Подунавка Земун

ПОД.ТШВ1М.

183

ссб.ч и свониг подаишшмма знаменпто прапо при сиемг томг што се злоупотреблешк) тзреке снле нротнвиги ннсу могли. Позиато е, да е руска вопска , надг е првип путг поб1;доиосномг ногод1Б на зем.по подунавскн ннажества ступила, сг наГшећомг радосћу дочекана н поздравл^ћна била. бднакосп. верозакона била 6 силна свеза, кон е Румуне са Русшмг скопчавала. У Петрогрнду радпло се нише о завладћнјго подунавски кнлжества, него о покровителству, кое е само по вндимомг бвмо. 1оштг Катарина II. годнне 1770« положила е заклетву верности, али на миру Кучукг-капнарџискомг морала е ове зем.гћ порти повратпти. Године 1812. била су подунавска кннжества порте бедама 1'ус1е у сл^дству Францускогг непртел1>скоп> нападаи спашена, а тако исто на, 2 14 Септембра 1829. у АдрЈаноиолга заклгоченомг миру, не толнко великодушЈемг поб'1 )Дптелн, колико опаснимг положеп '1)мг , у комг е грнФг ДнбпЈл при прелазку преко Балкана поставл^ћнг био, и кое е савршеномг савладћшш МолднвЈе и Влашке путг препречило. Подг именомг покровителБСтва узела е Русш одг тогг времена -вдмо превагу. Шта се у Петрограду желило , био е законг; али кадг ее год. 1848. у МолдавЈи безмоћно, у Влашкон еиажно кмпшгЈј породи рускоп ирма отрести ее, предстнви се у Петрограду до онда врло немнрлвиво-оставлћно гоеиошретво султаиа, да се у дужноств иоставн , и н!>гопг „Суверенитетг," кон онг н1в ннкада иритажавао, у целости одржи. Порта бнла е противг свое нам^ре и иитереса принуђена све иокидапе свезе обновитн, и ова ослабл-ћиа одданостк иукла е за собомг више годнна ове дииломатнчне интриге, докг се нису год. 1853. у источномг рату евршнле. Пико се невара, да е нам-ћра овогг нападаз освоен1> Турске бша, па опетг ше промашила, више пута бкпа е РусЈа принуђена иа одлагап-ћ н4ни планова. Са паметнимг предрачуномг мораго ови и то тврдо одржаии бити, да се слаба свеза, збогг кое су подунавска кннжевства шштг еа портомг скопчаиа, разпространи и утврди, овимг землима видима самосталиоств подг владомг едногг страногг кинза даде, » тимг руекимг упливу шнромг каано оетавити огворенз 1 . Познаванћ ови свеза естк оно, кое нвно участ1е у опимг зем.шма за наГпешп-ћ држи, и ии мислпмо, да се варамо по предпоставки, што смо описаЈаа своИственогг станн нсти радо читати емели. Аустрја е но искћстма претикомг рата застрашпла руску воиску прн повратку н'ћномг преко Прута, и 20. Авгусга 1854. започела е аустриока воиска улазити у подунавска кнлжевсгва, код су е до конца Марта 1856. годин; иј,1[1жавала Но да почнемо нашг задатакг, т. е. ошгсиван^ћ неке особитости ови лнтересантни земали. У приЈтћчаша доетоИна лица Влашке спадам дорабанци, врста вопске, хранителкн правде кои се изг цвета младежн бирам, воинички ор-

ганизирапи, и спремлћни, да свопмг обвезавимг дужностима тако точно одговаравд. као некада полицаита струка у св('ту, причему одг остали зе.иа.м Еиропе врло различиши иачинг цивилизиранн имаго. Пачелно - страно и чудновато звечеће наименованје, „дорабанцг ошшшгћ насг — нарочшо после некогг усп'ћха у влашкомг езмку н прибавлћномг знанго, у комг начину произвођеи^ћ речШ с.тћдуе — на изреченје „Трабантг." Дорабанско друштво рекрутпра се изг средпне землћ докг села на земалвскимг границама лгодство као пограничну сгражу ноставиги нмшо, Прн свакои иеправоницм — окружномг иадлежателству — тридесетг, при свакомг пакг Субкер.мупру — срезу — десетг лгодш за одиравлшгћ дужностп суштеств} 10. При свомг злоунотреблешо и иротиво-закону нкјовм иоглавара, опетг се лгодство ие толико за обшту колнно, за приватну дужноств ш.јопу заузима. Впди се, да они дрва и воду носе, деца служе , куиаго, алвине чистс, накратко у свему место служнтела и служавки заступаго. Свако у служби стоеКе лгодство после 14 дана одпушта се, да може у свое место рођенн и.ш постопоииу ићи, гди 4 неделћ по.ш обдћлаваго нли друге послове радн, и но изтечешго овогг рока наново на свое месго т. е. у службу дође. Подобно овоме бмва и сг дорабаицима, една трећа часгв одправла д-ћпствикмну званачну дужноств, Јокг две троћнне части свои п^ивашиИ посао врше, но онетг буду по вегда пзванг обмчан познапи; ако особнти узроим. као: гонепћ одг раз&оГгиика , па.шкућа и други зликоваца , прагни опгћим ночеетнм лпца нлп државинка каквогг на иуту и т. д. цн то иринуде. Пвјовомг особитомг изгледу подобнн су руски козацм, само што се овм богомг одћла раз.шкуго одг онм. Иа велпчественомг ношенго тћ.ш стои приг .анутг за зелеиомг ако»п> као упјенг. далћ носе црне простране чакшнре с» зеленимг широкимг вппушкама. Рут»ва> тубара засенива ниово ш> већон части млађано , го. о6-ЈШЈ1Г лчцс н издалека изгледа као разгранаго раетћше, и коса, орижлшво негледава, регао би срасгла е са шубаромг. Нмовп су копбн , као што су з' обште сви влашки, мали, витки , танкв, али при свемг томг лкимг здравимг костнма, као гвожђе тврдпмг

жилама и мпшицама снабд-ћвени. Н ћговг е тем перамепгг добродушанг, пунг поверенн кг лгодма п свима домаћимг животиннма, зато се нпкадг неможе о каквомг конго чути, кои бм уедао илн ногама тукао. Сг напманкомг раномт, задоволвнн су, са сибаритскимг ечмомг сасвимг непознати, подносе наВневероитнЈе, носе свое нхаче но врућннн. зими прашини , кишн н олуи са савршено равном-ћрнимг коракомг; трче ако е пуждно кнутомг, мамузама и викомг иодстрекавани, преко дпвлби каменнра уиапречацг и нздржаваго дуго време безг ране п воде. Премда, као што в свуда на землкп, н међу влашкпмг конБма загасита бод влада, то опетг видп се неразмћрно разлнчни бод конбски а притомг јоштг таковм, да и самг практичнми позпавателБ конл безг дужегг затезанн н ближе науке класиФицпрати неуме. Гдћкои лгоди потврђуго да дорабански конбп буду понегда отнмарсни — кое се са селнчкимт. конБма небмва Тако дакле дорабанци нше свуда, одчасти као ппсмоноше, одчасти као ирнтјоци званичннка, одчасти као пратрола, н могу се као пдвалг брзогг , башг ако и не тако правогг извршенн у полицаиномг и судеПскомг дћлу вндчти. Свак:П, коп 1пе боарг, дз'ховникг п званичникг, дакле земл-ћдћлацг и грађанинг, подлежи шловоД кнути, н може се неброеномг числу овм надатн, ако се и напман^ натезао буде, кое се дорабанцу одма противно види. Н самв самг еданпутг видјо како еданг дорабаицг туче едногг седогг старца што се у 10 .1110 месецу подг сенкомг свое колебе одмараше. Ту дошавшемг дорабанцу чинило се то као уда.кчгћ одг светшгћ и протнвио закону божјемг, нједну речћ непроговоривши, стаде селнка тући тако, да бБ1 се камено срдце одг жалосги разпало. Злоставл+>н1>!п несмевшп ппснути само повређенимг леђма мрдагоћи и у руци капу држећи вримаше незаслужену казнБ. Бадааа саив се трудјо речма и едиииг потгз ђеннмг новцемг незрелу ревиостБ дорабанца уб.тажити, лготиномг тако се бмнше разиалјо, да на ништа неншшагае , и друго ми нншта нје оетзло, него одг силеногг служнтела презрениИ дарг несрећнон нћгоноп жертви као иовацг жалости пружити. (Свршктакт, схћдуе.Ј

Петакг. У недоуЛнда садашн^ћгг времена треба по всему во держави на то гледати, да народг увћкг човеческое право уживати може ; али свамб државо - народнив пратителв сг тугомг приметтге, да е народг смћлг, а то безг разсуд-ћнјд см-ћлг, да . . . Еракг. Та, море Петаче, како ш говоришг; л те ништа неразумемг. Петакг, Л се упражшшамг за учредника србски новина, ерг ошл ће дана изићи законг о слободноП штамшк

КРАКЂ И ПЕТАКТ,.