Подунавка Земун

222

подупшкл*

моћи ће и мени понести бреме н-ћгово, ако и есамћ 10шге младг и немоћанг човекг, „ако сила божЈа вг немовдн совершаегса!" Благодаримг Вама, Господнне Ввшокопречестн1 )г1ш1и, кои сте ми данасг донели ову благу ућстБ одг мога Све.ога Иатрјнрха, и тимг ме у »кћгово вмсоко име уводите у духовнан парохЈе ове; н немамг речи, како да изразимг мон осећанн, сг коима н у многопочитованоме лицу учитела и наставника мога и прјнтелн ФамилЈе мое данасг гледамг мога Иншгалатора. Радоств е мон права радостћ детинска, ерг осећамг да е то радоств она, кое самв се наслађавао, докг самв био вашг ученикг, питомацг ваше доброте, отеческа нега ваше лгобезносги наравне. — — Хвала вамг на труду вашемг на честп, кого ми долазскомг вашимг дадосте предг моимг милимг Земунцима. Кажите Н -ћгопои Светости да ће ми напсветБш задатакг, нишишн забава бмти целога мога жпвота. да себе добримг владан^мг, валлнб 1 мб служен1бмг, точнимг и охотннмг пспуннван^ћмг дужности мои покажемг Господз' Спосп^ћшеетвугошу дост<1ина високе милости н1јгове ! Благодарнмг п Вама, ВисокоблагороднБШ Господннг Ма1орг и кавал^ћрг отг 1оановићг на вашемг труду, и оноп вБ1со1сои чести, кого ми долазскомг вашнмг дадосте предг моимг светомг. Молимг, нвнте надлежннмг вБ1сокимг посилателћмг вашимг, да ћу н свагда се молнтн Богу за здравл1> и срећу Свнвденћишега мога ц. кр. Величества, мнлостив-ћншега Цара и Господара, у коега бдагословенон области дано е мени служити олтару божЈго, и наставлнти стадо мое, како имаго даваги Богу шго е божЈе, а цару што е царево; и да ћу са свакимг лепммг прим-ћромг, као жнвбпгб словомг наставлати стадо мое, у потребнимг дужностима поданическимг прама височаншои особи носигела велнчества државногг! Благодаримг вама честнМша и лгобезиа у Хрјсту браћо мон, кои сте дошли на ово велико мое весел^ћ, да мого радоств поделите са собомг, по искреннопр ^ателБскомг участјго вашемг у лепои срећи мо1ои. Вм ћеге бмти добри, да мене у свакоме т-ћснацу дужности мои, гди се небудемг умео наћи, као чов^ћкг младг, поучите, наставите, помогнете, по вашемг већемг искуству, по вашоИ искушенои доброти срдца вашегг. И вм ћете мени оно дати, што сте вм одг ваши'

старш примали, да и а,

ако ме Богг милости-

радости делите, за едне невол^ћ знате, еданг лебацБ едете, одг еднм потреба живите, ербо вм знате мене, и н васг знамг, вм мене као свога смна н брата, а а васг као мое отцеве и мого браћу. Л васг овомг приликомг свечано увћравамг, да и норедг ове мое службе, и поредг мога новога одношенн сг вама, ништа неће бмти кадро нокренути и нромћнити оне мое лгобови, сг којомб самБ л и досада васг увћкг предусретао, п поносанг бмо предг светомг сг тога, да сте вб 1 мои, и да самв н вашг п досада бмо. и до гроба остаемг таи ! И одг васг се надамг, да ћете ме п одсада онако лгобити, као што сте досада то чннили. II, као што ћемо сви заедно подг едномг грудомг зем.тћ. еданг сг другимг почивати, тако ћемо и за жив* та еданг сг другимг у лгобови пребмвати, еднимг путемг путугоћи, на едноме сунцу грегоћи се, и заедно напредугоћи са едне и исте благодаги БожЈе. А тебн — сладкјп мои отацг. чеотнћипшЧ Протопресвитере мои, наставннче и подпоро мон... шга да ти кажемг приликомг овомг .... мое е срдце у твојои руцм, .... хвала ти хвала ти на свему .... Богг нека ти плати за све оне милостн, сг коихг самБ до данасг жпвјо одг колевке мое; н ти тога вратити нисамв кадарг. Тм си мени добре прјнтелћ стекао, са твога поштенн милш и дражји самБ н стаду моме, са твога имена, и за мене знаду; са твое честитости, и одб мене добру се надаго. Много искусн1имг разумомг твоимг допунп и схвати мое мисли, и разуми шта хоћу да кажемг, ербо н се сада немогу тако изразити, како бм хогћо, да кажемг и изразимг оио, што се у мени колеба, и зато внше нншта и рећи немогу, но само ово: кажи и старои матери мојо Л да 1ои е ево испушо Богг жел-ћ н^ћне, да е видила очима радостБ свого, а н ћу се молпти Богу, и трудићу се, да останемг честитг, и д.. јоП нн чимг не замутимг ове сладке н-ћне радости данашн&, до конца живота мога. Хаидемо сада, да саставимо наше топле молитве кг Богу, да*Богг милостнвмп благодатјго својомг укрћпи немоћБ мого у светомг служешго олтара Цћговогг, и да намг свима даде живота и здравлн да у свакомг лепомг напредку живећи, никада се неуморимо славити и хвалити пречестное и великол^ћпное имн, Отца и Смна и сватаго Духа, Аминг.

вмГ1 дуже поживи, другоме дадемг оно, што одг васг добЈемг, и да тако у непреривномг предаванго службени обреда сг нама и у нама стои наша црква. Блогодарпмг — ал' како — да благодаримг вама лгобезни мои Земунци, и одг данасг предраго мое стадо духовно, срдечно вамг благодаримг по сто пута на вашемг саучастш! Богг е ево дао, мене вама за пароха, кои стопама газите ову свету землго, у кошИ почиваго кости наши праогаца, кои се греете на ономе сунцу, на коме самв а угледао оваи белнИ светг, кои живите подг онБ1мг небомг, подг коимг самБ а провео незаборавлене дане сладкога, незлоб"с."" ••тинстса мога, кои са мо1омг кућомг едне

ГрчкЈн цар1» н Т ј ;| ци пкиште на Полаз!о Мирка воИводу 415 У СЉници у равнор! иаланци; Два рођена брата Леденића Оба брата, Милоша и Рада У Соколу на планини граду; Походјо Младеновићг Бранка 420 У бјелу Ковилнчи граду; У Дебрцу у краИ Саве граду Соевића Грблнновић' Лаза; У бјелу Биограду граду ИолазЈо Косана воиводу ; 425 На Кранни двје воеводе Бгелића и Златокосића;

У Иевчу Мп.1110 вопводу; У Л-ћсковцу н на Моравн граду Цоходјо Вучегу воиводу; 430 У Нрокуплго .стара Шг-Богдана ; У Косову у маленои БанБскои Цолаз1о Бановић' Страхинго; У бЈелу граду Вучитрну Три воиводе три Воиновића, 435 Петрашина до н - ћгг Вукашнна И Милоша брата наимлађега. Свудг е едно увардао прото, бдну в-ћру и едпо гонаштво, Да већг никадг жошће бмт' не може. 440 Те се прото цару новратјо; До Маџара што имг земл1> бБ1ле Сг оне стране Саве н Дунава, Н1е пзта бшо нолазити, Н бими валн пазит' на Маџаре 445 Да имг гђегођг не учнне квара, Сг тога нбшш дома стои воиска. Кадг царг Сгћпанг доОра доби гласа, Нрже ситне кнбигс растурјо, Но кнвигама позива гонаке, 450 Да мз г иду брже нодг барнке; Радг е у кобг, што се ирје може, Сг воискомг ноћи двоици царева, Докг му нису ушли у државу, Дн у Грчкои мепданг иодшле. 455 Но да видишг слоге н лгобави, Како гђе е свон царевива, А свјетз' добра поглавица Све се диже, што е за оруж"ћ, Нико неће да се замЈени; 460 Гђе на дому има деветоро За оружћ , све се на оои справли. У свакога срце е гоначно, СвакЈи мисли: безг н 1> гб нје ванде, II да може страдаг' иостоибина, 465 Па мрјети волн на меидану, Но подг сумнбом г и срамотомг стидиомг Остат' дома себн за укора. Што е за бои то се на бои диже, И бЈелу Призрену 01иде 470 По рјечи цара честитога. Царг се снлнми ни надао ше, А силне се сустпгоше воиске, Опасаше бјела Нризрена, Притискоше зем.ш Метохјго, 475 Четаго се око ђаковице, Четаго се подг планиномг Старомг; Роса зе.ч.гћ не мож' оквасити Одг гонака и добр1ехг конн, Одг барнка и одг шаторова. 480 Царг понха своега кулаша, Те онг оде по логору своме, Да онг види колика е воиска, И каква е н^ћму на очима, А кадг виђе силу и гонаштво, 485 Замисли се, мило му не бћше, Што се диже св-ћтна толика, Кадг нетреба, кадг невол1> н1е; А старат' се валн за наиредка 1ошг за снаге и за добра нада. 490 Мударг ласно иштетнти неће Нп у муци ни у нду тешку, А некмоли гонакг безг невол^ћ За све зреле памети и снаге. Царг е гонакг, гђе валн гонаштво, 495 А ванг бон мудра б-ћше глава, Знаде што му државн е вавда. И ту ми се нечемг домислш, Кадг валнде башг да се п[)сеуди. (I како ће остат' царевина, 500 Кадг два цара на нго удараго. ЦарБ призива све воиводе главне, И овако силанг говораше: _Оп воиводе, мое одабране! ; ј