Подунавка Земун

242

аЗОДУВ1.№!!3«.

ко за идоломт. свои' страст10 трчи, ту неиарн за дрЈтог-Б. Оеи неразумеду више ништа. Окови законогв реда кидага се. Кралв е народу презрителанг; дворг нрезире и бои се народа. То е страшно политично заблуђенЂ. Оно ће се у револуцш свршити. Кралк остае своме изасненш веранг; онт. жеди у будуће безт. парлимента, свошмг собственомт. снагомг, владати. Ниродг, безг кога бм нииЈта бмо, мора ништа бити. Енглеска оће да онг буде! Народг постае сиромахг. Дворг и дал& продужава, у разкошноВ слипости, да снагу народа потроши. Да бн свое великолћше и трошкове потребне набавјо, намеће своеволвно данакт, силомг дае подг интересг, обогаћава се казнителнимг новцемг, у чему га зв^ћзднип СЈ т дг подпомаже. Шго е пре петг година рука едногг Фанатискогг таиноубице, срамногг Херцога одг Букингхама, провела, остало е за дворг, за нћгово благородство, за целу гомшу тирана безплодно опоминин-ћ. Јуђдни осланаго се на свое добре воинике, на свои нсвацћ. „Ми знамо, шта оћемо," рече ми едногг дака такавг еданг дворанинг у очи: „али простаци то незнаго, и крве се сами између себе. Ми имамо казначевегва и оружница доста, да се простогг народа небоимо. Навман^ћ сј г опасни поедини викачи. Ако и дал^ почну викати о слободи и народномг праву, брзо се ућуте. Неопамете л' се ни з' загвору ми ћемо 1Г1 дпугчјв усекнути, да ће имг бмти езикг краћи." Шта ћу о таквимг основоположеншма рећи ? бсу ли то основоположешн, сг коима се еданг народг усрећити, царство великпмг, преетолг тврђимг учинити може ? Но да ли е цела исторја обшта безг науке остала ? бли се материно старан1з сасвимг изг земл1> изгубило? Немаре за потребе народа, будући Ш непознаго; а непознаго збогг тога, што неће, да ш познаду. Слабмв кралв незна, шта предходи ! Онг суди о народу по суђешо дворнна, кои га обкружаваго. Онг чуе само одзивг онога, о чемз' у свомг самозаслепленго говори. Гласови народа су угушени. Свако слободно писмо добја име пасквиле о побз 7 ни. Зв4зд1ш8 судг нестиди се, да кодг наВмрзкШ и између СВ1ГО народа набгнуснји правила прибЂжиште прјими. Поставлнго уводе и прислушкиваче, не само таине, него и лвне, сг платомг и честнимг звашемг. Ствараго писма, располажу домаћимг претресанћмг, одкриваго таине грађански породица' са безстидномг продрзлвивости; сало изг подозренн, нли на тужбу вуку поштене лгоде у државниИ затворг, и држе и'1 тамо неделнма, месецима и годинама; ако се ннкаква кривица на ш,има ненађе, ослободе 111, и онда мЈ г дроств, 10штг и милосрдје, правдолгобје правленјн величаго. Какво е то паклено правдолгоб1е, наипре ненине у затворг вз ћи, и онда хвалити се, како су Ш неказ!гћне пустили, ерг нису 1в могли ни казшп и ! Видишг, Хари, до чега е кодг насг у ЕнпескоВ дошло. Свршетакг д^ћла дае се предвидитп. Што се ревностн1е и таИше двору мрз-

ка начела, кон су притесн'ћна, распространнваго, тимг ш желгн1е простг народг замршуе, истинито сг лажнимг. Пожарг потаИно тинн, докг пламенг наеданпутг на све стране и у едно исто време букне, и то се крозг кратко време очекуе. То, лгобезнни Хари, прими као уводг кг следугоћемг, што ћу ти писати, али и н самг јоштг незнамг. Више нбн отечестволгобаца, и, изг познати узрока, наивише страдагоћи, сир-ћчв католици, сдружгли су се, да ма коимг начиномг кроче, како бм судбину свои вћрнБ! и б-ћдни другова поболвшали или олакшали, ако е могуће. Они су се много о томе саветовали. 1Треко Баронета Килбени будемг и н на скз 7 пштину позванг. Неколико веома неумћрени мнћн1н. Вишина хтела е законо дозвол^ћнимг путемг корачати; захтевала е да само представленнма и молбама кодг двора дМствз 7 е. Други чинили су се, као да о свему очанваго. брг они су видили, да су досадг покушавана предсгавленн естала безплодна, а сг друге стране строге мере протинг надмоћ1н двора, као узалудна; и онда би 3'залз'дно било, кадг би дворг, при последн-ћмг устанку народа, надмоћ1е изгубш, ерг би сви Католици само Фанатичкомг беснилу Епископални и Пуританаца изложени бмли. Напослћдку будемг позванг, да лично архјепископу Лаз 7 ду збогг последнћгг покушан предстанемг, и овоме о обстоателству наше цркве и нћни испов4дателл изнснен-ћ дадемг.

Садг се догодило ! Н уђемг кодг архјепископа. Онг ми е био за гочеранћ послеподне ауд^енцно опред^ћлш. Онг е еданг човекг обогаћенг знанћмг, пунг духа и изкуства. Онг е допадлћиво суштество; нћгова изванредноств издае га за дубокомислећегг, ладноиспитз^гоћегг и пословима заннтогг човека. У овомг шестдесетг дрз 7 гогодишнћмг државномг управителго букти ватра за н-ћгове лгобнме идее, као у младићу; али у едно са упорнимг тгунствомг едногг старца, и безг свакогг далћгг призренЈн , придржава се тврдо онога, што онг оће. Онг е еданг одг они лгодШ, кои, будућн на вр '3 7 стое, МБ1сле, да они наиболћ све разумеду; ови протпворћчје за буну сматрак) и наизадоволвнји бм бкии, кадг би свеколико лгодство на нбиовоИ руци било. Онда, з 7 ображаваго себн, да 6б1 они могли д-ћло Бож|'е свршити и наиболћ у светз 7 стварати. Онг одпоче наипре, да о момг почившемг отцу, о моши породици, о менн самомг, много обнезателно говори. Н самв му морао нешто о италЈанскимг дворовима приповедити; онда, на нћгово питан-ћ, како самв , после могг повратка, Екглеску нашао, одговорт самв врло учтиво, шта самБ за ово кратко време могг пребивана изкуст. Н самБ му казао, како на све стране и кодг свјго партаа у страстномг огорченго праву меру престз 7 паго. То се нс може на до^арг начинг свршитн.

„В б 1 имате право," рече архтппскопг. „Ви имате савршено право. Цела наша несрећа узрокг е духовне партае. Мм се морамо око престола кралћвогг скупити, као поштени лгоди, и бесномг метежу партан еданпз т тг за свагда краи учинити. Л ммслнвг, да тренутакг нт сувише далекг; а побћда добре ствари да е утврђена." „Да'ће Богг !" реко а; „али никада нт ми се ова побћда учинила тежа, него садг." „Бз 7 дите безг бриге, мнлостивмв господине. Све е добро уређено. Вм знаге безг сз т мн4, да ће кралБ крозг кратко време у тврдинго свога крз т нисанн, у Шогланд!«), ићи. Различите поглавице Пуританаца увиђаго свого блуднго и 3 7 битачностБ свога прогивленн. Други ће слћдовати, или морати, ако нехтедну. Пуританека црква саединиће се са епископалномг, и тимг врховностБ престола у духовномг обстоателБСтву надг обадвома кралћвствама исповедаће. Онда е мирг." „Алн можда ће онда несагласт страшнге бити." „Н знамг, милостивмв господнне, шта сте хтели рећи, ви се одг некогг времеиа обходите са Дун-Офалиномг, старимг, Фанатискимг будаломг. Н би желт, да га се клоните. Онг ће шкодити вашемг имену и поверенго. Онг е сулудастг. Н га сажалгоемг, будући има прпврженике у Шотландт. Бз 7 де л' кралв едаредг у Шогландт, онда ће бз г нтовникг на другт начинг цоођенг бити. Н вамг совћтуемг, да се бунцала клоните, кои ће на подсмеИ деце служнти." „Али ми католици ? Шта ће одг насг бити?" „Господине, католици бићего оно, што онн желе бити." „Ми ћемо мирнн, верни поданици бити, и молићемо за милосгб , да насг при нашоЛ верносги спокоИне оставе; да нашемг датомг праву обиде нечине; и да намг са римокатолицима и непрштелБииа отечества равнозначеће име недаго." „Католици, господине, — ви знате то тако добро као и а — немогу се дворз 7 допасти, и народу су мрзки. Шта оћего онн, да се за нби чиии, кадг е дворг и народг едииогласно противг нби ? ЧастБ мора напосл-ћдку целоме уступити. Кодг насг нт препирка толико за веру и образован^ћ, колико за з 7 пливг римскогг двора. Последнћ неможемо мм у Британт дуже трпити. Нетреба, да намг какавг странацг, кои на другомг краго Европе обитава, заповестн пздае, и Енглескои у име Хрнстово намеће данакг. Несме у држави, кадг е она добро уре1)ена, нтдна частБ народа особену државз 7 сачиннвати. Но то е настонванћ католичкогг свештенства. Оно оће независимо одг државногг владателн, оће господаромг постати , оће противг кралн особиту властБ образовати. Зато оно зависи одг Папе. То несме бити. Ми оћемо и морамо народг бити, подг еднакимг закономг, сг еднакимг ннтересима, сг еднимг •кралћмг." „Но ммслт би н," — реко , „да би то све могло и кодг различнц вероисповедни убе-