Подунавка Земун

.*31«"В"В» 31 ЗЛЕ51В.Т II 58 »ЈТ..Т,

221

на место стана, главно оделснЂ вод!о е проти†непр1нтела, кои га чекаше. бдно тане изт> далћпие поздравило е планинске синове. Они на таД знакг полете. Као орканг беснили су преко рашшце, земла се тресла подг копитама ш/шви бувшј кона, гласно узввкугоћи мрише на Татаре. Ови уступе нмовомг буриомг нападам. Н бјови конпницн, кои су крпла заштићавали, бмли су скоро разагнани, шЛова коплн изломише се о тврдимг шгптовима МЈиотса. Што н1е могло побећи бнло е згажено, и пре него што е еданг јсатг протеко, битка е бмла решителна. Остатакг гарнизона спасао се у варошв, остали лежали су на боишту неки мртви а неки тежко ран-ђни. Сг жалостнимг срдцемг били су грађани сведоци ужасне борбе подг нмовимг зпдинама. Кадг е бмло подне, отворе се поб^ћдителго градска врата. Г1рашиноиђ покривенп, у зного окупанн, мачг и копл+> крвлго убјени обондисано, тако су ушли М1аотси у К )нанФу и станили се свакШ кодг грађана. Мало нви Татара, кои су се б^ћгствомг у варошв спасли, изишли су на противну капшнапол-ћ, кадг е Вангг Итехг поб^ћдоносномг трхумФОмг ушао. Хангчунг е у Пекингг присп^о. Златна варошв примила е от.Иногг госта у свое зидине. врата царске палате бмла су му отворена. Истина да е в-ћсгникг, кога е онг пређе цару послао, да о зароблћномг поглавнци Мјаотса нви, на неколико дана пре прнсн-ћо, него онг, и цирг обдаривши га одпуспо; то опетг дошао садг самг местозаступникг да бн подробнје описао лукавство, кое му е срећно испало за рукомг, да уваћеногг у рукама има. Но ше му ни падало на умг, да о б-ћгству Вавга шедну речБ спомене, напротивг, радјо е, да се ништа о томе у Пекингу незна. Предводитељ пакг Татара, кога е онг као чувара планинске тврдин^ћ оставјо, гди е Вангг затворенг бмо, примјо е таину заповестБ јоштг пре одлазка местозаступника да ће изгубити главу ако некогг другогг неувати и у ону собу затвори, у кошИ е Вангг седш. После дневногг чекана буде местозаступникг на аз'д1енц1го предг сина небесногг, кои скнптарг царства држи, изведенг. Подробно разасни евоЛ лукавмп планг и имађаше велико задоволбство , што е цара вндш, да више пута главомг допадлБиво клина, докг е онг клечећи ићму саобштавао. Затимг буде милостивимг погледомг одпуштенг, а наскоро затимг добЈе наименован-ћ великогг државника у царетву. Царг е самв документг своеручно сг киноваровомг четкицомг подписао. 0 догађаго у ШнанФуу за време свогг одсутствјн н1е дознао местозаступникг ништа. Вангг Итехг дао е на сћвернои страни вароши еданг кордонг поставити, коимг е некадашнБИ саобраштаи са сћверо-лежећимг местима прекинуо. И будући е самг Хангчунг, као што е већг споменуто, бригу о томг вод1о, да се об^ћгству Ванга ништа у Пекингг ненвп, то се еусретну овде правила обоице и тинг пачиномг буде у пунои мери уд -ћаствовано.

Тако исто и жителБИ ЈОнанФуа нису имали никаква узрока, да се на воИску поглаиице изванг свои зидина туже. Нвима мрзкогг татарскогг гарнизона ослободили се, а конаници Ванга бМли су задоволБНИ и наИспокоинјц лгоди на свету, кои никакве увреде никоме нису чинили. Самомг Вангу допадало се врло добро у царскоИ палати, где се е станхо. Благо, кое е нагомнлано овде нашао , поделш е сиротинБИ ове вароши. Парннце, кое су му донесиване, р -ћшавао е правичносћу и благосћу. Сечен!, лгодски глава, она Мандаринима мила казнБ, ше у д'ћиство приводјо. Напротивг тога, ако 6б1 какавг лоповг или друпи какавг нитковг кодг н"ћга доведенг бмо, то бм наредјо, да се таи истмв невредимг остани, да га само на посао опред-ћле и тако трудш се исправити човека на добрми пјтђ и недати мј ? прилику, да свое зло Д 'ћло повтори. Тако е бмо у вароши, у којо 0 пређе нису имали срећу тако .спокоГшо саобраштаВ н трговину водити, кадг ал' Хангчунг се поврати изг Пекинга. Кадг се вароши првблпжјо, дође веетв о н-ћговомг долазку. Вангг е наредш, да Мандаринг може безбрижноу нутра доћи. Грађанима пакг наложш е, да оногг дана, кадг ће онг у варошБ ући, нвнако азг свои кућа наизилазе. Местозаступнпкг свопмг служителБИма и татарскимг коннницима праћенг понви се у вароши. Кадг е пакг видјо, да е еве тихо као мртво, уобрнжавао е себи, да поавлегћ нћговогг са већгшг достоинетвоиг скопчаногг лнца толнко е гнађанима изванредно и сграшно, да се нико несме усудити у очи погледати му. Онг дође у свого палату и крозг више споредни соба прошавши уђе у велику салу — и гле, стоао е еадг свомг непр!нтелго Вангг Итеху очи на очи! Мандаринг 6 бш е садг као мунБомг пораженг, кадг е високо лице поглавице предг собомг утледао, кои, шедну речв непроговоривши, оштро га сматраше. Ноге га издадоше, онг се колебаше као трска и клону на колена. На мигг Ванга приступнше неколико служателн н^ћгови подигну дрктагоћегг местозаступника и однесу га на диванг. Овде свежу му руке и ноге и тако обезсвесћеногг однесу у едну споредну со<бу т гди су га брижлБиво чували. Међутимг бмли су поватани и н-ћгони пратјоци и предани да се предосторожно чуваго. Одва се у вароши нвило, да свак}0 опегЂ као обично свое послове врши, и чрезто све е ишло еадг своимг обичнииг путемг. Но шта е хтео садг Вангг Итехг са своимг високимг зароблћникомг предузеги ? Колико му се сг иочетка животг у ГОнанФу -у допадао, толико му е после имагоћи ову варошв у рукама омрзо, онг е чезнуо са своЈомг вланиномг. За крнлго евога високогг непргатела Н1е жедшо, безоружаиогг и елабогг заробл'ћнпка убити држао е противг свога достоинства. Онг га е послао окована у Пекингг. „Никада" — писао е на то цару — „Мјаотси нису смну змаа плаћали данакг; али шшгг никада нису ни лукавство предпоставлнли слободнои битки. Овога, твога Мандарина, кои «е е лукавствоаг напао, преиоручу-

емг твојоп иилости. Н-ћговомг лукавств}' осве110 снмб се, одг тебе зависи, да тволђ елуги онростишЂ. У осталомЂ нека влада мирг између тебе и ВангЂ Итеха поглавице ЈПаотса. Л Ст,

СлоаЈ® Новмти.аарно, говпрено одг> Николе СшктИа Пароха Церкве св. Николаввске, 29. 10та 1858. године. МдадЂ самБ шшг л човекг. по чему и искуство мое слабо е, перо мое нјв тако вешто, да бм могао н у овако свеченомг торжеству онако изразити се, како у прснма моима осећамг, и у себи чувствуемг, а особито овомг приликомг, гди се о собственнон мојои личности ради, гди се актг оваи овако торжестнеит мене самогг тиче, кадЂ ми и душа и срце мое тону у неописане милнне светле радости часа овогг овако у животу моме важногЂ! Вогстину, сотвори мн1> величје снлнми! Тешко"е мени данасг наћи речи, у кое бм обуко мое внутренћ, разположен-ћ да вамг га нзочевидг изнесемг, и да га угледите у ц-ћлоГг истоветносги сво1О0. Наводнене очи мое, сузама узхићене радости и благодариости, нека вамг буду наиверше огледало душе мое у овомг важномг тренутку, и нека ми буде дозвол-ћно, ово протолмачиги у онолико само, у колико самв н, коме су у овоме часу све силе душевне заузете оеећаима ијјблагодарносћу кг Всевмшвему, ма дркћућа мон уста изговорити кадарг. Вмсока милостб мое духовне власти предае данасг мени у руке лгобезно ми ово стадо духовно, да за н'ћга понесемг бреме ереискога ходатаиства у престола Всевмппгћга, да по поручешк) н'ћномг у н-ћму управлнмг слово истпне бож1е. М илосгб е ово заиста за мене велика, ербо какве заслуге може имати човекг, кои е текг корачш у светг, кои е текг стао ногомг на землго, да поживи, п да поштен1;мг и ревностннмЂ служен1емЂ своимђ стече у свое власти заелуге, у свога света почитан1Н, у свога стада лгобови. Бреме е ово заиста за слабомоћна мон рамена, коа до данасг по лгобови мои старм родптелн, и по младимг годинама ни за какавг теретг знала нису! Али опет 'Б — неиспитани су путови II ромисла БожЈн, поуздано^е промотренје црввеие иое власти, сладка е ут-ћха Спасите.тћва слова, да е иго шћгово благо и бремн нЂгово лако за онога, кои срцемг и душомг живи Евангел1К> н!>говомг! кои срдцемг и душомг служи власти н&говој Ј, коа е одг Бога. 3 дакле немогу овде ништа друго рећи г него, буди вола твоа Госводи, кои си призр^ћо на смирен1е раба твога, буди хвала твод СвнтћГшшЈ Патрјнрше, кои. си нашао да ми е време нриступити светоме олтару, понести крстг за спасеше мое, и за духовио ут-ћшеше поручаемога ми стада духовнога. „И зато испов-ћдагасн Господеви ико благг, нко во в-ћк!, милостб его." БлагодатБ божјд , куилћиа крошго Господа нашега Исуса Христа, по-