Подунавка Земун

,А сг тебе е Богј оирзнуо! Јоме иште зем.м одговора. 150 .Вукашнне, зло те не минуло! ,ДаВ одговорг крви п покору, „СветоИ крви царевпћ' Уроша, ,11 иесрећи, што Србпо сннђе, ,Кадг Јог1 проеу снагу и господство. 155 „Нудерг узли на умг, Пукшшше, ,Дшп> неволл сузе истеруе, .Дотле сузе мукЈ' разблажуго, .11 ничемт. се бол-ћмт> нада народг; „Но кадг посве невола додја, 160 ,Тадг пресане изворг у очјго, ,11 мука се мукомг расгћруе. ,Вогг ће, в-ћруИ, догодичи, нралго, ,Те ће тебе, мучптелн грдна ,Наћи напаств, наћи напасници; 165 „Сг несрећомг се несрећа з т б1н, ,Кадг 1ои срећа непрекине пута. „НаГшесретнии братг е на свјету, ,К<ш сретну озлосрећи браћу. „Вукашине, разумидерг томе, 170 „Ако можешг, подобри се кралго. „бсте танко поуздан-ћ у те; ,3 како бн землиомг управлно, „Нн самг собомг кадг шеси кадарг, „Колико те већг на свого руку 175 „Преузео опачина страшна. „Кудг те мучна паметв заијела, ,Да преваришг воиводу Момчила; ,0накова главнога гонака, „И потребна брата г})е му драго 150 „Да убјешг подао нрјеваромг? „А свобта ти и шуракг ти 'био, „Исто уикг рођеноГ! ти д^ћцп. „Но ти си се н^га препадао, „(зрг онакЈВ не трпи неправде. 185 „А рашта си опетг иштетш, „Што се свади сг Банпвић' Страхинвомг? „Коино е Србу десно крило; „Страхинн е сон гоначкога „Одг заманде одг како се памти. 190 „А ипа ли си бмо наумЈо „Са млад1вмг Милош' Обилићемг, „Са Милошемг Поцерскомг воВводомг ? „У н1згг землн очи е упрли „Ка* у свого дику и обрану; 195 „Внди Срби шта у нћму лежи. „Шга хотја сг РелБОмг одг Пазара ? „Коино е одг Краине глава, „Иити има безг Ре.гћ меидана, „Гђе се дели, ту е Србска хвала. 200 (Продуженћ сл-ћдуе.)

Левачв В1|»е8П'|ј;»'к> доброчннетва «а благодарностн. Кои човекг другоме каково добро учини и благод4ашемг га у нужди обдари, таИ у исто доба зас^е семе, кое свои богатии илодг, премда кадшто позднје, али ипакг свагда извћстно принесе. — Како се често догађа, да незнаганг и сиромашанг човекг нами при каквои промени наше среће ону исту услугу лгобови и помоћк при-

ЛНГТ'Е1 31 ЗЛКАПУ II И4ЈКУ.

несе, кого смо ми негда у среттемг положенго нашемг нћму указали. Кои дакле прилику, добра другоме чинити, пренебрегне, таЛ ради противг себе и свое собствене користи, нити се може, у случаго нужде, одг други лкшИ каковоИ помоћи надати; ерг лгоде ничимг лепше и благороднје обвезате неможемо, као добротворствомг; а награда чистогг и правогг благод4нп1н чини се, као да е законима природе прописана тако. да и самимг безсловеснимг животнима 1пе не позната. 0|!у истину већг е хиладу пута искуство потврдило, а слћдугоћа иста тако истинита као и трогателна принов^ћдка, наново ће насг на то опомемути. Некш младг и богатг Генз^езацг оставп свое отечество и предузме путг по наВзнатн1имг варошима Италје. У Ливорну, у Тошкани, забави се нешто подуже, да бм ову изрндну и лепу варошБ —• кон садг одг свио тал^ннски вароипи наивећу трговииу води, и кое прпстаништа сви по мору пловећи народи ирилћжно походе — са разннмг н-ћннмн паметодостоиностима иодробнје познати могао. Но ништи се ц-ћговогг срца н!е коснуло тако, као угледг премлоги зароблћнм Турака, кое су ове обитателБи добили или куиили, и кое они сада, као робове за свое послове упогреблтго; истина не поступаго сг нБнма онако с-3'рово, као што Турим са хрнстјннскимг робовима чине. Изг сожалена приближи се Генуезацг робовима, и нћке одг нби обдари. После неколико дана сиази онг са свогг прозора, гд1> едднг одг овм б-ћдни робова стаде, као да збогг великогг умора далћ ићн н!е могао, и почемг никога на близу невиде, снусти се са свимг жалостанг на землго. Нашг младми иутникг мотрјо е овогг Турчина са неодвраћенимг очима, коега сузе, уздисаи н жалостно лице показиваше, да е еудба н1н'овоп> робства далеко жалостша, него онм другн, или да е по своВ прилицм одг добре породице, те збогг тога робства теже сноси. Онг га дозове кг себи, п почемг га обдарш бмб, запмта га, како е у робство пао. НесретнБш Турчинг одговори доста смиренимг гласомг, и припов-ћди, да 1ие одг нискогг порекла и да е некимг несретнимг случаемг у руке Хрис/пннима нао. Онг хтеде и да.гћ говорити, али чувство наћдублћ жалости пресече му говорг, ерг отацг при последнћмг часу живота, честна супруга, четворо лгобови достоИне деце и знатно иман"ћ — све ово, што е онг заедно са сво10мг слободомг изгубш, нотресаше 1гћгову душ)' тако живо, да е само на учаотвугоћа имтанн Генуезца свое уцв-ћлено срце пропов1>данћмг свогг грдногг губитка мало помало одкрити могао. — У иуту, кадг е кг свомг умирућемг отцу ишао, буде уваћенг и некомг трговцу у Ливорно проданг. Нашг путникг бинше овимг нко тронутг, обдарн 'Турчина јоштг бол4 и одпусти га сг томг срдачномг желвомг, да бм му се ово жалостно суин1з шго скорљ' поболшало. Али ни сг овимг не бмнше нћгова благородна душа задоволБна. Онг и дал1> размишлнваше самг о прп-

293

пов^дки овогг несретногг ТЈфчпна, и што е више н1>гово положен^ћ испитивао, тимг живлн бинше н1>гова намћра и решптелностБ, да се за н1>га садг јошгг више побрине. Разпкпа потаГшо, за колико бм ми могао Турчина одкупити; и почемг се ув%ри, да би овав одкЈ'пг подмирнти могао само тиме, кадг 6б1 на свон излишна удоволБства мало ман-ћ трош1о. поига одма кг ономг трговцу, коп е Турчина кушо био, и одкупи га за 140 дуката. Турчинг о свему овомг ништа н!е знао, а нашг восхићенчИ младићг призове га кг себи, и собственогг свогг удоволвства ради облви му самг нћгово ослобођенћ. Представимо сада себи прерадостно удивлеше Турчина при овоВ неочевиднон изненаднои в-ћсги. Падши кг ногама Генуезца излгоби ш по сто пута, називаше га свопмг Богомг, своимг избавител^ћмг и ув-ћраваше га са наИсвепомг заклетвомг, да ће му прва брига, кадг у свого постоибину дође, бити та, да му новце за одкупг поврати, и у Ливорно нли Генј'во поиБтћ. „Не," рекне младићг, „н самк то безг свакогг користолгобш вами учшно а душевнннг чј'вствован-ћмг доволбно награђенг есамБ за исто. Немоите ми дакле ову наИлепшу награду одузети таковомг накнадомг! Него ако себе благодарношћу обвезана осећате, то васг молимг; да то исто учинчте }' вашемг отечеству каквомг несретномг Христнину, кои тамо у такомг истомг станго уздише, нзг когг сте вм сада избав.тћни! Поетараите се, да таквогг нађете, кои бм вашегг внимашн и избавлеша наВдостоДнЈн бмо, н предусретннте га тако, као шго би самогг мене п, едусреталн." Турчинг ово сг наИвећомг заклетвомг обећа испунити, н иотомг оставн Лпворно благосилшоћи и топло благодарећи своме благод-ћтелго. Нашг младмв Генуезацг продужн после тога своИ пј 7 тг, и наИпосле дође у Венецно, ову пребогату и велику варошБ на Ндранскомг мору, кон се чпни, збогг млоги острова и стубова, на коима е сазидана, као да на води плива. Овде се у кући богагогг н1>когг трговца, сг коимг е н!>говг отацг у тесномг трговачкомг сношенпо стоао, ј 'позна сг едномг девоНкомг, коа е нећака овогг трговца бБма, и кое скромно поведенјч чистоту н1;ногг срца ј 'казиваше. Што го е впше ематрао, тммг веће бмаше упечатл-ћнћ у н1;говомг срдцу, у комг се почувствоваио према ибо И вмсокопочитан1е и пр^нтелБСтво наскоро иретвори у наклоностБ и лгобовБтако, да науми нћно срце и рј'кј - просити. И будЈ 'ћи е и она доволбно прилике имала н и-ћгова свопства добро испмтала и познала: го се н она при сво1оД наклоности кг н-ћму нимало затезала нје, свое срце и руку н'ћиу обећати. Она е бБма кћи некокг Малтезкогг трговца, кои е недавно изг Венец1е, у кого е свого кћерБ брату своме довео и отеческомг старанго н1>говомг предао, на свои островг опетг поврапо 6 бш . УсрећениИ нашг мдадпћг обнви садг ова!1 пзборг свое лгобезнице, кон е поредг одличнм онм своисгва и знаменито иман1> имала, своме отцу у Генуу, одкуда на-