Подунавка Земун

нотекућн са рекомг, крозг оближнго шуму просеченг и ло губерннторскогт. зданјн протеже се. Велики гостјоница тамо нема. Животђ _у Николневску веома е прјнтанг. Овде се наоди една библЈотека са више одг 4000 кнвига одг сваке струкс знанн и науке. а у кш.игама о бродарству особито е богата; дал% паодп се една за еден-ћ и за ба.1Т) сала и велпнш изборг немачки и Францускн новина, н. пр. 1п<]<§реп<]апее ВеЈде, СветоПетроградски и Московски листова Одношенп су овде разумително воиничка, ерг готово нема ниедноп. изображеногЂ човека, кои онде живи, а да поиничком-б реду непринадлежи. Варопљ занста ништа друго н!е, него една тврдшш, кон 12 до 1500 жителн, у коши сто до две стотине официра се наоде. бданг островт. у р^ћци изиуннва се и тнмо се една батерјд зида; три далћ батер1б брану месго, а дал'ћ низг рек}' постое такође тврдшЛ Николаевскг има лепе у согласјш са потребама климе сазидане стр-ђлнице (утврђене куле), изг тврдо изрезаногг дрвеногг стабла, са нкимг вратима и прозорима. Унутраш 1гћ уређен-ћ неможе се бо.гћ пожелити. 1оштг ту има две воиничке школе. Веома е инсацг осећао себе узбуђена, кадг е видјо да тамо наивише Немаца пма; особито има много Курландеза и Немаца изг други руски провинша на балтјнскомг мору, кои сви немачкимг езикомг говоре. Приликомг освећена едне цркве држала се иемачка литурпн, ири коЈоГг е еданг немачкја свештеникг, кои е изг Ситке овамо дошао, участвовао и чинод-ћИствовао. Еше нијје два немачка лекара, едногг немачкогг апотекара и многе немачке ОФицире, и садг е могао по плану свомг немачко дружство основати. бданг е Виртембергерг управителћ свјго влад-ћнјго принадлежећи зидарскп и построителнм машпна п справа. У близости одг Николаевска налазе се више села, у коима обитаваго руски селацп, кои су се изг Сибирје овамо доселили. Дгоди . обдЂлаваго ражв, ечамг, кромпире, репе, пасулв н друге неке производе, и тако су весели и живостни, као што су сви руски зем.гћд'ћлци уобште. Овде се управо само толико ради, колико е потребно. Но знамешпш су Јошг производи, кои на лакимг чамцима р-ћкомг (Амуромг) долазе, као: посо.гћно месо, шунке, грашакг, ечамг, одг ражи брашно, коже, гвоздени еспапи, дрвени судови, покућство и т. д. бчамг изг Сибирје може се са наиболБимг рускимг ечмомг сравннти. 7 до 800 енглески милн одг Кизи, па гожномг савјготку Амз'ра, расте красанг дуванг. Еше очекуе ирвогг лета велике сплавове сг растовиномг, буквама, нворовима, ораовиномг и друпшг подобнимг тврдимг дрвећемг натоварене. Пловидба на Амуру врло е лако, и руска влада има многе пароплове, кои тамо амо иду. Ам}'рг у свошИ пловидби има многе подобности са Елбомг. Река постае све шира и шира, тако да се обале на обадве стране едва видити могу. 'Гако се доспева до предгорјн Пронсг, на 40 мила исподг Николаевска. Овде е образг (чертежг) јошг подобнш, и опомин-ћ насг сасвимг на пловидбу одг Бланкенсеа до Хамбурга Полагано се

ЛПСТ1> 31 34ЕАВ8У ВЗ ИАУКУ.

напредуе, ерг Амург крпвуда у свомг току непрестано, и само пловлен-ћ изискуе изкуство каквогг корманоша, кои е сг томг рекомг точно упознатг. По већои е части дубока, али поредг двадесетг ХватШ дубЛБине налазимо и плиткоћу, где вода едва за еднз' сгопу землго покрива. Кодг предгорјд Пронсг с'ужене су обале нешто ближе една другоИ, но опетг има река већу ширину него Мисисипи кодг Нго-Орлеана. Руска влада нам^ћрава Нпколаевскг за главнкш састанакг руски китоловаца учинити, н подстрекава руске лађе свакоако на посао. Ко е красне шуме на Амуру видк), таИ лако може заклгочити , да ће Николаввскг красну штацно лађјц сачнннвати. Кг томе налази се осимг богатм стоваришта угл-ћна на Амуру, добарг угл-ћнг непосредственО на приморго на острову Сахалпну. ТамошнБИ брегови углћна готово се одг Руса у прилично распростран'ћнои мери израђуго, и могли 6б1 се са наиболБимг Енглескимг угл-ћномг успоредити. Страногг трговца примаго у Николаевску сг наивећомг Ј'служноећу, п иадлежателБСТво му чини на руку, да бм га у н+говоИ раднБИ подпомогло. Трговина се мора пре развити, него што се колонисти (насе.гћницп) на ову плодовиту зем.ио обрате. ПравителБсгво жели досе.гћнике и подпомаже ш на свак!Д начинг. Досел^никг н нћгови после дошавши слободнн су одг воИнпчке с .ужбе, онг прима землго и друге неке помоћи. И у долипама извора Амура, Шилке и Аргуна предузеће е руско правителкство у новје време великји развитакг створило, о коме се у Европп едва нешто предчувствуе; оно е сазидало д -ћлаонице (фабрике), кое се са европеискнмг могу мерити. Руде гвожђа, сребра н бакара израђуе се, и живмИ саобраштаи на рекама влада. Чини се као да и саиа природа овимг долинама велишИ развитакг обећава. Тамо превазилазе немачко листнато дрвеће, кое се у целои протежнни одг Урала до Бавка.тане налазн. Налазе се букве, растови, лиие и т. д. Земла е особито плодоносна, и дае сваке врсте жита; коже и вуна су главни предмети извозне трговине. Осимг гога налази се у гамошнБИмг бреговима велико богатство минерала, кое се са свакомг землвомг у свету мерити може. Сребрне руде у Нерчинску по своВ прилици наибогатте су на свету. Налази се у овимг бреговима и бакара, калаа и цинка, тако исто и Фино -тврдмВ гранитг, кои со за воденично камен4 употреблнва. Има и мермера.

II ДаншншендЂ. 10. Отворан^ћ Гура-Мату-а. Несрећне су оне државе, гди су грађани у ироцепу, да 1И стра одг каштиге уздржава, те да свое тужбе противг невалнли чиновника нвно предг престолг изнети несмеду. ОваИ редг стварШ може се само ласкателБима, и пузлБИвимг удворнцама допасти, кои непрестано владаоцмма говоре, да су народи на овоме свету само нби

317

ради — Овако е мислила велика Екатерина, владателБка одг целе РуссЈе. Овако е одг прилике морао мислити и Шахг-Геба.тг, кадг е свомг Итимадулету заповедш, да гледа одлакшати народу. Но онг е у томг погрешш велико, што п!е самг по народу путовао, па да чуе изг уста народа, шта га боле, н гди га тиигги, већг е то предао Данишменду, као неку стварБ, кон се преко другогг свршитн може. Оваи пакг сазове великаше, а ови су народу прилично туђи бмли. Они нитп су знали шта народу треба, нити шта му нетреба, они су се сада о народу, безг народа разговаратн намеравали. Кадг е дакле султанг Шахг-Гебалг толико опоравш се, да е нвно показати се могао, представи му нћговг Итимадулетг све позване велнкаше царства, кое онг у пунои гали прими. После обичнихг поздравлена закаже онг нбнма данг, кадг ће Гура-Мату у свесветлоГт собственои персони отворити. У одређешлИ данг савг Делх»1 бмо е на ногама, прозори бмли су искићени наикрасншмг индјанскимг ћилимима, дервишн и Факири певали су свете песме, наславуживе, п пророка; 40.000 султанове гарде 6 б1,то е на ногама и сви ти момцм едва су редг одржати могли. Одг султанове палате, до палате итимадулетске, гди е ГураМату држана, станла су три реда воиника сг обе стране сокака, и едва су народг Ј т здржавали, да редове непроб1е. Делхја у оно доба имао е 1 500.000 жителн. Кадг се султанг изг палате на свомг у бисерг окићеномг вранцу, и са великомг могулскомг круномг, у кошв е напнећш целогг света д^нмантг трептш, на глави — (а гди е садг таИ дјамантг ? валБда у коси високе лед1б президентовице) — и са султанскимг лпунџетомг, сг наНкрупншмг бисеромг искићенммг на леђи понви, падне савг народг ничице на землго, и удари три путг челомг о нго, за тнмг стане сг приклогћноиг главомг, и на нрси ставл-ћшлмг рукама, и остане као укоченг на месту, гдн се кои затекао. Предг султаномг ншило е 15.000 момака, све на бели конбн , а за овима ншили су државни достоиници носећи знакове царства, т. е. штапг одг бамбуса бисеромг искићенг, и саблго сву златомг извезену, на кошв е бмо балчакг изг едногг рубина изсеченг. ДругШ знакова шв ни бмло, а круну е ииао султанг на глави. За султаномг шпили су везпри, првогг реда, за овимг везири другогг реда, а наИпосле они трећегг реда. За везирима ншили су бегови, а за овпма мудирн и ка.ие, а 15.000 момака заклгочили су ову снину свиту. Ови су чшиш пола на врани, а пола на кулашасти конбн. Докле годг ше сулганг у игнмадулетсгво ушао, стано е еднако народг босг, гологлавг, са спуштеномг главомг, п рукама ва прси мегутимг А кадг онг у каппо уђе, повиче народг: „Живш султаиг, Браиа светмб нека му даде мозга доста, и нека му даде чисте уши, да чуе шта народг говори!" Докг е народг овако напо.гћ викао, дотле в султапг ушао у пространу собу, гди су