Подунавка Земун

212

НОД9МАККА.

Холвелг, кои »а едноВ руци едва дисагоку Арабелу држаше, пружи сг другомг крозг два сата свои шеширг сг водомг у висг, одакле се опетг збогг притиса и гурана већа чаетБ просипала. Тако е и еданаестнв сатг ноћи дошао. - Садг престаде разлика стана; — све е гледало да до прозора дође, више нби стали су на Холвелови леђа и гледали су гвозденм шипкш дочелати с.е. Опг е мол!о да сажаленл не према н'ћму, него према Арабели имаго, коп се, врела уста на решетку наслонивши, свого р.уку грчевито у н-ћиогг заручника метнувши, видилЗ ј да више недише. ИоноћнвШ часг куцну. — Више одг трећине друштво беше мртво. Холвелг, кои небшше више одг себе господарг, подигие онесвесћену Арабелу и наслони на решетку прозора. — После по ноћи мало Ш било живн. Сво несмислено ружен^ћ, кое е стражи нанешено, ше натерало ову, да Јшутра пуца и тимг неописану беду несрећноИ жертви уклони. Садг постаде мало по мало све тише. Човекг са човекомг предавао се смрти. Положенћ Холвела допрло е садг до точке кулминацје нћгове несносимости. — бданг незграпннД стражарг и еданг црнг солдатг стали су на нЂгова плећа, и тако морао е опг одг!2 до 2 сата издржавати. Онг се опомене свога ножића за понсомг? и науми себи едномг убодомг ови мука ослободити. — Но у истомг тренутку отвори Арабела око као молећи , и ножг клону у безмоћнимг рукама ла8тнанта. Онг дакле небинше самг на овомг месту ужаса, и тихја говорг умирагоће Арабеле, код се видила, да га за н^ћговг животг моли, повратила е опетг н-ћговг духг, сг коега волвномг силомг уморно гћло неум^реностБ сносити мораде. На реченомг месту н1е могао више обстати, онг уступи свое место преко н-ћга стоећемг лаћарскомг бариктару, Клинтону, кои га сг благодарносћу прими, скоро затимг опетг притес_ н-ћнг, простре се и умре. Око петг сатјв у готру лежаше Холвелг на едноН гомили мртвБ1, Арабелу на руци, у пећпни. Са варварскомг ладнокрвносћу Набобг, о свииа овима ужасима свакогг сата извештенг, запнта, да ли е Холвелг Јоштг живг. Потврђивали су и прим4тили , да ће онг, ако се одма отвори, опетг спашенг бити. Запов ^стБ да се отвори приси&де, али едва иосле по сата дође, да се изнутраилш врата ради чисћенл мртви гћла отвори. У шестг сатШ у готру измсђу заоставши одг онн 146 затворени, едва двадесетг ( 'и три су живели, докг е изпареше окрутногг у пећиШ1 воздуха одма у густомг облаку покуллло. Али подг еднпмг високимг кленомг лежажаше набобг Сураах-Довла па едноМ тигровоИ разпростртоИ кожи, докг е гћгова пратна око

н!>га стонла, и еданг Арапинг сунчаниИ заклонг надг главомг шно, сменше се варвареки несрећнои жертви, н^ћгове освете. — Богме благородни Британци!" подсмеваше имг се, и ви сте се храбро разтопили, као злато у пећи одг Голконде." — Наскоро затимг престаде, кадг страшНБ1И погледг Холвела спази, кои текг што е предг Набоба дошао , прстенг сг прста скинувши бесносме у очи баци. „Невернми пустинБскШ разбовниче," повиче лаитнантг у наВватрешеиг гн _ ћву, „узми натрагг 1воШ смарагдг, кои си ти мени, твоме спасителго живота, ласкателнимг чувствомг благодарности за споменг дао, да п никадг одг твое руке нећу пасти. — Тн си рђаво речк одржао!" „Мон рука неби те убила, да ти ниси се у провалу изгубш," одговори му Набобг подсмевателио, — „а самБ тога ради мого речв одржао, но гди е Арабела?" Зракг тинагоћи освете севаше у Холвеловимг очима — „дакле ти незнашг да е Арабела —" „Говори," пови чемеђутимг Набобг, „гди е девоика? — твод слобода или твоп смртк зави си одг твогг одговора!" „Тамо горе тражи е, она е свршила!" уздисаше лаитнантг у неописаномг болу, за време докг безмоћенг о ледину лушо. Али Набобг, кои е н^ћговг погледг разумео, поити нагло у пећину; — тамо са скрштенимг на прсима рукама лежаше мртва у средини подг еднимг брежуЛБКомг одг мртвн гћла, само и тихо пружена, као да би остали умрши и сада тако мртворх гоначноЛ девор^ци почитанје одавали. Но садг се сцена на еданпутг промени, изг далБине громг топа пробуди Холвела изг н-ћговогг обезсвећена, и као некомг обчаравагоћомг силомг поврати снагу и жнвотг у н+н ошпп. и у остали спашенБ1 Енглеза члановима, кадг се наеданпутг иза сНна тврдшЉ бакдера адмирала Ватсона и ликг полковника Клива на крову велике тровесларнице понви. Набобг едва е имао времена у едноИ барки на свого корвету побебећи и са разширенимг ветрила далкину тражити, кадг су се полковникг Кливг и адмиралг Ватсонг на место ужасногг позор1а и очаана понвили. СвакШ може себи представити, какво е жалостно поавлен^ћ бнло, кадг е несрећнив отацг поредг смртногг Нла свое едине, храбре кћери на землго клоиуо, и едномг рукомг н&не ране на глави, другоиг пакг острице свога мача дотичући се, ужасномг изтребленго^ лгод1» Сураа-Довла на неугасиму освету заклео се. Отацг и заручникг пружише ћутагоћи руке и прославише сг тихимг сузама споменг драгоц^ћнн мртваца!

Истор1П, ово свегско огледало, придодае оваИ крвавнВ листг пов^стнпца лгод10; она намг показуе на едномг касшемг листу, гди читамо и призната морамо, да лукагћ умпругоћи и ружен г ћ злочинства само одзивг имаго: „казнБ!" Већг е полковникг Кливг са лордомг Ват-

сономг 13. Фебруара 1756. год. поглавицу Марата, старогг морскогг разбоИника Ангрји, у едноИ морскоб битки поб-ћдјо, и у бездну валова сурвао. Ватсонг са три линеине лађе одпловш е брзо у присганиште Валазоре у Бенгал1го. Лаитнантг Холвелг, садг капетанг Фрегате Роде-Исландг, бмашс 10штг еданпутг првии на бедемима, кадг се 5. Декембра исте године ако тицало, да Калкуту наново заузме, и нашао е 9. Фебруара 1757. — почемг е и лепу населбину Хугли на уходу свошмг гоначкомг мншицомг б[)итанскои круни подчпнјо — у едномг сз*воземномг горишу кодг плаве планине противу Набоба 23. 10нш исте годину гоначну смртк. Нћговг пепео почива у катакомбима у Калкути, поредг урне*) Арабелиие, ч1е е име при последпћмг свомг издисаго изрекао. А Набобг — поб^ћдомг Енглеза 10шгг већма раздрешенг, спреми се наново за 6о1л. Али правдолгобива Немезисг конацг нћговогг злодћиства на пламеномг листу пожара одг Калкуте предозначила е. И<мерг Канг, нћговг командирг кавал-ћрјв, одг Британаца на нкшву страну привученг, побуди га, предг Калкутомг на мору битку започети и горипшти Набобг, премда е са 20.000 воВника снабд^ћвенг био , одг много слабје Енглеске Флоте до ноге буде потученг и тражш е садг, да се опетг у барки спасе, као некадг. Но пре него што е ногомг у исту стушо, 3фјерг Канг своЈомг собственомг рукомг едну одг они страшни ликови замкш баци му на врап, кошмг се азјатскји ратникг како у борби сг лгодма, тако и у лову на тигрове много ползуе, н силиив Сураа-Довла буде садг, на поругу н^говогг собственогг роба, на суво довученг, да на ономг истомг месту, гди се онг, на свошв тигровов кожи пруженг, ужасномг смрти они 146 заробл^ника у пећини увеселнвао, награду прими. Нф1ерг Канг заповеди, да му два Арапина са врелимг кл^ћштама месо сг прсш и леј)и скидаго, а на ранама као и на лажици исподг срдца разтопл-ћно олово и зебтинг сипаго; и кадг бн Набобг у наивећемг болномг беснилу био, да се коцемг прободе, и тако џесрећнни шштг са залазкомг сунца ужасну е жизнб проживјо и напосл^ћдку подг страшнимг мукама издане. Тако се осветила Немезисг Сурад-Довл ужаснимг даномг у црноВ пећини. Ифјерг Канг добјо е одг Енглеско истотноиндиске компаше као посл-ћдователБ СуралДовле овога областк, Бенгалш. Но име Арабела и Холвела живи шштг са снинимг именима Клива и Ватсона у Енглескоисточно индискоВ исторш, Јоштг и данасг британскШ насел^ћникг дркти при спомену црнс пећине. л. ст.

Урне зово се судг, у комт, се пепео упошни хранЈо.