Подунавка Земун

182

ЛНСТЋ 31 3.1В.1КУ П ВЕ47КУ.

_Шта вм знате о Францу, отче свештениче?" упига Робертг. уСиромашнми младићг живи нео»>а трудио и неволћио одп. снои рјЧЈЈ. Све штогодг е предузео 1116 му срећно за рј комђ испало, па садт> сиера да стуии у воииике, да бм што пре у наквои битки погшпо." „Охо, то неће бмти!" повиче Робертг. „Боже благ1и до чега е моа тврдоћа сиромашка довела. Апица, н ћу С) тра да идемг у Иаризг.Знате ли дакле, гди се налази сирома Фуанцг, отче свештенпче?" „Сасвимг извћстно," насмее се парохг, кон Францове иламтеће очи крозг лишће виново угледа. „Вн га можете готово и самимг рукама домашити." „Онг е у Карилћону, иризнаИте, господине." повиче нко обрадована Аница. „Доиста самв овде, вн добрн лгоди !" } 7 звпкне срећанг Францг, протнувши главу крозг »шнову лозу у собу. „Францу! мои сладшв Францу!" тепаиш Анпца, обгрливши га рукама и сг радостнимг сузама спаде му пурпурне устне циакатп. „Дакле унутра, младићу, оди унутра!" повиче нко обрадованг Робертг. „Богг нека ти благослови ириот}ш> — дал^ћ одавде нећешг, иочемг сн нашао кућу твои родитела!" Францг иодигне главу ег прозо[>а и после неколико тренутака у|)е у собу еданг младг и изрнданг човекг и иристуни кг Аници, кого веома узбуђенг загрли. Аница врисне одг радости и стариИ Робертг зачуђенг га сматраше. „Неиознаете л' ме дакле ? Н самв заиста Францг Динресг — Аница, отче Роберте!" и Францг узклицавагоћи грлш е часг Аницу, часг Роберта, а часг свештеника. „0 како красно изгледашг!" рече Робертг, „отче свештениче вн ми казасте да се налази у врло бћдномг станго, и опстг е одевенг, као какавг благородникг, и носи великш скуиоценмИ ланацг!" СтарнИ свештеникг сладко се насмее. „Какови сте званичникг поетали, господинг Динресе?" запмта збун^ћнг Робертг. „Првнн служителБ Нћногг величества Француске царице ЈозеФнне !" одговори Францг „и ево отче Роберте 1200 Франка — садг одржите речБ и даите ми вашу Аницу за суиругу." СтарнИ Робертг заплаче се. „Па кадг бн се н сирома вратш Днпресе , а ти опетг небн одрекао мое дете. Богг е твое труде наградш хвала буди н-иговомг светомг имену I -4 „Алннг !" рече сгарнв свештеннкг — „а кадг ће бмти свадба?" „Кадг уздар-ћ буде готово," одговори Робертг , „но морамг ли е по паризскомг начину спремити ?" „Шго се тога тичо нетрудите се ништа, отче Роберте, за уздар-ћ постараће се нћно ведичество царица, и ево еданг поклонг одг ца^ ица, а ћу 'Н1 га дати , Анице , ако твое срдце

опако исто верно и лгобко спрамг мене куца, као што е пређе куцало." Сг овнмг речма отвори еданг сандучићг, и златне белензуке баце зракг на обрадовану девоичицу. „Одг царпце !" повиче Робертг. „Ахг, Фрапцу, како се стидимг! Кадг си сирома бно чешће самв ти показивао врата, а садг као поштенг и отм"ћпг човекг, тражпшг кућј т селнка, кои е каменитогг срдца, да срећу и честк истоИ принесешг." „Оканпте се тога, отче Роберте — вб ! ћете прнмити сиромаха Франца и даги му руку ваше кћери. Будите ми милнИ отацг а п ћу вамг бмти вернни сннг, догодг уживимг." Царнца лако изд-ћДствуе одг Паполеона дозволен-ћ за Дипресову женидбу са Анпцомг. До смрти свое госиое бно е вернни служителк, после остави дворг и куни едно лено добро, у близости КарилБона, у комг е као д'ћлчтелннг старацг, внсокопочитонанг одг старн и младн са сво10мг Ан! цомг у кругу свое лене деце и унучади весело свое време проводш. И после некогг времена обое оседивши, често су очи кг небу подизали благодарећи Богу на указана имб благодћннЈа. — а. СиасиКт,.

© макевибтг-а. квзгаж^сттшга. I. Погледп Европе, кои су одг 1853. год. сг вниманјемг на истокг управлћни бнлп, придржаваго се јоШтг и садг едне иете точке: мн ћемо говорити овде о подунанскимг кнджествама; одг кои се осимг државногг бнћа и унутрашнБИ уређени у наВновЈе време важне одсуде очекуго. Наивећа европеиска река , кои е случаемг рата одг свјго дуго -ношенБ1 окова ослобођена, образуе у свомг долн1;мг току границе измеђј г подунавски кнлжевства и непосретствено турски зема.ш. Она утиче у црио море, кое е у наистарјл вреМена па и дапасг за трговину одг Наилеће важности и средоточш иромене робе између Европе и средн-ћ Аз1е бнло. Сг Пзономг, кои е благо изг Колхида оп.шчкао, отворилн су Грцм иБшва тамошнл предузнманн, кои су поредг нанредугоћегг благонрнвш не на отиман'ћ, него на населнванћ и мирнБ1и саобраштаи управл-ћна бБна. У кнсијн времепа добјиле су Генуа и сг нБОмг саревнугоћа Венемин у онимг водама своа богагства, докб имг турско правителство иутг кг таковимг нлодоносећимг прсдузиманнма непрепречи. « Нетреба гледати, што се у подуиавскимг кнажесгвама важна слагалишга производа европске раднности и иосредственнцн шловогг дал-ћгг продавана у Турсков и А;ои на.тазе. За непосредетвене свезе у удал-ћне пред+.ле као у Немачкоп оскуд^ћва набвмше безб^ћдностк, поверен-ћ и ближе познанство. Велике трговачке куће у Букурешту, Галацу, Браплу имаго* тога ради давно утврђене свезе. Оне иозшио нашшл1ј пу-

тове кг продаи, оне зпадз - , коме треба иа кредитг дати. и докле га продужнти могу, па опетг са колебагоћимг се новчанимг свезама у места источие земл-ћ повераваго се. Мм бБ1 зато у заимна одношен1н трговаца изгубили , кадг бм такове свсзе у подунавскимг кннжествама меето заузеле, кое бм нашемг упливу на ове землћ на штету служиле. Но и у другомг смотрешо имаго ове провннц:е за насг лепу обећавагоћу будућностБ. Аустриски зем.тћм-ћри више времена занимали су се за премериван-ћмг н чертан-ћмг подунавски кннжевсгва. Желимо ли нБшве радн - ћ у целости дознати, нуждно е наннре геогр ^Фичнимг позпаван ^ћмг као и достоГшомг иопра : вкомг упознати се. У слћдсгву досадаппБИ иодарака Влашке има површнни просторг одг 1330,„,_ ј ,, Молдавјн пакг рачунагоћи и повраћену Беса[)аб1го одг 940,„ 8 квадратнн мила. Она има 2,600 000, ова пакг 1,580.000 жите.ш. Скупа дакле долази гогово по 1889 ЛГОД1И на едну географичну квадратну милго. Ово мало лгодство одговара станго земалкскомг, и подунанска равница као наводнћна зем.ш дае наИвеће плодород1е. Премда се у дћлатслномг и свакидашпћмг старанго оскуд"ћва, нпшта манћ жетве су тако богате , да се шнце западнн земалн са житомг уредно и много снабдћваго Карпати су пакг са наикрасшпмг шумама обраели и еадржаваго у себи велико, досадг неодкривено метално богатство. Со' и стоку иодунавска кннжесгва могу у изобнлпо дати, и многи пред'ћли даго вино, кое и само мађарско иревазилази, оеимг тота при сразмериомг обдћлаванго могли бн благородне производе у великоИ маси указивати. Кадг бм Западг принуђенг 6 бш изселнти се, онг 6н ее у пред-ћле 'долн ^гг Дунава ннс. лпти мого. Али пре свега морало бн ее тамо построити, како 6 б 1 западномг духу одговарало. Основно иманћ налази се у рукама благородства н манастира, ее.шкг пакг налази се у ономг положешо, кое пређашнћмг станго у Р ј С1И одговара, или га иревазилази. Робство Дигана у сл'ћдетву источногг рата укинуто е, напротивг робство христјннски селнна Јоштг трае и нема нпкаквогг олакшанл У томг смотренго нуждно бм бкшо своДски заузеЈИ се, да ее измеиа породи ; аустриска влада узела е то у призренћ , да се олакшан -ћ томг робству пзд4иствуе, и о томе већг се у царствама ради. Али то се еве са предстоећомг организацјомг подунавски кпажеветна скопчава. У целоВ НБ10ВОП исторји никада Влашка са Молдавјомг 1пе бБ1ла д[)жавно еашжена. Треба то нзг дал-ћ започети, да 6 б 1 борбу народа и притнжанћ земалн на долпћмг Дуиаву мало подробнЈе описали. Како Влашка тако и Молдашн на нос.тћдку добнла е самосталну владу, кон навилгоћои турсков сили нје могла одо.гћти ; и вошшде обоихг зеМалн бнну доста паметни , почемг су за немогуће држали Турцнма одупрети се. Драговолвнимг подложаемг турскои власти обезбћдиЈИ су