Подунавка Земун

292

подуиешм.

ко8 стрчсти, кол твое срдце мори. Помисли само, како се мое морало разпући о.п, туге и жалости. Оћешг ли дакле, Францелг, садг добарг бити, и мени опростити ? а „А тн ? Нећешг ли више мое слуге разкраћати? мон писма више неразпечаћавати и никанве уводе и клеветнике више саслушавати ?" „Одсадг ћу увекг само тебе слушати, Францелг, и никомг другомг веровати, до тебп. Буди опегг мои добарг Францелг, онда ћу ти приповедити едну нову скорашшо новостб , сг којомг ћемо наиближе светг упрепастити, и ако Богг оће, сасвимг ново уређен-ћ стварји извршити." „Садг, слушаи," рече царг смешећи се, „ако е новоств добра, то ћу ти и н добарг бмти! „Мон е новостг добра," иовиче царица узплаирена, „она е добра, ерг нова будућносчв доноси е намг, освета нашимг непрјнгелћима. Освеппи се овомг злочестнолг, слобододушномг човеку, кои ми е Шлезга узео и сг тимг се поноси, да е онг неверне на томг свету просвепо!" „Ти дакле сиротомг праискомг кралго шштг ниси опростила, што ти е едно парче ШлезЈе узео ?" рече царг насменвши се и главу ншгоћи. „Н му нисамв опростила и нећу му никада опростити ! Наибол^ парче ШлезЈе узео мн е противг свјго правичности и свакогг обичан. СвоеволБномг рукоиг упао е онг у мои собствену землго, да самБ као проснкинн побећн и кодг Маџара за сожален1> и помоћв лелекати морала. Та ово понижен^ немогу ннкада заборавпти и преболети, и никада ономе човеку опростити, кои ми е ту срамоту нанео, и тштг притомг ла<-кавимг речма целомг ће свету засведочити и доказати, да е онг имао право, што е заузео оно, што му принадлежи и што е некада н-ћговпмг предшественицима насилно отето." „Но опетг е оваи Фридрихг великш човекг," повиче царг, „и за спасен!« Немачке надамг се, да ћемо се едногг дана у миру п прјателБСтву сг нБимг сагозити , ерг ће само тимг начнномг Европа мирг уживаги!" „Али никако то неможе бити," повиче Ма рјн ТерезЈн, „никада Аустрјн неможе бити прја телБ овои ПраВскоИ, кол се подвати.та, да се сг нвомг за прво место у НемачкоД борн, и целу прошлостБ одрицагоћи, себе е свету на видикг поставила сг тимг наводомг, да има пуно право, што се сг нама равна и велича. Не, не, то е древна распра између Аустр^е и Правске, и неће пре мирг у свету замлти, докг една зем.м другу подг ноге незгази, у свонмг силнимг и снажнимг рукама смелнви и строши ! Да Богг да, нека Аустрјн буде наиредна, и нека се противозаконогг притнжатела ГЈраиеке увекг клони! Овога клонити се, морамо бдителни бмти, опрошлости размнш.мвагоћи, треба постоннимг погледомг у бз'ду !шостБ завирити. Али прошлостБ ме е научила, да сви сагози и уговори, кое смо заклгочили, у часу опасности нису намг ништа принели, да наши доеадашнБп сагозннцп нису бвпи снажни нити у станго, да нама противг горде ПраИске помогну. При свомг Енглескомг прјлтелБству, ХоландскоЛ новчаноВ помоћи и Рускомг

сагозничеству кралБ мп е пранои 1 и едно насл-ћдствено парче мое землћ одузео , трудна жаленн и ут -ђхе па будућпостБ бше су едине спомагате .ше поиске мои сагозника. Тога ради ћу се п на друге сагознпке сада обрагити, кои су споеобнш и услужмји, да ми у часу опасности поиогну, и то е велика новосгб , кого самБ вамг саобштиги хтела, и башг се надамг, да ћу нове сагознике наћн, кои ће ми противг ПраВске холости помоћи и сг нама у сагозу борити се противг Оногг еретическогг и неверногг кралн, кои се дрзнуо свету цркву и папу подсмего и срамотм нзложити, и коме у н-ћговогг срдца окорелостп ништа свето нјеосимг н-ћговоггчестолгобја и сл волгобЈл. Нашн су уговори са Енглескомг и Холандскомг протекли, и л мислимг, да 1и непоновимг. Две годпне, кое е Кауницг као нашг посланикг ј - ФранцускоИ провео, добре су плодове принеле, и Француока е готова и преправна, да намг свого руку за дуготрагоће прЈнтеЛБСгво и сагозничеетво пружи.* „Сагозг са Францускомг био бБ1 тако исто неприроданг као и непрактичанг, и збогг тога никадг неће бити у станго !" повиче царг живо. „Таковни сагозг бБ1ће у станк)," рече царица радостномг гордости. „Већг су све припреме прнуготовл^ћне, све су препоне сг иута ук.шнћне, и не само Лудвикг XV, него, како ћу казати, и Маркиза одг Иомпадург сасвим! су готови, да з' наше планове стз'пе." „То еств, лакомислена е Маркиза ласканн нашегг посланика грач>а Кауница смешећи се саслуша п нћму равнимг начиномг изплатила! Али речи ннсу ннкакви сагози, п з'стмена обећана Маркизе нпсз' доволБна." „Ше истина, да имамо еамо устмена обећанн, ми смо много блпжн нашои ц-ћлн, него што вн мислите, мои супруже. Сасвимг таино и безг самогг могг духовника вама о томе саобштавамг, Богг нека ми з т милости гр^ћхг опрости! — саснимг у таиности ми смо Кауннцг н н планг продужавали, и само ми обое, кралБ Францзхки! и Маркиза до садг знамо за то." „А како сте З'сп4ли, да пр1ателБСтво себи горде и надил^не лгобовнице Француске задобјете ? Колико е мил1она васг стало ?" „Шеданг мил1онг, мов супруже, него само неколико писама." „Инсма, одг кога ?" „Писма одг мене Маркизи одг Пампадург!" „Шта, вн сте овои Госпои Маркизи, овоВ Маркизи одг Помпадург, писали, своеручно писали ?" з 'ПБ1та царг смешећи се. „Н еамБ 10и своеручно писала, и то више одг еданпута," одговори Ма[Лн ТерезЈа смешећи се, „и само слуш^ите, мои сз - прз'же, какавг самБ начинг нредз^зела, да нго небн увредила, а и момг доетоинетвз' ништа нанела. Л самв се показала (претвирала), као да е она за кралћмг Лудвикомг удата, и зато самБ е з' монмг писмама као „Мас1ате, та боеиг е1 соизте" (Госпош н сестро мон) називала." Царг се гроотомг насмее. „Ахг, то е чудновато , царица - кралБица Аз'стр1е и Маџарске своеручио е своши сестри Помпадз'рг писала!"

„А знашг ли, како ме е добра Маркиза за то назвала ?" рече царица, смешеи-ћмг свога сз'пруга тронута, равиимг начиномг срдачно смегоћи се. „К )че примила самБ преко Каз 'ница писмо одг И4, у комг ме весело и шаЛсћн се назпва: „Ма ећеге гејпе" (лгобезна краЛБпце.)" Царг се тако глаено и преком-ћрно насмее, да му се цело 1 "ћло затресло, и н-ћгово лице затворено црвено бондисало се. У неумтћрености свога усхићена тако се снажно на сголицу баци, да се ова шкрппећи гогово исподг н^ћга сломнла, II Марјн Терезјд мораде притрчати му 3' помоћк, да бн га одг падана сачувала. „0, о!" уздпсаше царг, ненрестано смегоћи се, „ова ће ме исторјн з'мртвити одг задоволБСгва. Марја е Терезја 3' кореспонденцш сг Маркизомг одг Помпадург Ј -4 „Садг," рече царица пола смешећи се, но * ла срдећи се, „шта е тако смешно? НисамБ ли л и Фарпнели писала, кадг е на то нрисп^ло, да ШпанЈго добЈемо ? И е ли Сопранисти Фаринели милје, него Маркизи Помпадург ?" Царг е погледа емешнимг, питагоћимг погледомг тако, да му Марја Терез1н 111 е могла противстати, него противг свое вол^ћ морала е присгати на н^гово весело смеанЂ. .1. Стеф.

Ндшми бон аа Е!осо«у е« спргђ Пукашинова. Узе Лазо дивитг и хартјго, 115 Те е дзту кнвигу написао, Дугу кибигз ' Вукашину кралго, И кнбизи му говораше Лазо: „Вукашине по неволБИ кралго! „Зарг си мучанг на зорг наумш, 120 „Да свесатрешг и да упропастишг „Нечов^ћчствомг радомг опамемг? „Камо паметв и паметован^ћ, „Да расудишг и премислишг умомг: „НеманБићи кадг се М1енише, 125 „За двјеста и више година, „На Србскоме силномг прјестолу, „Нису били добри поеднако: „И нБихг б4ше сваконкихг лгодШ, „З.пехг б-ћше и пз'но добр^ехг. 130 „Но и они, што опаки билн, „Одз г сташе ил' се подобрише, „Ие чинише покора голема, „Нити сво10и землБи досадише, ,,Ка' ти што си данасг, Вукашине, 135 „Нечов-ћчствомг за кратко врјеме. „А зарг незнашг, не знало те л4то, „Кадг се више иште у свјета, „Но што е кадарг дати доброволкно, „Да е данакг ићму мучанг наметг, 140 „Свакш наметг, глоба необична, „Заваднће са народомг владу, „НаВмирнЈе изопачит' лгоде, „И одбити гори у хавдуке. „Зла е сг тебе землн допанула, 145 „брг гог Ј з'би цара господара, „Чеетитога Царевић' Уроша; „Св1етг знаде: шнБимг бн дичанг бно,