Подунавка Земун

196

ПОДУШВК1.

ии прутића, нао уреданг човенг обученг нмао е плаветанг капутг одг наЛлепше чое , друго е одедо било црпо, н коеа му лепо чешлниа бмла. У овомг новомг виду с«е е ужаеио за женеиД полг изгубЈо; шга вишо чшно ее бити лепг . а тиха н-ћгова озбилћностћ у лицу п обхођен-ћ томг чувало се, кг ић«у ближе доћи , ербо се мислило, да онг нзг очјго може ммсли читати. Премда е то исто и витезг ммс.но, но као обдв.гћнмн лгобпмацг неба нЈе се устручавао погледа срдца псшггатела. Оаг се затвори сг нћиме, да могу на само о дизашо екровишта говорити. Проаершн опредћли на то' с.гћдугоћЈ' ноћћ, н витезг му радостно изброи 300 талира у злагу с' молбомг, ове по пропису духа на д^ћла милостинћ обратити. „Вм извршите" рекне витезг, „ово услогпе, а а ћу друго, и мене постомг и молитвомг кг великомг дћлу приуготовити." ПроперцШ прими новце и однесе Јп управо кг м-ћстномг мароху. „Расположите сг овм 100 талира по вашемг произволенјго" рекне онг „а други 200 поделите сиротама." Говори се, да е одг овогг часа парохг великш почитателћ мудрога Проперцја постао. Докле е витезг о проценту размипшвао, кои е одг пздатн новаца имати се надао, н^гова су побожна уста у непрестаномг движенјго бмла да бм могао ноћћ, коа ће му капиталг купно сг интересомг врагити, што пре превући. Наетупи ова и сг нћомг се укаже Проперцш. Дна служитела сг Факлама и ашовима морали су 1и кг развалћномг здашго прагити. Неуетрашимо као какавг младг гонакг, корачао е витезг крозг густу помрчину на страни нћговогг удивлена достоИногг пр1атела кг опасносгима копана сокровишта. Кадг су при улазку развалина бмли узме Проперцји едну Факлз г , уђе сг ш,омг унутра подигне е трипутг и изрекне неке неразз 7 мителне речи, кое су се з'жасно пзг дублћине пропасти одзивале. Но кадг се више ништа ни чути ни видити ше дало, врати се кг укоченимг служителћима и покаже имг место, гди ћеду копати почетц, но прнтомг опомене ш да одг сада шедна речћ несме се проговорити коа е претна сг дрктагоћомг точности с.гћдовати морала. Шедна речица ше дубоку тишину прекидала; само се кадг и кадг уздисаи изг тесни прс1го витеза чути могао. Прн свакомг ударцу, кои е аму дуб.тћ ископавао , лче е срдце витеза куцало, не изг страха као при заклинанго духова, но изг превелике жел - ћ п радости. Наеданпутг копачи стану, и двнжешемг означе да су на нешто ударили , сагнз' се да бм могли оно изг земл-ћ извући, и подигнз' еднз" стару пуну кесу, коа своимг звечеп-ћмг обрадованомг витезу своб садржаи предскаже. — ћутагоћи заповеди Нропершв служителћма дал-ћ не копати, и аму ископаномг землћомг напунити. Кадг н^ћгова заповестћ буде извршена, повтори онг окренувши се кг ви • тезу речи понвлешн: „Неизмерима су скровишта, коа у внутрености развалина ови почиваго, но само по части могу подигнута бмти." Врате се натрагг кг замку , гди ПропершН као и пре сг вите-

зомг се онрости, сг обећан-ћмг сутра га посћгити. Ко ће опиеати радосгћ РознлЈе п домаћи', кадг они витеза не само здравогг, но и одг радости опјвногг опетг виде? ко ли уднвлете и лгобопитетво, ег коимг се кеса еа свпо етрана завиривала и пнпала? ко лн осећанћ гледателн, кадг ирн одрешиванго кеее, стари талнри као киша изг неба поцуре? ко ли наииосле [»адостћ и дћиство, коимг е витезг ове броно н опетг пребролвао. „Сировншге изноен 3000 талира, рекне прн улазку. Како вм тако управо знате? запнта витезг зачз ђенг. „Сасвимг лако! вм сте мени дали 300 та.шра, десегогуба награда очекнва оногг, кои чрезг мене мидоетинћ раздавао 63'де. — Зарг се неопомшЉте више овогг изреченјн духа?•' Витезу садг текг сване— „о мене лудогг 1" новикне онг, да н о томг ранЈе размишлнвао нисамћ. Но а ћу изгубл^но надокнадити; а ћу вамг даги 50.000 талира — „То не!" пресече и>у Нроперци1 речћ, „наДпре се манћомг сумомг ув-ћрите, ели известје, кое вамг е духг одкрјо, сасвимг истино. Обратите за сада примлћни 3000 талира на то, и онда ако скровиште, кое ћемо до 10 дана подигнути, 30.000 талира изнесе, можете еданпутг за свагда знатн, како се стварв еастои и 3' будуће само ће одг васг зависитн, срећу вашу дотле тератн, докле вамг вола буде." Витезг нађе ово за наметно, и одма му 3000 талира изброи радостно. „На што ћедз' бмги обраћени? -4 зашпа Нроперцјусг. То оставламг на вамн," одговори витезг. „Добро! рекне онаи , „мм ћемо волго неба о томг искати, прн овимг речма извади некз' кнћижицу, и отвори е. „Управо! овде стои нсно напнсано," рекне онг и преда е вигезу. ОваИ прочита сг удивлен1емг на едномг листићу одг иергамента с\гћдугоће речи : „Ови 3000 талнра, нека се однесу у манастирг, кои одавде два сата кг западу лежи, и нека се као милостина на иетми иоклону." „Како су ове речи овамо дошле?" запита витезг. „Сг овимг листомг," одговори Проперцји случаваго се оеобита приклгочен1а. Кадг годг а сов^та или помоћи потребуемг, погледимг 3- н1>га, н нађемг одг неке невидиме руке написано оно што желимг. Но о овимг ћете при з т годнои прилици и више шго, и може бмти неку частћ мога животоприклгочеша искусити; садг оћу новце на опред-ћлено место да однесемг." Заиста 10шг онаИ истмП данг однесе ПропершИ новце у манастирг , н друпи; данг дође игуманг самг у замакг, свое Богг да прости у име целогг братства витезз' изавити. Но време е да се кг залгоблћномг пару повратимо, кои смо у врло сумнителномг станго оставили, и сада га у ие ман^ћ сумнителномг застасмо. Хилденбургг е одг понвлеша пропершева за добро нашао, пос4те у башти дворсков прекинути, и РозалЈа е, премда 106 е тешко. падало, на то н-ћно дозволенћ дала. Овде ше место изтраживати, да ли одг стра, да се небм нмова лгобавћ одг долазка Проперцја, или чрезг ноћно будно стан^ћ внтезово и домаћи' од-

крила, или е другш каковми узрокг обое кг овомг р^ћшенно принудјо, — толико ее само зна, да они ноћна систашш нису на свагда, но до згоднјегг времена, прекинз т ли. Ономг истомг желћомг, којомг е Розалја ово време, то е истомг н витезг оно очекпвао, кое ће му притажаше одг 30.000 талира донети. Већг суу бригп и надежди осамг дана протекли, и башг кадг е за вечеру сг Розалшмг еесги хтео, ПроперцШ га сг улазкомг своимг обрадуе. „Н самћ дошо , к рекне онг, „да вамг авимг, да самћ данасг номоћу могг прутнћа у развалинама место одкр10 гди ћемо сутра велнко благо наћи." Радостанг збогг таковогг гласа хотео е внтезг вћстника прпстоВно угостнтн, но оваИ то забрани претећп да ће отићи, ако они вечеру прекину. Мету му дакле етолицу на десну страну изванг астала, а витезг седне сг Розалшмг вечерати. Ова 6 часг црвенила часг бледила, и свакн! ће ми допз'стити, да е и з*зрокг имала; кадг ПроперцШ ше у нго гледао, она га е страшлћиво погледала, а кадг сз' се н^ћгове очи на нћоЛ задржавале, она е свое доле обарала. „Ова е господична ваша унука ?" проговори напоследакг Проперц1в. Витезг замоли за опроштен4 што му го е представити изоставш. „Нншта зато," одговори Проперерши, „н РозалЈго познаемг болћ, него што она сама себе познае. Вм ћете знамг о томг сумнати, но н ћу васг увћригп. блге да ова господична ни нмИманго наклоностћ нема кг манастирскомг животу?" „Зарг и то знате, великш мз - жу," понпче витезг, „то дакле н1е нишга исиредг ваши 04110 сакрнвено? На мого жалостћ самћ а бадава речп просниао нћоН светмДонаИ животг описивашћи." „Н опетг зашто ћете се обкладити, да е Розал1а за осамг дана калуђерица ?" Розал1а се почне нсно сменти, и самг вптезг ше се мого уздржати да свое нев-ћрје смешмг неизда. „Господична," рекне ПроперцјВ озбилћно, „одг мене зависи вашг смеИ у едномг магновеН1го у ужасг преобратнти." Ово е доста бнло, да Розалт умири. „Премда вм, наставионг, никакве склоности кг манастирскомг животу немате, опетг е то ваша судбина. Овои се противити зависп, истина, одг васг, но сл-ћдства су тога ужасна." „Н признаемг," рекне Розал1н после краткогг одпочиванл, „да бм ова знати желила." „Н бм вамг могао едно огледало показа1И, — но нећу да васг уплашимг." РозалЈа навали на н4га сг молбомг; дуго се Пропершв затезао, наипосле извади едно огледалце, и рекне да погледа у н&га. Она одскочи викагоћи натрагг. „Шта е?" запита зачуђенг витезг. „Ужасно! ужасно!" то е бндо све, што е одговорила. „Та кажи еданпутг шта си видила ? „Ахг! сама самћ себе сг мачемг у прсииа видила." „То бм ваша судбина бмла," рекне Проперцјв и метне огледалце у џепг, „кадг би