину оставјо, само да бм го добјо, да ли му е остала верна? — Онг изпрати кола напредг, и оде кодг свештеника одг КарилБОна. У|>е у кабинетг етарогг пароха, кои одма устане и долазећегг предусретне. „Шга заповедате, моП господине?" упита стариИ узбу!)еногг Франца. „И заиета, ви ме внше непознаете, моО стариД, вернии наставниче ?" „Како ? шта ? Францг ? Не, п се неварамг; то е заиста Францг Дипресг," иродужи старив парохг. Добро дошли, Францу, или шта више господинг Дипресу, ерг сте ви постали државникомг, кои никако неналичи на худогг землћд-ћлца, и кои е недавно пре три године отишао у Паризг. „А како е Аница Робертова ?" запита дрктагоћимг гласомг пришелацг. „Она е здрава, добрнЛ младић}', и шштг вамг е као пређе одана. Свакогг просшца упорно е одбила. Наипосле јоштг едно чесгно извћспе, Францу — стариД Робертг коначно рћшш е, да свого кћерк уда. Робертг е старг, и своимг за васг селскимг иманћмг неможе више разполагати, и будући е мого и Аничину молбу изиушо, хтео самБ што пре у Паризг доћи, да вамг радостну в-ћсп, донесемг. Али, господинг Дипресу, по вашемг изгледу чини ми се, као да ввћете у нашемг маломг КарилБону живити!"

„Богг ме в благословјо, моИ добриП наставниче, н самБ садг срећанг и угледанг грађанпнг, и могу сгаромг Роберту више одг 1200 захтевани' Франака показати." „Оно мало иманн, кое сте кодг мене на сохраненћ оставили, такође е добре плодове принело п пораетло е до 300 Фраиака," рече евештеннкг, „али гоеподинг Дниресу, чимб се занимате у Паризу?" „Првии самБ служптелБ Фраицуске царпце!" одговори, Францг, прелетинши му лака руменБ доиадлБиности о самомг себи на лепомг п радоетномг лицу. „По — послужителБ Француске царице?" повиче упрепашћении свештенпкг, међутимг устане ладећи се црномг капомг. „Занста вм ете неописану срећу получили, г. Дипресу!" „Благш е Богг био самномг, отче свештеннче, н самБ верно вашу науку елушао, п благословг ше ме мимоишао." Францг изприча свештеникг све што е у Паризу дојкнвш, н сгаромг сиештенику потеку сузе одг радости и узбуђенн. „Аид'мо кг Роберту — Бабетг, мого светчану алБину и нову капу!" викне честшлИ свештеникг. „0 Боже каква радостБ се понавла у кућн Робертовои, и мое старо срдце мора у томе участвовати! Францг Дипрееу шелг истина, да ће васг старии свештеникг, кои е крстјо, јоштг и венчатн?" „Заиста, огче свештенпче!" „Садг аПд'мо, младмп ир'штелк), да изиђемо изг села, па ћемо крозг башгу Робертову, да небм пре нашегг долазка н-ћгова породица дознала. Вм чекаИте у козшмг лишћу, докг н Роберта на вашг долазакг спремимг, и поеле неколико минута можете вашу будућу невесту у присудствно старогг Роберга полгобити. ВеселмИ старацг оде у кућу Робертову а Францг се сакр1е у истомг лишћу, у комг се а пре три године са Аницомг разстао. Чезнл за милимг створенћмг принуди га те брзо изиђе изг баште и приближп се кући, у кого е стариЛ ларохг ушао. 'Гу спази отворенг са св:го страна виновомг лозомг обатртг прозорг — прпближивши се прозору — чуе гласг старотг свештеника. „Тако е то, мо& милиД Роберте, п ги моа дете! н самБ добш извћстЈе о Францу Дипресу, но на жалостБ ше тако поволбно , и ваша доброта биће за н4га врло добротворна" рече парохг. „П га нисамБ смео пустити, да иде у пустиВ Паризг," рече Робертг, „али самБ био заслепл-ћна будала, што самБ мое дете готово само за новце и иманћ хтео удати за оногг старогг и седогг проклетнпк а. Кажите ми , отчо свештениче, гди се задржава Францг, како бм безг икаква одлагана одпутовао у Паризг, да мога простака доведемг, предпоставлшоћи, да е честигг и поштенг остао." „Заиста е честитг, отче," ецаше Анпца, „Францг се ше мога изопачити."