Подунавка Земун

«1ЈН"Г'1» 3 4 31В1КУ II Н1.ГКУ,

213

Г;м1ка1ј) цар% » Турацн шнвпвтс вва С|>бс. Колико га обузе лукавство, Рекао бм, живг ће с' посветити. 135 Смћрно дође цару на дивана, См-ћрно оде цару бесћдити: „Цар' честитмв милни господине! „Синоћт. легохг помоливг се Богу, „Да наврати и да ме умудри, 140 „Н како бн нашов светои цркви „На св1ету одржа' првенство „И душмане наше, отпаднике, „Побћдивши поврапо цркви. „Молитва се у Бога примила, 145 „бсамћ сана' у сану виђео, „Одг истока анђео се нви, „И оваку р1бчв говораше: „„Пагрјарше, правоИ цркви главо! „„Послушаи ме, те и цару кажи 150 „„ЗаповЈестБ по Божијои волби: „„П1амг и Мисирг и землго Арапску # „Држе мучни незнабошци Турци, ,,„На свјету земл-ћ понавбол^, „ И А вћре се држе понаигоре. 155 „„Зато главте, шнђима здружнте се, „„Еда бн ихг Богу окренули „„И вн узнвихг бол^ћ преживл^ћли, „,6рг су Турци силни и убоини, „„Не стиде се никогг на свјету, 160 „„Теке да се в-ћре држе праве. „То ми рече, на небо узађе. „Видишг дакле Бож'^ вол-ћ, царе, „По мени ти Господг поручуе, „По своему в1;рноме већилу; 165 „НемоИ како да иштетишг данасг, „Н1е шала, Бож1л е вола, „Да по данасг посванмо Турке, „И да Србе несретне гр-ћшнике „Повратимо нама у подруч4 170 „Сг 'Гурскомг силомг, кадг друкчје н1е. „Тако ћемо Богу угодити, „И бнћемо, ка' и бнли, славни. „Цар' честитни немоИ окленути, „Слушаи Бога, хватаи м-ћсто души. 175 „Пиши кнБиге Шаму и Мисиру „И Арапскои землви, преко мора, „Призови ихг себи у државу, „А ласно ће за рукомг намг поћи, „Да у нћдро нашои цркви дођу, 108 „Почемг виде наше богаштине. „На бок) су Турци меИданџ1е, „Те ће за наег вазда воевати." Царг е мударг, и влада се мудро, Ала данасг хоће да иштети, 185 Превари се, весела му маика! Вћровао светомг утвараннз, Те издаде и изгуби себе, И подкопа темелБ царевини. КнБпгу пише, ништа не премишла, 190 Те е прати по лаку мезилу, Да е носи преко мора синл Сулган' цару одг великогг Шама, Одг Мисира и земл4 Арапске, У кнбизи му 'вако говорашс: 195 „Султан' царе одг Турч1е главо! „КожЧомг волБомг да се побратимо, „Богг ће дати, те ће сретно бнти. ^Подигни се, у госте ми до1;и. „Хоћу неку пошту учинити, 200 „Како валл према царевини. „Сг малимг друштвомг не мои полазнти, „Поведи ми силну Турадјго, „Не брини се храномг ни дочекомг, „Та у мое царевине старе 205 „Мма свака изобила блага, „У мен' цара гозба поуздана,

„Е по себи исто мени суди. „Дођи мени што прје приприванг „За меВдана, како за гошћени, 210 „Може бмти боп жестокога „Са Србиномг моимг душманиномг, „И нБиховимг царемг силешемг; „А бнло бм блага и шићара, „За државе красшехг земалн." 215 Кадг султану царска кш.ига дође, Мила му е и драга е бмла Лакомг бћше на земл-ћ и благо, Викну свое на диванг везире, Те имг каже, шта му Грче пише, 220 1ошг е сулганг р1ечБ говорјо: „Ево згоде, мое вћрне слуге! „И прилика да се осилимо, „Осилимо, и прославимо се, „Нека сине Турско име славно, 225 „Чиета в&ра наша се рашнри. „Преко мора ђаурски' царева „Свадили се жешће бнг' не може, „Царг ме Грчши зове на братимство, „И зове насг на бои на Србина; 230 „Што му иуно данасг дод1но, „И многе му земл^ћ преузео.' „Но почЈ'ите, мое в^ћрне слуге! „Диж'те д-ћцу све хатлје Турке, „И Арапе брзе конннике, 235 „Да идемо Грчку Цариграду, „Што е глава и мору и ћару. „Ако Богг да и Мухамедг светацг, „Да сг Грцима Србе надб1емо, „Ласно ћемо и оман^ћ муке 240 „Грчке земл-ћ себи присвоити „Престамболит' славна Цариграда, „И у н^ћму утврдити царство, „Нека за насг и Европа знаде." МилнИ Боже, слоге и слушана! 245 Кадг везири цара разум^ћше, Дигоше се, диванг оотавише, Одмахг дижу свое пашалуке. А чуданг е хадетг у Турака, Листомг иду и стари и млади, 250 Кадг ихг в^ћра на меиданг позива, Е светацг имг у ћитапу каже, Да е Богу мила убоица, А радг свакш до Бога да дође. Шта султану чудо дође воДске, 255 Да е н1б пола повратјо, Бн се нашли и у чуду Грци Са нБиховимг дочекомг и хваломг, Не б' имали, гђе бБ1 становали, А некмоли да се разузуре 260 Као желБне званице и драге. Диже судтаиг за двјвста тисућа Све Турчшш и Арапа црна, Што презори сг тешка шгунлука, Сг воискомг оде мору дебеломе, 265 Навезе се у пучину синго, И одброди граду Цариграду. Подг градомг су осидрале лајје, Турска сила изађе на сухо. Окити се пол-ћ Цариградеко 270 Арапима црнимг и Турцима, Хатовима конбми Арапскчемг Шаторима одг ишше свиле, И царевимг алаП-барнцима, На барацим' м^ћсецг меште крста. 275 Првомг тадаи полћ загуђело Одг ТурскЈехг зила и борјн, Таламбаса и Турскогг амаза, И одг вриске маменихг хатова И одг иске, Турскогг хилаканн. 280 Мило бнло ио несретну Грку, Те навали поштомг и дочекомг На Турчина крсту душманина, И крвника свему Хришћанлуку,

Коино ће крсту да досади, 285 И одг цркве џашго огради. Подла пакослг и лудо безумл^ћ Побратило цара са султаномг, Да што прје нестане еднога, Е на поносг удилв поносг мрзи, 290 Сила силу попр1еко гледи, На близу се тршгћти немогу. Гркг е богатг, а Турчинг бјесанг, То е мука едномг и другоме, Туре вреба, Гркг е на опазу, 295 Те су оба у немилу послу, Почастити немогу се своиски, Ни дружити дуго у лгобови. Кадг гласг дође силну царг Сгћпану Како Грци доведоше Турке, 300 И како су наумили клети Са Турчиномг на Хришћанлукг поћи, А на Срба на брата првога. КнБиге пише по своИ землБИ својов По свои землБи силноЛ царевини, 305 Заказуе своему подручго, И позива свјетг на обрану Сво1о6 в^ћри, своЈоИ царевини Одг Турчина в-ћре некрштене, И одг Грка Турска прјнтелл. 310 1ошг заказа, да ће запратити Некаквога протопоп' Неделвка, По сво# землБи нека старацг пође, Нека Србе дЂцу разумлгое, По н-ћговоИ по царскоб рјечи, 315 Шта се ради, и како се справлн, Да затоме Српску царевину, И да цркву подметну подг цркву. Кадг е царе тако заказао, 320 Дозивао протопоп' НеделБка, За когг веле, да мудр1егг нема Ни бол-ћга срдца у Србина; Царг е Ст^ћпанг н&му говорјо: „В^рна слуго, протопоп' НеделБко! 325 „И прича се и приповЉда, „Свакихг б-ћше по свјету чуда, „Незгода е 6 бмо по државе, „Незгода е и по в^ћру бнло, „Зло е свако свјетг пометало, 330 г Да му нје поживл^ћти сг миромг. „А и самг самБ досга запамгјо „Запамтјо, доста зла и добра, „За овака чј'до не дознаемг, „Да крстг на крстг воВшти са Турчиномг! 335 „Турцн никомг прЈлтелБи нис}% „Ванг ко к.^ана свецу Мухамеду, „Турска в^ћра сг другомг се не слаже; „Са Турчиномг не можг на л1епо, „Нсможе се мучну угодити, 340 „Ни несита сила заазити, „Ни б^есну навршити хатарг. „Са великомг силомг ударићу, „Да забунимг муку са очЈго, „бда бн се како опростш, 345 „Да ми више на вратг недолази. „Само мукомг мука се побјн, „Сила силу сатире и мори. „Вала ће ми мало похигћти, „Да бо№ буде у држави туђоИ, 350 „На абани нека разбоишта, „И гаришта, нда опусНла. „Но тн пођи по држави нашоЈЈ, „Те увардав како е св1ету, „И шта жели себи и држави, 355 „Шта ли мисли за бов са Турцнма, „Да л' га Грчке уводе не кваре, „И одг себе самогг не одмећу, „Све увардаВ, да ми казат знадешг; „Не зачамаВ нигђе николико, 360 „Но се брже ка Призрену врати, „Да д сг мошмг не окаснимг воИскомг."