Подунавка Земун
201
Егодугв тк &.
обиеснесћенг на стодицу пао. Потомг пао у дивл^ћ очанн^ћ, у комг к онг оа столице ђишо и иеколико пута главолг о дуварг ударјо. Затимг трчаше лелекагоћм изг собе крозг ходниве свого аросп, ца домаће излнвагоћи . ербо сие туко што му е иредг очи изишло. Служптелви, кои су господина свогг за бесногг држали. похите по лекара, ком му крвв пусти, па што се мало помир'|о. Жалоств се н-ћгова почела губити наппре }• речма, а после у псовки и клетви протпвг Гозалје, а особито противг Хилденбурга. Но шта е то помогло ? иаралица е у сигурности ужпвао свон п.тћнг, а племићу ништа 1ие остало но ла се гћши како 6 могао. д. к. н.
Кад'!1» ЕаЈ оаиетч«? Кадг ћу миле земл4 странЈ г Оне опетг видит' тамо Желвомг давмомг ожелану Кј'дг ме срдце вуче само, За комг чезнсмг данг и ноћв., Ахг ! та кадг ћ} г тамо доћ' ? Кудг ми мисо увекг леће, Где ма сладка нада клје Где ми цвате мов цвеће Где уммлио сунце грје , Где прол^ћтнув 'к-ћкг е маб, И живота мога раЛ. Где кудгодерг бацинг око Сладке видимг успомене, Кое гану ме дубоко, Сећагоћ' на дне милене, Где ми мину ссакш данг, Као готарнкја сладкЈи санг. Где и ако не башг више, Ал' сигурно биће едно Бћрпнмг срдцемг за ме дише, 'Векг „Ахг где си?!" шапћућ' медно; „Где си, где си, Миле садг? Давно самв те видит' радг!" Кадг ћу бглћу томг на груди В4рне моћи опетг пасти, Сг кимг ме одели удесг худив, И уживат' раиске сдасти; Ахг! та кадг ћу сретааг бит', И раскоши чашу пит' ? —
Иде л —-Миле.
К«лгви, едиа ј&ЈСка робмгш. Многи , кои нису КатЈго познавали , видили еу е барг измалану, коа е за образацг служила. Геренг, славнмИ живописацг францускји, н4ну лепу главу у многимг иеторискимг ликовима представш е. Обчараваго1иИ женскиЧ молерг Келокг измалао е нго за едногг парискогг пароха као свету Цецплјго и скромностБ нћногг погдеда
валано е изобразјо. Н-ћна недозрела лепота била е н-ћна незрећа. Она е живила у кругу свое породице у среднни РусЈе недалеко одг Москве. Породица бнла е робска, али имућна. Н-ћнг дедг, кои е безгранично лгоблаше, трговао е сђ кожама. Кадг детету четири године бннше играло се едномг поредг друма на обали езера, туде прођу кола едне велике госпое, супруге гувернера одг кон са своммг децомг и целимг домово (ствомг путоваше. Лепота Катје падне ши у очи . и почемг су нћна деца оне исте врсти била , то иауми узети е , како бм деци нћнои као забава у игри бша. Кезг свакогг одлаганн, безг питанн и знанн иородице или господара, коме е она прииадлежала, узме е. као мачку на путу нађену, мете у кола и продужи свои путг дал-ћ. Породица, кон нко ожалосћена бмнше, дозна напосл-ћдку таино и насилно одводен-ћ. Госпон е у оближноН вароши свратила. КукавниИ дедг е трчао сузнпмг очима и нудш е одкупг цело свое иман-ћ, само ако 6м могло бити — да 6н свое унуче опетг добјо. Али буде жестоко одб1енг мож' да и изтученг. Госпон му се на очи-гледг сменше и одиутуе своимг пл-ћномг дал^ћ. Позната е судба деце ннжегг стаин, кон се са отм^нјима возпитаваго. Ова , у нвшвимг самолгобивимг нравима сг ласкан4мг покварена, кннћ и муче самг предметг нв1ове играчке у наввећемг срдачномг задоволкству. Кадг е Кат1н порасла, употреби е нћна заповедиица за собну служавку. Могло се мислити, да 6 хтела н-ћну судбину поболвшати. Ове госпое, заповеднице надг робиннма есу сушта велика деца, такве исте ирави и духа, као и мала , еаио снажшн и евнр-ћшн. Катја, при.тично нарасла , красно дете одг прилике одг 10 год., почела е иазлвивоств лгодЈВ на себе привлачити , кои су н-ћнои госиои безг су.шгћ збогг тога компличенте чинили. И садг е она ову манћ волелв. Она 1ие никадг никакву прилику иропустила, а да строго ск иБОмг неиостуиа. Кадг бн она н. ир. госпои нолагано ципела навлачила, ова бн е ногомг тако ударила, да бн она главомг о землго лупила. Као псето спавала е на сламннчи иредг пратима , и то е била нћна несрећа , надг су е чули да плаче. Премда е поодавна одведена, опетг е живо себи уображавала отчеву кућз% село, шуме, езеро, мале дрзтарице, оно лепо време , слободу и лгобовв н-ћногг деда , у коега бн наручшма често играгоћи се заспала. Ова опоминана нратила ез г е свуда и до конца четрдесете годиие мела су јов се ио памети. Текг што шИ в 6и.и> 12 год., кадг н-ћна госпон 1815. год. у Француску одпутуе па и шо веостави. Госпон , коа е сг мужемг своимг дошла, допусти, да се онг сг рускомг воискомг врати натрагг, а она остане з' Паризу. Некомг страотомг или релипознимг дз хомг заражена, мож'да и одг некогг обрлапоца обчарана, остаде постонно у Паризу и нје хтела више о Русли нн речи чути. Нћнг мужг, кои е у залудг писма шилно молећи набпосле н заповедагоћи, да дође , пре-
стао шилати више новце, надагоћи се, да ће е нз'жда при^ратп повратити се. При свемг томг она е трпелвиво све беде подносила, наипосле погоди се у едномг манастиру за неку малу суму новаца, служавке свое одпз'сти, чсму ни Катја небуде изз 7 зета. Сурово и свир-ћпо . као што е нћна госгша и уз ела , огсра е одг себе. Она е н(0 посла.та едномг речго у провалу разврагнооти. Изг Пантеона , гди нћна госпон обитаваше, 63'де она з г далвну непознатз' у/шпу однешеиа, и 3 7 сумрачку прегк едномг капјомг сама оставл-ћна. Бнаше мракг и киша падоше. 6дна тз^де пролазећа госпон чувши плачг детинви приближи се. Велико бннше н'ћно з'препашћен-ћ, кадг е ову девопчнцз', коа већг велика и ангелске красоте бшше , видила , да само плакати а говорити неуме. бдва е могла две речи Француске изрећи. Богг е имао сажалеин према нвоД, Жена ова бннше госпон Лероа, сестра молера Белока. Она е з - зме кодг себе, брпнула се о нкои, возпитавала е. учила е француски , и наставлнла го е сг благосћ}', кого она пзванг отчине куће нје нигде имала срећу уживати. Кадг гиспоа Лероа касн1е остави Паризг, преда ову двема лгобезнимг, високопочитаемимг госпонма, осамдесетогодишнвои и духа пуноД госпои одг МонтголФЈерг , супрзти изобретатела воздушне лопте, и нћноП достопнои кћери. знатнои еписателБици, кон е ползе. а не славе ради писала, почемг се ше подппсивала. Може се мнслпти, да су ове нћжно и топлимг срдцемг сг Катјомг постз г пали. Девопчмца погребовала « штедц-ћ н прннуђена бн готово бша да се сама послужуе. Она е израсла, али врло слаба. Кадг би н на0ман1> шго носида, з г зг сгепене се нела, продужавала би безг душе Побонли су се, да нема анеризмз' на срдцз'. Иремда е она 3' добре руке пала а тако исто дете ове госпое, мало дете бнло, опетг е лако бнло прим-ћтити, да су е опоминннн на отачбину н овде пратила, да е она шштг у 1 'усји. јоштг иа обали постоВбннскогг езера , одакле е одведена. Заиста чннило 108 се, као да е текг садг постоббину оставила. Н-ћнг духг само се умерено ширш , премда е Француски сг особнтомг лакости и елеганшомг говорида; нћно се е срдце нко развјнло, но само сг добиткомг (»1 оминннн изг детинства; оиа е морала увекг плакати, кадг сз' се ова з т н+.нои д}-ши понавлпла. Бадава сз* се трудиле ове госпое, да нћну породицу на!)у. Казивана, кон е КатЈч дати могла бмла су неопредћлена и неизв4стнц. Било е год. 1823., кадг самк е кодг рсчени госпон видш. Н се оиомин1;мг 10111 гг врло добро оногг з т печатлепн, кое е она на странцима производила, кои бн се 3' салону дееилп, Опа бнаше врло велика а притомг слаба; са своимг изредиимг рукама, кое за двадесето-годишнго девоНчипу нешто танке нзгледау, носм.та би послушавннкг са шоллма мало погнз'та. Она се видида при овомг лакомг теретз' тако колебагоћа се, као танка тоаола при дуванго ветра. Она се смелше својоб слабости и то шВ се чиннло нзвичен^.
Ф